Украјина и Новорусија из минута у минут - 17.11.

18.11.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 16.11. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 17.11.

Стање на фронту -

Преглед политичко-економских и других вести за 17.11.

Државна дума реаговала на саопштење САД о „агресији Русије“ на мору - Оптужбе САД и Украјине на рачун Русије у вези са „агресивним поступцима“ у Црном и Азовском мору нису тачне, изјавио је посланик Државне думе Русије са Крима, Андреј Козенко.

Раније су Сједињене Америчке Државе и Украјина након састанка комисије за стратешку сарадњу изјавиле о „агресивним поступцима“ Русије у Црном и Азовском мору против међународних бродова који пролазе у украјинске луке.

„Оваква оцена није адекватна и није тачна. Посебно је чудно чути овако нешто након што је у Украјини задржано 15 бродова због уласка у кримске луке. Таква хистерија, коју потпирује Кијев, очигледно има за циљ додатно погоршавање ситуације у Црном и Азовском мору“, изјавио је Козенко за РИА Новости.

Према његовим речима, акције Русије за осигуравање безбедности и оно о чему говори комисија су сасвим различити појмови, односно неспоразум, неспремност да се схвати или посебно искривљавање ситуације од стране Украјине и Сједињених Америчких Држава, које је подржавају.

Обе стране су нагласиле да су агресивни потези Русије у Азовском мору довели до нових претњи за безбедност, економију и заштиту животне средине у читавом Азовско-црноморском региону.

Ситуација у Азовском мору се заоштрила почетком 2018. године. У марту је Украјина задржала руски брод „Норд“ са десет чланова посаде, подигавши против његовог капетана оптужницу због незаконите посете Криму „чији је циљ био наношење штете државним интересима“. Чланови посаде без капетана успели су да се врате на Крим тек након седам месеци, у оквиру размене за украјинске морнаре притворене због криволова и кршење границе Русије. У августу је у херсонској луци задржан танкер „Механик Погодин“.

Руске власти дејства Кијева карактеришу као „поморски тероризам“, а одговориле су повећањем пограничних контрола у свом делу Азовског мора.

Украјински граничари су тада саопштили да су Руси почели „жестоку политику задржавања и прегледа бродова“.

Кримска погранична управа Федералне службе безбедности Русије саопштила је да провере врши у складу с међународним поморским правом и да није добијала примедбе од власника бродова. Министарство иностраних послова Украјине је потом признало да руски граничари не нарушавају протоколе током прегледа.

Председник Украјине је 12. октобра потписао указ којим је на снагу ступила одлука Савеза за националну безбедност и одбрану „О хитним мерама за заштиту националних интереса на југу и истоку Украјине, на Црном и Азовском мору и Керчком мореузу“.

Русија је са своје стране истакла да ће се раскид споразума о Азовском мору првенствено негативно одразити на украјинску страну.

САД: Заједно са Украјином ћемо радити на заустављању пројекта ’Северни ток 2‘ - Сједињене Америчке Државе и Украјина ће настојати да се пројекат магистралног гасовода из Русије у Европу не оствари, изјавио је амерички државни секретар Мајк Помпео на састанку са украјинским министром спољних послова Павлом Климкином.

„Заједно ћемо радити на заустављању пројекта ’Северни ток 2‘ који угрожава економску и стратешку безбедност Украјине и представља ризик за даље подривање суверенитета европских земаља које зависе од руског гаса. Ми не желимо да наши европски пријатељи буду жртве политичко-економског притиска који је Русија тестирала у Украјини, након што се ова ослободила совјетских окова“, рекао је Помпео.

САД захтевају да европске земље прекину да учествују у пројекту „Северни ток 2“ и прете санкцијама онима које то не одлуче. У замену за руски гас, Сједињене Америчке Државе промовишу сопствени течни природни гас, уз изградњу терминала за регасификацију у Европи.

Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. Нови цевовод требало би да буде изграђен поред „Северног тока“. Он ће проћи кроз територијалне или искључиво економске зоне држава дуж обале Балтичког мора: Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке. Остало је да се грађевинска дозвола добије још само од Копенхагена.

Против реализације гасовода се залаже неколико држава, а нарочито Украјина, која се плаши губитака прихода од руског горива и Сједињене Америчке Државе које имају амбициозне намере за извоз свог гаса у Европу. Осим тога Летонија, Литванија и Пољска сматрају да је ово политички пројекат.

Немачка канцеларка Ангела Меркел је у више наврата наглашавала да Берлин пројекат „Северни ток 2“ види као комерцијалан, али истовремено она повезује његову реализацију са очувањем транзита руског гаса преко Украјине.

Русија је више пута позивала да се гасовод не посматра као средство утицаја. Према речима председника Русије Владимира Путина, Москва овај пројекат посматра искључиво са економске стране.

ЕУ чека од Русије податке о ситуацији у Азовском мору - Европска Унија и Русија договориле су се на консултацијама у Бриселу да једна другој доставе прецизне податке у вези са ситуацијом у Азовском мору, саопштио је у петак високорангирани чиновник у структурама ЕУ.

У Бриселу је одржан састанак генералног секретара Европске спољнополитичке службе Хелге Шмид и заменика шефа руске дипломатије Григорија Карасина.

„На састанку са замеником шефа руске дипломатије изразили смо јаку забринутост због све веће милитаризације у области Азовског мора. Било је, међутим, речи и о другим питањима у вези са изградњом моста и дуготрајним инспекцијама, растом трошкова за доставом робе, не само за Украјину него и за бродове под европским заставама“, рекао је извор упознат са садржајем консултација.

