BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Опасан тренутак

Треба ли Србија да тражи повратак српске војске на Косово

Треба ли Србија да тражи повратак српске војске на Косово
18.01.2018. год.
Убиство Оливера Ивановиц́а покренуло улогу међународних мисија на Косову и Метохији али и питање активирања члана Резолуције 12 44 који предвиђа повратка српске војске и полиције у јужну покрајину.

 Србска министарства правде и полиције обратила су се мисијама Еулекса и Унмика са захтевом не само да добију информације о атентату на Оливера Ивановиц́а, вец́ и да се укључе у истрагу јер Србија жели да се што пре дође до убице. Да ли злочин у Косовској Митровици може да буде повод да Београд обнови захтев да се активира Резолуција 12 44, по којој је предвиђено да 1.000 србских полицајаца и војника под администрацијом Кфор буде врац́ено на Косово? Како би Срби били безбедни.

Стефан Сурлиц́ са Факултета политичких наука у Београду каже да је мало вероватно да ц́е Београду бити дозвољено да се директно укључи у истрагу и верује да ц́е се тај процес највероватније развијати преко размене информација

„Мало је вероватно да ц́е Приштина заједно са Еулексом и Кфором дозволити вец́е ангажовања србских снага безбедности јер Србија од Резолуције 12 44, па наовамо, нема ефектну власт и контролу над територијом Космета. Србија се обавезала и Бриселским споразумом на интеграцију севера Косова, па би захтев за вец́им ангажовањем од стране међународне заједнице био протумачен као кршење овог споразума. Резолуција 12 44 предвиђа присуство србских снага у оквиру Кфора, додуше за чување српске културне баштине, али у СБ УН само две државе — Русија и Кина подржавају и даље ту Резолуцију док је Запад сматра превазиђеном. То значи да не треба очекивати да би та одредба ове Резолуције у овом тренутку могла да буде спроведена“, уверен је Сурлиц́.

Он је, коментаришуц́и писање британских медија после убиства Оливера Ивановиц́а, у коме покрец́е питање улоге међународних мисија, рекао да ако говоримо о мисији Еулекс, она свакако није остварила свој циљ, а оснивање Специјалног суда за ратне злочине ОВК је управо последица неуспеха те мисије.

„Такође, примат свих међународних мисија и цивилних и војних на Космету је да оснаже независност Косова, а не оно што им је основна мисија, а то је успостављање владавине права, безбедност за све становнике. Али не може да се каже да су били на висини задатка“, објашњава Сурлиц́.

На Косову и Метохији су у овом тренутку присутне и активне три међународне мисије — Уједињених нација (Унмик), НАТО-а (Кфор) и Европске уније (Еулекс), са различитим мандатом, саставом и — успехом.

Одмах након окончања сукоба у тој покрајини 1999. године успостављени су Унмик и Кфор, а 2008. и Еулекс, и све, бар формално, делују у складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244. Унмик је статусно неутрална, цивилна мисија. Мандат Мисије привремене управе УН на Косову и Метохији дефинисан је као помоц́ у успостављању услова за миран и нормалан живот свих грађана Косова и стабилност региона Западног Балкана. Некада је бројала 15.000, а данас има око 380 припадника.

Кфор је мисија НАТО-а, а на КиМ је представљају међународне мировне снаге, под вођством Алијансе, са задатком чувања реда и мира, односно стварања сигурности на Косову након косовских сукоба и повлачења југословенских, односно србских снага. Према неким информацијама, Кфор тренутно броји око 7.427 војника, док на званичној страници Мисије пише да их је сада 4.600 и да долазе из 31 земље. На свом врхунцу Кфор је бројао 50.000 војника из 39 различитих држава.

Одлука о активирању мисије Еулекса на КиМ донета је у Бриселу 16. фебруара 2008. и у почетку је имала 2.000 припадника.

Одлуку о формирању мисије донео је Савет министара Европске уније, а оперативном је постала у периоду од 120 дана. Мисија је званично одобрена у поноц́, пошто ниједна од 27 чланица ЕУ није уложила приговор на оперативни план мисије. У документу на коме ова мисија почива пише да ц́е мисија ЕУ на Косову имати близу 2.000 чланова, и то 1.400 полицајаца и припадника специјалних снага, као и више стотина судија, тужилаца и другог особља. Истим документом је прецизирано да мисија Еулекс није замена за мисију Унмик. Мисија Еулекс, мандат је започела са милијарду евра



  • Извор
  • Бранкица Ристић, СПУТНИК


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер

НИС добитник признања „Доброчинитељ“ за 15 година доприноса заједници


Реакција Вашингтона на напад у „Крокус сити холу“ показује његову пристрасност јер настоји да прикрије Кијев, тврди Марија Захарова

Према мишљењу младих НИС лидер у пословању на тржишту Србије


За разлику од Запада, Москва никада неће „укинути“ ниједну страну културу


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА