Зашто је совјетска космичка флота морала да заврши на гробљу бродова
И поред свог назива, Поморска космичка флота (Морской космический флот) није постојала ради војних окршаја у свемиру. Ови напредни научни бродови су много допринели у истраживању космоса.
Александар Моклецов / Sputnik
Пошто је Совјетски Савез крајем 50-их година почео активно да развија свој космички програм, суочио се са озбиљним проблемом. Центар управљања летовима је ефикасно пратио и контролисао свемирске бродове само док су се налазили изнад територије СССР-а, и у сваком другом случају био „слеп“. Зато су били потребни центри који ће ловити сигнале свемирских летелица по читавој планети Земља. Тако се родила совјетска космичка флота.
Александар Моклецов / Sputnik
Први брод ове флоте био је преправљени теретни брод, али од 1967. па надаље бродови који су пратили космичке апарате грађени су према оригиналном дизајну.
М. Начинкин / Sputnik
Бродови су имали најнапреднију опрему и најбоље параболичне краткоталасне антене које су преносиле податке са свемирских бродова у командни центар у СССР-у.
Б. Червјаков / TAСС
Сви ови бродови су названи у част истакнутих људи совјетске космонаутике: „Космонаут Владимир Комаров“, „Космонаут Владислав Волков“, „Академик Сергеј Корољов“ итд.
Александар Моклецов / Sputnik
Главни брод поморске космичке флоте „Јуриј Гагарин“, поринут 1971, био је највећи и најмодернији совјетски брод за праћење космичких апарата. Имао је 86 лабораторија и 75 антена. Стабилизатор брода је омогућавао релативно комотне услове рада чак и у време највеће морске олује.
Siegler/Wikipedia
Ови бродови су користили и у тестирању морских балистичких ракета. Али то није била њихова главна мисија, јер је совјетска војна морнарица имала за то специјалне бродове, попут великог нуклеарног истраживачког брода ССВ-33 или „Урал“ и брода „Маршал Крилов“.
Wikipedia
После распада СССР-а, скоро сва пловила космичке морнарице су завршила на међународном гробљу бродова у индијском пристаништу Алунг.
А. Савин / Wikipedia
Последњи брод космичке морнарице „Космонаут Виктор Пацајев“ је повучен из употребе 2001. и постао је експонат Музеја светског мора у Калињиграду.
Борис Јегоров,
Russia beyond
- Извор
- фото: Александар Моклецов / Sputnik / Russia beyond/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- космос
- брод
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Међутим, космичка питања и напори да се неутралишу претње које се могу појавити у свемирској сфери треба стално да буду у центру пажње владе, истакао је руски председник.
Lekari širom sveta redom upozoravaju na novu opasnu pandemiju. Ne, nije u pitanju nova varijanta koronavirusa (iako su respiratorni viusi i dalje veliki problem u mnogim Azijskim zemljama). Ovog...
Vodonik je postao ključna reč u razgovorima o budućnosti transporta i smanjenju emisije štetnih gasova. Vozila na vodonik predstavljaju jedan od najvažnijih koraka ka održivoj i ekološki prihvatljivijoj mobilnosti...
Međunarodna svemirska stanica (ISS) predstavlja jedno od najvećih dostignuća ljudske tehnologije i saradnje na međunarodnom nivou. Ova laboratorija u orbiti Zemlje, smeštena u svemiru već više od dve decenije,...
Остале новости из рубрике »