BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Славица Јовановић

Љубавна песма ‘’ Амира ‘’ књижевника Љутомира Рундића из Лознице добила и свој епилог (Видео)

Љубавна песма ‘’ Амира ‘’ књижевника Љутомира Рундића из Лознице добила  и свој епилог
11.03.2018. год.

АМИРА

Њене су се косе расипале у мојим очима,
док смо веровали да наша љубав може све...
У Мостару, осамдесет и неке!

Детињасто се мазила, љубила ме страсно,
и страховала:  
- Јој, ако ме мајка види!
Па опет изнова, свијала се око мене,
ко, не дај Боже, змија око плена,
и питала ме...
Свашта ме питала...
Ко сам, одакле сам, шта ћу с њом..?
Волим ли је, ко ми даде „тако“ име:
- Чуј Љутомир, тобе јараби!
О`кле ти то име - чудила се!?
Вјерујеш ли у Алаха, у Бога? Идеш ли у цркву?
Ма, убиће ме бабо ако чује!
Замисли, у Влаха се заљубила, јадна ми мајка!
Питала је...Понекад и зановетала...
А волела ме, као и ја њу, а можда..?
Ни дан данас не знам које кога више!
А што се љубила!
О, Боже!
Та моја Амира!

Крио сам је од неба, од сунца,
склањао од буре и мостарске кише...
Чувао од злих погледа и оних тобоже других.
А сва нас је раја знала!
- Чуј Бегова праунука с неким Србијанцем,
па још војаком - жевкали су за нама!

- Не иде то. Велики је то девар, на моју душу!
Љубав је слијепа али су гори људи
обневидјели од вјере и предрасуда-
гунђао би њен рођак Кемо, док нас је крио!

Плашио сам се!
Нисам јој рекао, а хтео сам јој рећи:
- Амира, нема нама мира!

А све је у мени горело од љубави и страха!
И волели смо се, кришом сваке ноћи, и сваког дана...
И сад не знам како бисмо се волели да нисмо кришом?

Имала је тек двадесет, ја коју више,
и дала ми је све што се за љубав
и сме и несме...

На Буни, док се заклињала да ће ми родити сина,
и да ће се звати Миро, говорила је:
- Љутићу мој, то је име за све три вјере!
А знаш ли болан, да је мој дедо приповједо,
да смо ми од некаквог Мирослава постали?

А што се љубила...
О, мајко моја...
Чини ми се најлепше од свих!

Волела је Перу Зубца!

Тепао сам јој: - Светлана!
- Ех, камо пусте среће да сам - рекла би!
Тешио је да ће све бити уреду:
- Не плаши се, срно моја, нико ми те неће украсти!
А плашио сам се за обоје!

Ставила би образ на мој длан, пуштала сузу да кане...
И молила ме...
Молила ме, да је водим у Србију, да ће све оставити,
и брата и сестру, и баба и мајку...
Да хоће са мном било где и заувек...

Казивао сам јој стихове:
- Амира, дај ми мало мира, куд ме пијаног нађе,
ноћас кад ми циганин свира, водиш ме у слатке крађе!
Она се смејала и опет ме љубила...
Са својих двадесет...
Та моја Амира!

Брали смо тек заруделе трешње,
у врту поред Радобоље,
ко зна чијем, а чинио се вртом добре наде!
- Јој, болан, зар те није стра` горе на небу?
А како авион не па`не, шта га горе држи?
Хајде, обећај ми да ћеш се чувати за мене!

Грлио сам је, онако крхку, дрхтала би...
Гурала руке  у моје џепове, и певушила:
- Све је моје твоје кад се усне споје..!

И опет бисмо се љубили,
нежно и страсно, и лепше од икога, и икад...
Јер, нико се није волео,
те осамдесет и неке,
у Мостару...
Као моја Амира и ја!

 

Љутомир Рундић

 

 

Како је пренео зворнички АСИнфо:

"Епилог ове љубавне поеме: Амира живи у Норвешкој, удата је, има сина Миралема* и никада се после 1991. није вратила у Мостар. Нема контакт са аутором песме али је песму добила од рођака Кеме и плакала је данима.


Љутомир Рундић
, рођен 1959. на Соколцу, до 92.живео у Мостару, пилот, песник, глумац аматер, оснивач и председник Клуба писаца „Вуково перо“ из Лознице."

https://asinfo.info/amira-ljutomir-rundic


Припремила; Славица Јовановић





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Навршило се округло 25 година, од када је 14. априла 1999, у јеку НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, у пријатељску посету Београду дошао председник Белорусије Александар Лукашенко. Након срдачног...


Француски председник „осцилира“ између ратних упозорења и позива на мир, наводи се у новинама

САД немају намеру да се директно сукобљавају са руским снагама у име Кијева, изјавио је високи званичник


Француски председник осудио је напад Техерана на Израел и позвао на јачање санкција

Председник је за погоршање ситуације окривио недостатак војне помоћи са Запада


Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА