BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Зашто је совјетска космичка флота морала да заврши на гробљу бродова

19.05.2018. год.


И поред свог назива, Поморска космичка флота (Морской космический флот) није постојала ради војних окршаја у свемиру. Ови напредни научни бродови су много допринели у истраживању космоса.
 

 

Пошто је Совјетски Савез крајем 50-их година почео активно да развија свој космички програм, суочио се са озбиљним проблемом. Центар управљања летовима је ефикасно пратио и контролисао свемирске бродове само док су се налазили изнад територије СССР-а, и у сваком другом случају био „слеп“. Зато су били потребни центри који ће ловити сигнале свемирских летелица по читавој планети Земља. Тако се родила совјетска космичка флота.

Први брод ове флоте био је преправљени теретни брод, али од 1967. па надаље бродови који су пратили космичке апарате грађени су према оригиналном дизајну.

Бродови су имали најнапреднију опрему и најбоље параболичне краткоталасне антене које су преносиле податке са свемирских бродова у командни центар у СССР-у.

Сви ови бродови су названи у част истакнутих људи совјетске космонаутике: „Космонаут Владимир Комаров“, „Космонаут Владислав Волков“, „Академик Сергеј Корољов“ итд.

Главни брод поморске космичке флоте „Јуриј Гагарин“, поринут 1971, био је највећи и најмодернији совјетски брод за праћење космичких апарата. Имао је 86 лабораторија и 75 антена. Стабилизатор брода је омогућавао релативно комотне услове рада чак и у време највеће морске олује.

Ови бродови су користили и у тестирању морских балистичких ракета. Али то није била њихова главна мисија, јер је совјетска војна морнарица имала за то специјалне бродове, попут великог нуклеарног истраживачког брода ССВ-33 или „Урал“ и брода „Маршал Крилов“.

После распада СССР-а, скоро сва пловила космичке морнарице су завршила на међународном гробљу бродова у индијском пристаништу Алунг.

Последњи брод космичке морнарице „Космонаут Виктор Пацајев“ је повучен из употребе 2001. и постао је експонат Музеја светског мора у Калињиграду.

Борис Јегоров,
Russia beyond



  • Извор
  • фото: Александар Моклецов / Sputnik / Russia beyond/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Међутим, космичка питања и напори да се неутралишу претње које се могу појавити у свемирској сфери треба стално да буду у центру пажње владе, истакао је руски председник.


Lekari širom sveta redom upozoravaju na novu opasnu pandemiju. Ne, nije u pitanju nova varijanta koronavirusa (iako su respiratorni viusi i dalje veliki problem u mnogim Azijskim zemljama). Ovog...

Агенција не жели да „друга питања“ ометају орбитално партнерство


Олег Кононенко је сада провео више времена него било ко други у орбити

Vodonik je postao ključna reč u razgovorima o budućnosti transporta i smanjenju emisije štetnih gasova. Vozila na vodonik predstavljaju jedan od najvažnijih koraka ka održivoj i ekološki prihvatljivijoj mobilnosti...


Međunarodna svemirska stanica (ISS) predstavlja jedno od najvećih dostignuća ljudske tehnologije i saradnje na međunarodnom nivou. Ova laboratorija u orbiti Zemlje, smeštena u svemiru već više od dve decenije,...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА