BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Интервју - Родољуб Шабић, Повереник за информације од јавног значаја

Интервју - Родољуб Шабић, Повереник за информације од јавног значаја
26.06.2017. год.

Интервју са господином Родољубом Шабићем, Повереником за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

 

 

1. Колико су јавно доступни, али и приватни подаци грађана Србије сигурни?

- С тим у вези, имамо, за нас специфичан, двоструки проблем. С једне стране, евидентно је да неки подаци, било о раду јавних институција, било лични подаци грађана, који заслужују заштиту, ту заштиту у пракси немају и често лако бивају компромитовани. А с друге стране, све је евидентније да неке информације о раду или у вези са радом јавних установа или пак "лични подаци" из биографија или о приходима и имовини функционера, добијају заштиту иако је не заслужују. То с правом изазива сумње да се заправо штити нешто што не само да не треба штитити, већ што се никако не би смело штитити, него би напротив, морало бити предмет третмана и јавности и неких надлежних државних органа, укључујући органе гоњења.


2. Колико Ваша канцеларија Повереника дуго ради и шта бисте издвојили као Ваш највећи успех?

- Институција Повереника постоји 12 година. У том периоду, из почетних услова, који су били готово трагикомично лоши, израсла је у ефикасну институцију, од које многи траже заштиту. Та активност донела је Поверенику и велики број формалних, вредних признања и награда и обезбедила високе оцене страних монитора и независних експерата. Ипак, највећим успехом сматрам чињеницу да су грађани препознали вредност закона и права које Повереник штити и да их свакодневно и масовно користе. То посебно важи за Закон о слободном приступу информацијама. Свакодневно се у Србији на различитим нивоима власти обраћају хиљаде грађана, позивају се на тај закон, инсистирају на свом праву да знају и кад треба обраћају се ради заштите права Поверенику. На тај начин они граде квалитетан механизам демократске контроле валсти од стране јавности.


3. Сведоци смо да су у свету веома чести хакерски напади и крађа података корисника. Како се у Србији заштитити од таквих напада (и да ли је то уопште могуће)?

- Кад су у питању електронске комуникације, Интернет поготово, практично не постоје границе. Сходно томе, и кад је реч о опасностима од хакерских напада, И потреби заштите од њих, нема неких специфичности за Србију.

Апсолутна заштита дефинитивно није могућа али то никако не значи да у циљу што боље заштите не треба предузимати све што је могуће, напротив. Сходно томе, важни су и самозаштита, односно одговоран однос грађана према личним подацима које често олако, неодговорно излажу ризику и, поготово и пре свега, изградња правних и фактичких механизама безбедности у сфери електронских комуникација, што је важан задатак државе. Нажалост, и на једном и на другом плану смо врло далеко од нивоа којим би могли бити задовољни.


4. Да ли су у Србији честе такозване "крађе идентитета" на Интернету?

- Ако би закључивали само на основу познатих, "статистичких" података могли бисмо закључити да су те крађе нешто ређе него у ширем окружењу, у ЕУ или Америци. Међутим, могуће је да су познати подаци само "врх леденог брега". А чак и ако није тако, логика "то се код нас не догађа" је недопустива и штетна. Реч је о извесно врло високом ризику и треба на време предузимати све што је могуће да се он, ако не искључи, онда бар предупреди у највећој могућој мери. Не мислим да се код нас чини оно што је не само нужно него чак и могуће.


5. Ко све има право да прикупља податке о грађанима ? Били смо сведоци да неке банке клијентима траже масу података?


- Начелно, најкраће речено, то право има онај ко је на то овлашћен неком одредбом неког закона или онај кога су на то овластила лица о чијим подацима се ради. У оба случаја, било законом, било добијеним пристанком морају бити дефинисани и сврха и врста и обим обраде података.
Што се банака тиче, пре две године, моји сарадници су по мом налогу спровели поступак надзора у свих 29 пословних банака у Србији. У поступку је утврђео да практично све банке врше одређене недозвољене обраде података о личности, пре свега фотокопирањем и задржавањем копија различитих идентификационих докумената. Банкама су упућена упозорења и дати налози за уништавање база података које су формиране без основа.
Међутим, нису банке, ни случајно једини субјект који има проблема са недозвољеном обрадом података о личности. Проблема, нажалост, има безброј, а посебан је проблем што их најчешће "креира" сама држава. Можда најилустративнији пример је тај да се грађани приликом рекламације роба и порвраћаја новца, редовно суочавају са захтевом да дају личне податке укључујући и фамозни ЈМБГ. И поред више мојих упозорења, да је заправо реч о малтретирању и нечем за шта нема не само правног основа, него ни сврхе ни смисла, та пракса и даље годинама траје и заснива се на неуставном, подзаконском акту Министарства финансија. И сами трговци и њихове асоцијације не подржавају такву праксу али је практикују јер су суочени са претњом кажњавања од стране Пореске управе у саставу Министарства финансија. Додуше, у пракси све је више грађана се томе супротставља позивајући се на став Повереника, па се, ако је отпор довољно упоран, ствар завршава и без непотребне обраде личних података. Међутим, ствари не би требале тако да се одвијају, држава одноно Министарство финансија, одавно је морало изнаћи ново, прихватљиво решење. Несхватљиво је да ни после више године није.

