Половина Срба има словенско порекло, док је у другој половини највише оних с генима староседелаца Балкана, каже руководилац Србског ДНК пројекта Милан Рајевац поводом Светског ДНК дана и додаје да су се у генетски код Срба „уписали“ и Германи и Келти, али и народи са Кавказа и Блиског истока.
У бази Србског ДНК пројекта, који је пре седам година покренуло Друштво србских родословаца „Порекло“, а који се спроводи у сарадњи с Центром за форензичку и примењену молекуларну генетику Биолошког факултета у Београду, налази се више од 4.500 података тестираних Срба из свих крајева бивше Југославије, а који показују да је половина Срба по мушкој линији словенског порекла.
„Реч је о две основне хаплогрупе И2а и Р1а, док је у другој половини највише оних који имају балканско староседелачко, односно пресловенско порекло“, каже Рајевац за Танјуг.
ДНК истраживања су показала да је генетски код Срба, као и свих других народа, шаролик, и комбинован и од гена Германа, Келта, али и народа са Кавказа и Блиског Истока.
„Хаплогрупа И1, која се везује за германске народе, присутна је код скоро девет одсто становништва, тако да сваки 10 или 11 Србин има германско порекло“, објашњава Рајевац честе медијске наслове да је сваки десети Србин Викинг.
„То може да се каже за Пријепоље и околину где је највише оних који имају порекло од Викинга, тамо их је више од 20 процената. Разлог је хаплогрупа Р1а, иначе карактеристична за племе Дробњака, једно од најраширенијих у србском народу“, рекао је Рајевац.
Додао је да се у генетском запису Срба појављују и хаплогрупе за које се претпоставља да су повезане с Келтима, а са таквим пореклом је око пет-шест одсто Срба.
Како каже, Србија има највећу базу тестираних особа од свих европских народа, а која, тврди Рајевац, представља релевантан узорак за анализу порекла србског народа.
Напомиње и да је заблуда да су гени Срба помешани с генима Турака и тврди да се у досадашњем испитивању није појавила хаплогрупа карактеристична за турске и центроазијске народе.
„Могуће је да постоји одређени проценат хаплогрупа које су Турци пренели на Балкан, али то није утврђено. Чак и код Бошњака је незнатан генетски уплив Турака“, наводи Рајевац.
Наводи да Срби, Црногорци, Бошњаци и Хрвати имају врло сличну генетику и да су И2а и И1а најбројније хаплогрупе код свих тих народа.
Према његовим речима, током претходних седам година дошло се до низа занимљивих података на основу резултата тестираних и њихових сродника, па су тако откривене родбинске везе двојице познатих песника, Милутина Бојића и Милана Ракића.
„Показало се да су њих двојица имали заједничког претка. Истраживања, рецимо, указују и да би династије Карађорђевић и Обреновић могле да припадају истој грани“, наводи Рајевац.
Истраживање у оквиру Србског ДНК пројекта спроводи се тестирањем Y-ДНК хромозома код мушкараца, јер се, објашњава Рајевац, тестира само Y хромозом преко којег се најпоузданије испитује порекло, чак до неколико хиљада година.
Како је појаснио, Y хромозом је порознији од X хромозома и мутира на сваких пет-шест генерација, због чега су разлике између мушкараца драстичније, док су промене X хромозома веома ретке и зато није захвалан за такву врсту тестирања.
Напомиње да је могуће тестирати и X хромозом, али да се на основу њега не могу донети посебни закључци, док су Y хромозоми због мутација разноврснији и погоднији за прецизније утврђивање порекла.
Светски ДНК дан обележава се у част двојице научника Френсиса Криса и Џејмса Вотсона, који су у својој студији, објављеној 25. априла 1953. године у часопису „Нејчур“, први пут описали структуру ДНК.
