Видео сам чудо невиђено.

 Ја, обневидели човечуљак од сопственог стида, умазан својом лењошћу, натопљен неверјем (јер како би се другачије и назвала дугогодишња нада да ће, можда, Бог мени можда и помоћи, али "за овај народ је већ касно"), тај исти ја, погрбљен од терета који сам сам себи "наврат" ставио, па онда роптао због тог баласта огреховљености, тај исти патуљак, погрбљени потомак дивова као и свима овде што су нам дивови били преци - стварно сам видео чудо.   Ено, хиљаде њих изашли у Црној Гори......