6. Где је Србија, по Вашем мишљењу, на некој светској листи, по заштити приватности грађана?

- Сасвим извесно испод нивоа који грађани заслужују, који је нужан. Наша држава, нажалост, на то већ дуго упозоравам, има сасвим неадекватан, неодговоран однос према овом важном друштвеном проблему. То је могуће илустровати мноштвом примера, али је, мислим довољан и само један. Ето, за пар месеци "облежићемо" седму годишњицу усвајања Стратегије заштите података о личности, Влада ју је усвојила у августу 2010.
Усвајајући Стратегију, Влада Србије је утврдила да ће „Акциони план за спровођење Стратегије, с дефинисаним активностима, очекиваним ефектима, носиоцима конкретних задатака и роковима за извршење задатака, донети у року од 90 дана од дана објављивања."
Влада је тада утврдила и да ће "формирати посебно радно тело које ће надзирати обезбеђење услова и спровођење Стратегије и Акционог плана, вршити координацију државних органа у циљу ефикасног функционисања система заштите података о личности, извештавати надлежне органе о спровођењу Стратегије и уоченим проблемима при њеној реализацији и иницирати измену Стратегије, у складу с новонасталим потребама или уоченим недостацима."
Ни после седам година немамо Акциони план, ни „посебно радно тело", а "логичне" последице су изостанак низа неопходних и нормативних аката и активности и консеквентно учестале, често изузетно робусне повреде права грађана.
Државне активности у овој области у највећој мери се своде на активности Повереника, а иако су његове активности све бројније и број предмета Повереника у области заштите података о личности увећан је од 83 у 2009. до 2.500 у 2016., оне не могу да надоместе оно што би требало да ураде надлежна министарства, Влада и Скупштина.




7. Са којим домаћим - и страним - институцијама и организацијама Ваша канцеларија има најбољу сарадњу?

- Од самог настанка сарадња је била изузетно добра са Саветом за борбу против корупције. Таква је била и за живота легендарна председница Савета Верица Бараћ, таква је И данас, мада је Савет нажалост, тренутно готово под блокадом. И са институцијом Заштитника грађана, од кад је установљена, сарадња је одлична. Добар однос и коректне односе Повереник је развијао и са другим независним институцијама као што су нпр. ДРИ и Повереник за заштиту равноправности. Била је добра сарадња и са Агенцијом за борбу против корупције донедавно, када се Агенција "штитећи" информације из поступка провере имовине градоначелника Београда упустила у кршење закона и покушај наметања некаквих "специјалних услова" за Повереника.
И на међународном плану Повереник је остварио добру и активну сарадњу са низом субјеката. И мултилатералну и билатералну. Донедавно је једна од мојих сарадница била председник Саветодавног комитета Конвенције 108 о заштити података о личности, једног од најауторитативнијих међународних тела у овој области. Мислим да је једина особа с простора бивше Југославије која је вршила ту функцију.
Добра је сарадња са сличним институцијама, пре свега из Европе, посебно с простора бивше Југославије, традиционално, од самог почетка, изузетно је добра са Повереником Словеније.

 

izvor: Newscast Serbia




Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Синиша Љепојевић, угледни србски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство...


Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле...

Уредник Восток вести недавно је посетио Вагнер Центар у Санкт Петербургу


Министар спољних послова Сергеј Лавров дао интервју за ТВ канал Русија 24 и РИА Новости.  О датуму завршетка специјалне операције

По мишљењу доктора историјских наука Јелене Гускове, садашњи положај Србије условљен је дугогодишњом политиком једностраних уступака које је Београд чинио у односима са Приштином. А данас Србија нема много...


Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА