На данашњи дан

На данашњи дан 16.04. досили су се следећи догађаји:

• 1992. године - Кошаркаши београдског "Партизана" у Истанбулу су постали прваци Европе победом над "Жовентутом" из Барселоне (код нас познатим као "Хувентуд") резултатом 71:70 (40:34).
• 1944. године - Београд је је у Другом светском рату, на православни Васкрс, у складу са одобрењем Јосипа Броза, бомбардовала савезничка америчка и британска авијација, наводно ради уништења војних и привредних објеката и зграда у које су Немци били сместили администрацију. У нападу је учествовало 130 бомбардера, а сутрадан их је било безмало 600. Бомбе су бацане по систему "тепих", широко захватајући стамбене четврти, па је погинуло најмање 1.160 цивила - шест пута више него окупаторских војника.
• 1917. године - В.И. Лењин враћа се у Русију како би отпочео бољшевичку револуцију.
• 1889. године - Рођен је Чарли Чаплин, глумац, сценариста, редитељ и композитор. Каријеру је отпочео у путујућим циркусима Енглеске, а на филму се први пут појавио у САД-у, снимајући кратке шале за компанију "Кистон". Убрзо ствара лик Шарла, скитнице пуног осећања и доброте. Главни филмови: "Идила у пољу", "Мирна улица", "Светлости велеграда", "Велики диктатор"...
• 1872. године - Рођена је српска сликарка немачког порекла, Бабет Бахмајер (Babette Bahmayer), позната као Бета Вукановић, која је током безмало 80 година насликала импозантан број уља, акварела и цртежа, а као педагог утицала на генерације српских сликара. На студијама сликарства у Минхену упознала је свог будућег супруга, Риста Вукановића, такође сликара. С њим је 1898. дошла у Београд, град којем је остала привржена до краја живота 1972. С великом преданошћу је учествовала у уметничком животу патријархалне Србије. Заслугом уметничког пара Вуканивић, Београд је добио сликарску школу, која је прерасла у Уметничку школу. Бета Вукановић је и један од оснивача "Ладе" и "Цвијете Зузорић" - друштва српских уметника, сликара и вајара - и зачетник за оно доба релативно смеле карикатуре. Испрва је сликала у маниру импресиониста, али се касније приближила чвршћој реалистичкој форми.
• 1705. године - Енглеска краљица Ана додељује Исаку Њутну титулу витеза.
• 1346. године - Српски краљ Душан Стефан Немањић у Скопљу је на Васкрс крунисан за цара Срба, Грка и Арбанаса. Истовремено је проглашена Српска патријаршија с првим српским патријархом Јоаникијем. Био је то период највећег економског, војног, политичког и културног успона српске феудалне државе, која је територијално била већа него икад - сем земаља раније српске краљевине, обухватала је Мачву, Захумље, садашњу Албанију, Епир, Тесалију, Акарнанију, Етолију и сву Македонију до Христопоља (Кавала), изузев Солуна. Држава је почивала на начелу законитости - према Душановом законику, усвојеном 1349. и допуњеном 1354. - закон је јачи и од супротне воље владара. Прерана смрт 1355. спречила је цара Душана да створи државу која би заменила Ромејско (Византијско) царство, ослабљено турском најездом, чију је опасност цар Душан најбоље осетио, те покушао да са земљама Запада организује заједничку одбрану, што је осујећено, највише због суревњивости угарских краљева.