booking.com
Почетна страница > На данашњи дан

На данашњи дан

Данас је 12.11.2018. (316. дан у години). До краја године има још 49 дана.

На данашњи дан 12.11. досили су се следећи догађаји:

  • 2004. године - За предсједника Румуније изабран је градоначелник Букурешта Трајан Басеску, који је био кандидат опозиционе Алијансе Националне либералне странке и Демократске странке.
  • 2001. године - Југословенски вицеадмирал у пензији Миодраг Јокић, оптужен за ратне злочине на подручју Дубровника 1991, добровољно се предао Међународном суду за ратне злочине у Хагу. У оквиру нагодбе са Тужилаштвом Јокић је 27. августа 2003. признао кривицу, а 18. марта 2004. осуђен је на седам година затвора.
  • 2001. године - У удесу авиона америчке компаније Аирбус-300, који је пао на оближње куће одмах по полетању са њујоршког аеродрома "Џон Ф. Кенеди", погинуло је свих 260 путника и пет особа које су се нашле на месту несреће.
  • 1999. године - На подручју планине Бајгора, на Косову срушио се авион Свјетског програма УН за храну типа "АТР-42". У несрећи су погинули сви путници (21) и три члана посаде.
  • 1998. године - Њемачки Дајмлер-Бенц се спојио са америчком фирмом Крајзлер и настао је Дајмлер-Крајзлер.
  • 1995. године - Потписан је Ердутски споразум којим се територија Сремско-барањске области (део самопрокламоване Републике Српске Крајине) утврђује као део Републике Хрватске. Споразумом је предвиђен једногодишњи период под међународном управом.
  • 1989. године - Умрла је шпанска револуционарка Долорес Ибарури, легендарна Ла Пасионарија, председница Комунистичке партије Шпаније (од 1960). Приписане су јој речи "Но пасаран", парола под којом су републиканци у Шпанском грађанском рату бранили Мадрид од фашиста. После пада Републике провела је 38 година у иностранству, највише у СССР. Вратила се у Шпанију 1977. и постала члан парламента.
  • 1981. године - Амерички спејс-шатл "Колумбија" је други пут полетео у орбиту око Земље, поставши прва свемирска летелица која је употребљена по други пут.
  • 1977. године - Једна од оснивача и вођа зпаднонемачке левичарске терористичке организације Бадер-Мајнхоф, Ингрид Шуберт извршила је, под сумњивим околностима, самоубиство у затворској ћелији.
  • 1974. године - Јужна Африка је суспендована из Генералне скупштине УН због политике апартхејда.
  • 1970. године - У снажном циклону и високим таласима у Источном Пакистану (Бангладеш) живот је изгубило најмање 200.000 људи.
  • 1969. године - Руски писац Александар Солжењицин избачен је из Савеза совјетских писаца због жестоких критика стаљинизма у роману "У првом кругу". Указом Врховног совјета, најчувенији совјетски дисидент је 1974. протеран из СССР.
  • 1956. године - Београдско позориште "Атеље 212" је у адаптираном делу зграде "Борбе" извело прву представу, "Фауста" Јохана Волфганга Гетеа.
  • 1952. године - Умро, Александар Лифка, оснивач првог биоскопа у Југославији.
  • 1948. године - Јапански суд за ратне злочине осудио је на смрт бившег премијера, генерала Хидеки Тођоа и још шест јапанских вођа у Другом свјетском рату.
  • 1944. године - У фјорду Тромзо на сјеверу Норвешке савезници су у Другом свјетском рату потопили "Тирпиц", последњи велики ратни брод нацистичке Њемачке.
  • 1942. године - Британска Осма армија генерала Бернарда Монтгомерија је у Другом свјетском рату заузела Тобрук у Либији и заробила најмање 30.000 њемачких и италијанских војника.
  • 1932. године - Национал-социјалистичка радничка партија Адолфа Хитлера добила је изборе и преузела власт у Њемачкој.
  • 1927. године - Лав Бронштејн (Троцки), једн од лидера "леве опозиције" унутар партије, искључен је из бољшевичке партије, а Стаљин је постао неприкосновени лидер СССР. Троцки је интерниран у Алма Ату, потом 1929. прогнан из земље, а 1940. по налогу Стаљина убијен у Мексику.
  • 1920. године - Потписан је Рапалски уговор којим је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, под притиском Велике Британије и Француске, уступила Италији Истру, Јулијску крајину, Задар и острва Црес, Лошињ, Ластово и Палагружу, касније и Ријеку.
  • 1918. године - Проглашена је прва аустријска република, дан после капитулације Њемачке у Првом свјетском рату и абдикације цара Карла I.
  • 1866. године - Рођен је кинески револуционар и државник Сун Јат Сен, први председник Кине након збацивања династије Манџу 1911. Основао је 1905. Савезну лигу из које је настала политичка странка Куоминтанг. Након његове смрти 1925. вођство странке преузело је десно крило на челу са Чанг Кај Шеком.
  • 1859. године - Рођен је српски архитекта Андра Стевановић, члан Српске краљевске академије, професор Велике школе и Београдског универзитета. Пројектовао је више значајних грађевина, међу којима зграде Народног музеја и Академије наука у Београду.
  • 1840. године - Рођен је француски вајар Огист Роден, један од највећих уметника с краја 19. и почетка 20. века. Његово дело објединило је романтичарски дух и модерне тежње и пресудно утицало на европско вајарство ("Мислилац", "Пољубац", "Балзак", "Грађани Калеа", "Врата пакла", "Вечни идол").
  • 1833. године - Рођен, Александар Бородин, руски композитор и хемичар, један од "Велике петорице", чије је дело значајно допринело развоју руске симфонијске и камерне музике. На свом животно дјелу, опери "Кнез Игор" радио је 18 година, а довршили су га Римски-Корсаков и Глазунов, створивши ремек-дело руске романтичне опере. Аутор је и значајних радова из хемије и биохемије.
  • 1812. године - Након повлачења из Москве, остаци Наполеонових трупа претрпели су тешке губитке на реци Березини.


HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Што природа украси

СЛИКА СЕДМИЦЕ

Одвикавање од пушења
WEB SHOP

ДјЕВОЈКА ДАНА