„Руска страна у вези с тим питањем има другачије податке од нас, због тога смо се договорили да останемо у контакту како бисмо разменили прецизније, актуелизоване податке и како бисмо их упоредили. Конкретних рокова нема, али што брже то буде, наравно, биће боље“, додао је саговорник.

Крајем октобра, шефица европске дипломатије Федерика Могерини је изјавила да је више од 200 бродова, међу којима су и они под међународним заставама, постало предмет руске контроле у Азовском мору. Према њеним речима, то утиче на цену испорука не само за украјинске извознике него и за бродове Европске уније.

Пловидба у Азовском мору постала је проблематична почетком године. У марту је Украјина задржала руски брод „Норд“, а против његовог капетана подигла оптужницу због незаконите посете Криму „са циљем причињавања штете државним интересима“. У августу је у херсонској луци задржан и танкер „Механик Погодин“.

Руске власти дејства Кијева оцењују као „поморски тероризам“, а одговориле су појачаним пограничним прегледима у свом делу Азовског мора.

Санкције Русији неће бити тема састанка шефова дипломатије ЕУ 19. новембра - Шефови дипломатије земаља Европске уније на састанку који ће бити одржан 19. новембра разговараће о испуњавању одредби Минског споразума за решавање кризе у Украјини и догађајима на Азовском мору, али санкције Русији неће бити тема скупа, рекао је новинарима извор у структурама ЕУ.

„Очекујем да ће ситуација у Азовском мору заиста бити једна од тачака дневног реда састанка министара, али у целини питање санкција није планирано“, одговорио је извор на питање да ли се разматрају нове санкције Русији због одржавања избора у самопроглашеним републикама у Донбасу.

Према речима извора, Украјина је и даље један од приоритета за ЕУ, о чему сведочи и одржавање Савета ЕУ-Украјина о асоцијацији, планирано за 17. децембар.

Адмирал Валуев: Русија неће затворити Азовско море за украјинске бродове - Русија неће затворити Азовско море за украјинске бродове као одговор на задржавање украјинских бродова који плове ка Криму, јер је то у супротности са Конвенцијом УН о поморском праву, саопштио је командант Балтичке флоте, адмирал Владимир Валујев.

„Азовско море припада и Украјини и Русији. Од Русије није стигло нити ће стићи саопштење о његовом затварању за украјинске бродове. Овакве акције нису праведне и супротности су са тачком о отвореним морима у Конвенцији УН о морском праву. Азовско море треба да буде отворено за две земље, посебно за њихове цивилне бродове“, рекао је Валујев.

Коментаришући задржавање 15 бродова због упловљавања у луке Крима, портпарол Кремља Дмитриј Песков је изјавио да Москва може да предузме мере за заштиту руских морнара у Азовском мору.

„Несумњиво, пажљиво пратимо ситуацију и у строгом складу са међународним морским правом и са међународним законима могу бити предузете мере за заштиту интереса руских морепловаца и руских правних и физичких лица“, саопштио је Песков.

Он је изјавио да руски граничари проверавају украјинске бродове у Азовском мору у складу са законом.

Украјинска агенција УНН саопштила је раније да је Државна гранична служба Украјине задржала 15 бродова због „незаконитог уласка у луке окупираног Крима“.

Кузмин : Неће им успети да казне становништво Крима због њиховог избора у корист Русије - Трећи комитет Генералне скупштине УН, одговаран за социјална, хуманитарна и културна питања, усвојио је резолуцију коју је предложила Украјина, која осуђује наводно кршење људских права на територији Крима.

Крим је осудио резолуцију коју су усвојиле Уједињене нације о наводним кршењима људских права на полуострву. Представници Државне думе и Савета Федерације уверени су да Украјина, која је гласала за тај документ, покушава да свету представи слику која њој одговара, док су земље које су то подржале показују „политичко слепило“.

За документ је гласало 67 земаља, против је било 26, док су 82 земље биле уздржане. Међутим, повећао се број земаља које су неутралне по том питању. Године 2017. у сличној ситуацији 76 земаља је било уздржано, а 2016. године 77 држава.

Текст резолуције је саставио Кијев. У њему се извештава о „незаконитом успостављању закона, јурисдикције и управљања од стране Русије“ у региону. Аутори документа сматрају да се на полуострву примећује „све већи притисак на мањинске верске заједнице и то у виду честих полицијских претреса, претњи и прогона припадника украјинске православне цркве кијевске патријаршије, протестантске цркве, џамија и муслиманских верских школа, гркокатолика, римокатолика и Јеховиних сведока, а осуђује се и „неосновани прогон десетина мирних муслимана због њихове наводне припадности исламским организацијама“.

Заменик сталног представника Русије у УН Генадиј Кузмин прокоментарисао је садржај резолуције наглашавајући агресивност текста који је предложила Украјина.

„Аутори се упорно труде да представе ситуацију на Криму као неку врсту оружаног сукоба, користећи термине ’анексија‘ и ’окупација‘. Судећи по тој терминологији, Украјина већ четири године води бескомпромисни рат против Русије, која никада није ни улазила у рат, јер у Русији нико не намерава да ратује са по крви блиским украјинским народом. Неће им успети да казне становништво Крима због њиховог избора у корист Русије“, истакао је он.

Он је такође напоменуо да је референдум о поновном уједињењу Крима са Русијом био строго спроведен у складу са међународним правом. Становници полуострва су отворено гласали, изражавајући своје право да „живе без нових украјинских идола — Бандере, Шухевича и других нацистичких следбеника“, као и право на образовање и слободан говор на матерњем језику — руском, украјинском или кримско-татарском.

Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима