Сутра годишњица Милоша Милојевића 177. година од рођења , великог србског историчара. понедељак , 16. октобар у 18:00, Удружење ‘’ Милутина Миланковића’’ - Београд
Сутра годишњица Милоша Милојевића 177. година од рођења , великог србског историчара. понедељак , 16. октобар у 18:00, Удружење ‘’ Милутина Миланковића’’ - Београд Васкрсење анатемисаног Црнобарског Орла ( Mилошу Милојевићу , поводом 177. година од рођења великог србског историчара ) Кидишу на тебе, подсмевачи и климоглавци, злотвори Србије, они што су те анатемисали, као да никад било те није… Али, сто седамдесет седам белих пупољака израста , сто седамдесет седам звезда заблиста, скованих од погледа предака упртих у будућност, кроз временске интервале вечности , у тебе Милоше гледа. Од анатеме безбожника, до Освита и Васкрсења, Мачванског самораста, кад надлећу мачванску равницу, путоказ ти зна и соко и ласта и годови родословног дрвета и запис старог храста… Вековна огњишта - Милоше самопожртвовани, била су спаљена и срушена, Православна звона забрањена! Кидишу на тебе стршљенови, крвопије, а ниједан раван ти није , по родољубља класју, најрадије би Србију ућуткану, покорену у безгласју, ти бестидници без лица, са маскама џелата , који би гиљотини заборава , принели и обичног житног свица… Да трепнеш, рекли би - ено га жмури, да чекаш, рекли би - некуда журиш, да станеш рекли би- ено га пао , само што Србију ниси продао. Што си Србији остао Одан и кад ти за вратом дисао је Продан . Кажу и муњу си укротити знао, Чувару Србије и заветних књига, Чувару Свевида, ниси дозволио ни Живој Сили , да Србију иситни и да је покида, скидао си копрену са очињег вида, песмама заветним умео душе да видаш. маглу да растргнеш и да покидаш … У твојим штампаријама родољубља, птице кљуновима утискују слова, твојим венама теку све реке света и океани, од давнина од памтивека. Са планинских литица Сазнања, долећу најмоћније птице, храбро их Милоше, погледај у лице, тебе Бранитељу србских корена, не воле једино - србо-убице, који би да затру твоје корене, злослутнице и сиктавице , братоубице, поробљивачи и потурице. Милоше, Свештеников сине, твоји су рукописи твоја рођена деца, освештана, пролазила уским брдским стазама , тунелом до светлости. У твојим костима и твојим генима сведочења- предака лучоноша, жила ти куцавица- компас , а гушчије перо кормило… Кидишу на тебе анатеме кроз простор и време, не слутећи да су свете земље, некад поробљене, бесмртне и безвремене … И нек се чује са брда и дола, данас је Освит Црнобарског Орла и можда ће по њему име понети црнобарска школа, његовом песмом зазорити зора, не вадите пиштољ из својих футрола, ко је још испалио хитац у историју и надмоћног црнобарског орла? Плодоносна Србија њима је само самлевено пшенично зрно, из које неће изнићи клица, прах и пепео би да проспу дуж планинских литица, Србију уситнили ко иверје за потпалу да послужи, да изгоре сва завештања и да покољење душманине служи и зато Србији век продужи делима својим . Кидишу на тебе родољуба, Стефановог и Софијиног сина, да је Србија најстарији народ на Балкану, открили смо из твојих књига. Забрањиваше авети и анатеме и твоја осећања родољубива, најрадије би да сасеку корениште, извориште Срба. Чудотворац, Истраживач, Путописац , над србским мраком свитац , казивач песникових рима . А ти коракну…., од заборава - до незаборава. Од анатеме до аманета ти остави ратниче, своје кћери и синове, своја дела , заљуљане колевке потомака белих орлова, мапе и путоказе , непролазе и богазе, научницима, истраживачима, родољубима, печалбарима. Овде се завет ћутања прекида. Враћа се Милош, отргнут од заборава и још… , харизмом правдољубља очарава. Од злонамерника анатемисан, историјом Срба инспирисан. Свака му књига, аманет - икона, Иконостас од манастирских звона. Коракну Милош олујним ветром и Васкрсну пред окамењеним светом. Он се усуди, да не прећути, Србију вековну, вековима слути, над његовом мапом правиће гримасе, само изроди, одавно - зна се , пијавице што подижу олује, буне и ужасе, само да се Срби не огласе. Веран си своме родослову свештеников сине, Курћелима и тако редом,све до Белог орла и зато ти радо променићу име, Србиславе, Милоше Милојевићу, Ти одавно надлећеш, небеске висине, трагајући сазвежђима Вижњег до истине , до које досегле нису, ни Маје ни Инке , ни све цивилизације Васељене, куд је разасуто прокријало семе - Србије ! То семе није свачије, то семе није ничије, То је завет претка , скривен у гнезду птичијем ! Славица Јовановић новинар и књижевник
- Извор
- https://www.facebook.com/groups/125419337529305/
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руске трупе су, након успеха у Очеретину, успеле да развију свој успех још даље. Јуришне групе Оружаних снага Русије из састава 15. моторизоване бригаде и батаљона специјалних с
Енди Стоун је оптужен за „правдање тероризма“ у објави у којој брани одлуку компаније да ублажи правила о говору мржње
Остале новости из рубрике »