Србија у закон уводи еутаназију

30.05.2019. год.

Право на достојанствену смрт, уз строго прописане услове, имали би оболели од тешких и неизлечивих болести, предвиђа будући грађански законик

Будући грађански законик легализоваће право на достојанствену смрт, сазнаје „Политика”. После две године расправе владина комисија за израду овог законика одлучила је да у последњој верзији преднацрта пропише одредбу о могућности да оболели од тешких и неизлечивих болести заврше живот на достојанствен начин, својом одлуком или уз сагласност најближих.

„Право на еутаназију, као право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, може се изузетно остварити, ако се испуне прописани хумани, психосоцијални и медицински услови. Злоупотреба права на еутаназију ради прибављања неосноване материјалне или друге користи представља основ за кривичну одговорност”, наводи се у члану 86 преднацрта грађанског законика.

– Ако закони гарантују право на достојанствен живот човека, онда би требало да омогуће и право на достојанствен завршетак живота. Тешко и неизлечиво оболели имао би могућност да одлучи о престанку агоније и стања које је тешко подношљиво и изазива само муке и сажаљење. Комисија је спремна да преузме одговорност за овакав предлог и очекује да ће у јавној расправи бити озбиљних и јаких аргумената за и против еутаназије – каже проф. др Миодраг Орлић, који је на челу комисије за израду законика.

О легализацији еутаназије у Србији први пут ће се јавно расправљати следеће недеље на саветовању „Будвански правнички дани”, од 2. до 6. јуна, које организује Савез удружења правника Србије и Републике Српске.

Најављено је да ће бити донет посебан закон који ће прецизно уредити услове и поступак за остваривање права на еутаназију. Такође, биће неопходне и промене у Кривичном законику, који прописује кривично дело убиства из самилости. Легализација еутаназије довешће до брисања ове инкриминације, али ће бити потребно да се другачије предвиди кривична одговорност за случајеве злоупотребе.

– Ова новина изазвала је посебну пажњу не само правника, већ и лекара, психолога и других стручњака, са којима је комисија обавила разговоре. Реч је о људском праву које се поштује у многим земљама у свету. Наравно, волели бисмо да нико нема потребу за доношењем одлуке о еутаназији, али тешки случајеви намећу потребу да се омогући такво право. У доношењу одлуке и извршењу еутаназије у сваком конкретном случају треба да учествују и правници и лекари и психолози, а многи од њих нису спремни да на овај начин одлучују о животу и смрти – каже Ратомир Слијепчевић, секретар комисије за израду преднацрта грађанског законика.

Одлука о еутаназији не може се донети без сагласности онога о чијем је животу и смрти реч, али у случајевима када су људи без свести сагласност могу дати законски заступник и чланови најближе породице.

– Право на достојанствену смрт представља својеврсно право физичког лица на сагласни, добровољни и достојанствени прекид живота, под стриктно предвиђеним законским условима и уз неопходно и апсолутно поштовање аутономије воље особе која жели да искористи ово право. Досадашњи председник комисије за израду грађанског законика, академик проф. др Слободан Перовић, који је преминуо у фебруару ове године, био је против увођења еутаназије, јер је сматрао да још није сазрела свест о потреби легализације овог права – наводи Слијепчевић.

Веома строги услови, који ће бити прописани посебним законом, требало би, наглашава, да спрече сваку злоупотребу овог права, чија је сврха да умањи значајне психичке, социјалне и материјалне штетне последице људима који се налазе у изузетно тешкој ситуацији услед неизлечиве, односно смртоносне болести.

Поред несумњиво изражене жеље заинтересоване особе, процедура за остваривање права на еутаназију укључује и мишљење стручњака медицинске струке, психолога и социјалних радника, која ће они доставити суду. Коначну одлуку доносио би суд, а еутаназију би извршавали, како каже наш саговорник, специјализовани медицински сарадници.

Хумана смрт у великом броју земаља

– Право на еутаназију већ више деценија постоји у многим земљама света, у виду активне или пасивне еутаназије. У Европи то право је легализовано у Швајцарској, Белгији, Луксембургу и Холандији. Француска је крајем 2015. године донела посебан закон о седацији смртно болесних особа. У Републици Словенији чак је покренуто потписивање посебне петиције о увођењу овог права у њихов правни систем – наводе саговорници „Политике” из Комисије за грађански законик. У већем броју држава у САД и у Аустралији ово право се примењује већ више година. Канада је одобрила еутаназију одлуком свог врховног суда фебруара 2015. године.

Одлука Стразбура у случају „Ламбер”

Случај тридесетосмогодишњег Венсана Ламбера у Француској, који је после тешке саобраћајне несреће 2008. године био седам година непокретан и парализован, са тешким оштећењем мозга, определио је Европски суд за људска права у Стразбуру да 2015. године већином гласова (12 за и пет против) закључи да одлука француског суда о обустави интравенске исхране Ламбера не крши европско право. Тако је суд у Стразбуру признао људско право на достојанствен завршетак живота. То је подстакло многе земље у Европи да признају ово специфично и деликатно право личности, наглашава Ратомир Слијепчевић.

Политика

Извор
фото: © РИА Новости / Алексей Мальгавко/ vostok.rs