BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Где је ордење династије Обреновић?

Где је ордење династије Обреновић?
13.08.2017. год.


Недавна појава Ордена Милоша Великог првог степена на сајту канадске аукцијске куће „Емедалс“, покренула је питање где је ордење династије Обреновић и шта је из те колекције сачувано до данас.

Виши кустос Војног музеја у Београду Душанка Маричић, у интервјуу Танјугу, подсећа да је та институција, чији је оснивач краљ Милан Први Обреновић, претрпела велика разарања током два светска рата и у пљачкама 1915, 1941. и 1944. године и да су нестали бројни музејски предмети који су припадали србским династијама.

Обновљени Војни музеј у Краљевини Југославији имао је одељење народне династије Карађорђевић и одељење осталих народних династија, а постојала је и просторија посвећана династији Обреновић са изложеним портретима владара, бистом и одликовањима.

 

На аукцији највероватније орден који је припадао Николају Другом Романову

Душанка Маричић претпоставља да је орден, који је понуђен на продају на сајту куће „Емедалс“, луксузне израде са великим бројем специјално обрађених дијаманата, припадао руском цару Николају Другом Романову, куму краља Александра, и да је специјално израђен за њега, јер се ордени царске Русије одликују тако раскошном и скупоценом израдом.

Посебне наруџбине - ордени богато ускрашени дијамантима, наводи Маричићева, биле су уобичајене крајем 19. и почетком 20. века и да би се могла потврдити претпоставка да је поменути орден припадао руском цару, ако би се дошло до неког његовог портрета, јер један тако изузетан орден морао је бити забалежен на неком од портрета.

У Војном музеју данас је преостало тек неколико ордена који су припадали краљу Александру Првом Обреновићу: Ланац ордена за војне заслуге војводске куће Олденбурга, Звезда руског ордена светог Александра Невског првог степена, турски Орден Меџидије првог степена и Звезда бугарског ордена светог Александра Невског другог степена.

Душанка Маричић каже да се у Војном музеју чува и Орден Милоша Великог трећег степена, који је оштећен и недостаје му немањићка круна, а којим је 1899. године одликован Марко Лазаревић, тада на положају државног секретара.

Народни музеј чува примерке трећег и четвртог степена истог ордена који је као највиши орден Краљевине Србије додељиван за нарочите заслуге за династију Обреновића, док се примерци првог степена налазе по приватним колекцијама.

Сматра се да је нешто више од 200 примерака тог краљевског ордена додељено од 1898. до 1903. године, а први степен су носили краљ Милан Први Обреновић, краљ Александар Први Обреновић, краљица Наталија, краљица Драга, аустријски цар Фрања Јосиф и персијски шах.

Маричићева истиче да је немогуће реконструисати шта се све налазило у колекцији Војног музеја када су у питању ордени династије Обреновић, јер су и писани трагови уништени и верује да се по иностраним музејима налазе одликовања која су добијали страни владари и друге личности у оквиру дипломатских односа.

 

Орден Светог кнеза Лазара највреднији за србски народ

Маричићева наглашава да је највреднији орден за србски народ Орден Светог кнеза Лазара, који је установљен 1889. године, за време краља Александра Првог Обреновића, поводом 500 година од Косовске битке, са правом да га носи владар и пунолетни престолонаследник.

Орден је осмислио Михаило Валтровић и нацрти се налазе у Историјском музеју Србије, а на портретима се види да су га носили краљ Александар Обреновић и краљ Петар Први Карађорђевић.

Маричић каже да су, према њеним сазнањима, постојала само два примерка и да су нестала у вихору Другог светског рата, као и многа друга вредна одликовања.

Војни музеј има богату колекцију одликовања која обухвата одликовања Кнежевине и Краљевине Србије, касније Југославије, затим Кнежевине и Краљевине Црне Горе, одликовања из Другог светског рата, углавном са фашистичким обележјима, колекцију одликовања везану за НДХ, страна одликовања из 19. и 20. века, повеље и дипломе везане за одликовања.

Највећи број ордена, према речима Душанке Маричић, искован је у социјалистичкој Југославији, са развојем индустријске производње.

Крајем 19. века ордени су израђивани у специјалним радионицама, нарочито су биле познате бечке радионице, доста је добрих радионица било и у Немачкој и Петрограду и доста тога се радило ручно. Индустријска прозиводња олакшала је израду ордена, појавила се и легура томбак која је јефтинија, док се раније све радило од сребра и злата.

Најређи и најскупљи србски орден је, према речима више кустоскиње Маричић, Орден Слободе, који је додељивао Јосип Броз Тито за изузетне заслуге, а добило га је само девет личности. Ручно је израђиван од злата и украшаван рубинима и дијамантима.

У новом систему одликовања Републике Србије обновљен је Орден Белог орла само је добио мачеве и додељује се за војне заслуге.

Враћена је и медаља за храброст „Милош Обилић“, само што је добила ново ликовно решење, а обновљен је и Орден Карађорђеве звезде.

Танјуг, РТС



 



  • Извор
  • Златни орден Милоша Великог/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Јуче се навршило четири године од када нас је напустио један од највећих савремених руских писаца Едуард Вениjаминович Савенко, познат као Лимонов.

Специјални представник Председника Русије за међународну културну сарадњу Михаил Швидкој изјавио је да ће 20. јубиларни Форум словенских култура ове године бити одржан у Србији.


U organizaciji 'Kulturno-obrazovnog centra' u Vranju, u maloj sali Pozorišta 'Bora Stanković' biće održano književno veče, na kome će se čitati odlomci iz rukopisa 'Razgovori sa majkom' književnice Branke...

Представљање књиге „Свети Гргур, острво ужаса“ биће одржано у Руском дому, у петак, 1. марта, са почетком у 18.00 часова



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА