BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Епска борба у сметовима Златара: Нема више Лисе, сад деца кроз мећаву пешице иду у школу

Епска борба у сметовима Златара: Нема више Лисе, сад деца кроз мећаву пешице иду у школу
28.02.2018. год.


Кроз мећаву, на фебруарском мразу, као некад Срби преко Албаније, малена колона пробијала се јуче у зору преко Златара. Напред Јозо Бојовић, сељак, мученик из Мишевића, за њим, пртином, две макањице завијене у вунене шалове, његови Немања (9) и Милица (7). Повео Јозо своју дечицу у школу…

До магистрале четири километра, на чистинама снег и мећава која је сву ноћ завијала преко Златара направили сметове, мало даље, у шуми у Златару је топлије, нема сметова, али, има курјака… Не зна се где је црње и горе.

Епска је борба коју Јозо Бојовић из Мишевића на Златару води да од својих Немање и Милице створи људе, да их ишколује, да бар они имају бољи живот него што га он има…

А дечица танко обучена. Изанђале јакнице, танке и за пролеће а камоли за сурову фебруарску мећаву на Златару. И чизме шупље, старе, Јозо нема од чега да им купи боље…

Фото: З. Шапоњић

И дрво би јуче на Златару, у зору, заплакало само да види Јоза и оне његове две макањице завијене у шалове…

– Еј, таман се понадали да је зими крај, да ђеци не требају чизме и јакне, кад застуди поново, наиђоше мећаве једна за другом, ова јутрос је најцрња. Помрзоше ми се ђеца – завапио је Јозо јуче ујутру на пртини, у заветрини од мећаве, на очи му удариле четвороструке сузе.

А мали Немања и још мања Милица затрептали окицама, смрзнутих руку, уморни од дугог пута, застали само да се мало одморе, па да наставе даље. Чека их школа…

– На јаде, морадох јесенас да продам кобилу Лису… Стара била, 26 година, бојао сам се да не угине од старости… Прошле зиме, ставим децу на самар, и било лакше пробити се преко планине. Сад, кад више немамо кобилу морамо пешке кроз сметове, а како… Они мали, нејаки, снијег велики, мало мало па падну у снег. Имам ждребе од Лисе, али, оно мало, неучевно, не вреди – причао ми је Јозо, а грло му се стезало… Гледаоо сам га јуче ујутру у планини, само што не зајауче од јада…

Фото: З. Шапоњић

И зајаукао би, но, не може пред децом…
Још црње, деца сваког дана у школу дођу мокрих ногу, смрзнута, таква се и врате кући. Да бар чизме и дебље јакне имају…

– Бојим се, два чопора вукова врзмају се планином, у једном је пет шест великих вукова, у другом – три, четири… Моја супруга Лена ишла ономад пред децу, видела једног краја пута, вири из честе и гледа – причао је Јозо.

У сред планине, на тешкој студени кратко смо застали. И дрво да заплаче пред оним макањицама и Јозовом причом.

У џепу капута Јозо носи телефон, неки стари бежични, да има везу са кућом, ако остану завејани у планини да зову упомоћ.

А оне две макањице ћуте, чекају да крену даље, у школу, да уче, да једног дана постану, а о томе одавно сањају – Немања шумар, Милица учитељица…

И постаће, остао сам уверен јуче ујутру док је мала колона нестајала у планини и вејавици, а мени се у души накупило јада и чемера и дошло ми да зајаучем од муке гледајући их онако мале и храбре, а заборављене и остављене како одоше у мећаву…

Добри људи јавите се – да Јозу купимо коња

Јозо Бојовић, храбри и поштени домаћин са Златара неће да тражи, да моли… Он се бори, да прехрани децу од мало посне златарске прључе од које нема много вајде… Уместо њега, редакција Курира моли и куми, и апелује, добри људи јавите се, да прикупимо новац, а треба тек око 1.000 евра да Јозу купимо коња, да деца не иду пешице преко Златара до школе у Аљиновићима. Деци су потребне и топле јакне, топла зимска одећа… Нама тако мало, а Јозу и његовој дечици тако много. Адреса је – Јозо Бојовић, село Мишевићи, 31320 Нова Варош.

Зоран Шапоњић,
Искра



  • Извор
  • фото: Зоран Шапоњић / Iskra.co/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА