BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

РТ: „Држава ће се врло брзо распасти“: Како би Срби могли да виде улазак БиХ у НАТО

РТ: „Држава ће се врло брзо распасти“: Како би Срби могли да виде улазак БиХ у НАТО
02.04.2019. год.


Извор: Восток / РТ

Председник и србски члан Председништва Босне и Херцеговине (БиХ) Милорад Додик позвао је Србе да се уједине у једној држави. Он је такође истакао да Република Србска не намерава да се придружи НАТО-у, чак и ако се БиХ придружи, чији је она део. Према мишљењу стручњака, БиХ је крхки политички ентитет који постоји само захваљујући подршци Запада. Међутим, вероватно је да евентуални распад ове балканске земље неће бити без сукоба, кажу аналитичари.

На комеморативном скупу одржаном 24. марта, посвећеном 20. годишњици бомбардовања Југославије од стране НАТО авијације, председник и србски члан Председништва БиХ, Милорад Додик је изјавио да Република Србска не намерава да приступи Северноатлантском савезу. Митинг, у којем је учествовао и председник Србије Александар Вучић, одржан је у Нишу, који је тешко оштећен НАТО бомбардовањем у пролеће 1999. године.

"Када кажу да ће Босна и Херцеговина кренути путем придруживања НАТО-у, кажем да Република Србска не може бити у НАТО-у и неће бити тамо", рекао је Додик за ТАСС.

“Када се данас суочим са захтевима да БиХ оде у НАТО, јасно кажем да то не могу прихватити и да то нећу прихватити. Нећу то прихватити јер Србија то не прихвата. Никада нећу дозволити да се граница постави на Дрину”, саопштио је председавајући и србски члан Председништва Босне и Херцеговине.


Милорад Додик РИА Новости © Сергей Пятаков

Додик је оштро говорио о БиХ. По његовом мишљењу, ова држава је "резултат идеологије и политике", која је довела до бомбардовања Србије.


“Наступају године, деценије србског државног уједињења. Надам се да ће и другима то постати јасно, јер једноставно нема другог начина. Зашто други могу имати своју државу, а Срби не могу имати своју јединствену државу?”, наводи ТАСС речи Додика.

Замисао Дејтона
 
БиХ је јединствена државна целина, формално уједињена, али у пракси подељена на два дела - Федерацију Босне и Херцеговине и Републику Српску.

Федерација Босне и Херцеговине је заједница територија насељених Хрватима и муслиманима. Главни град је Сарајево, који се сматра главним градом и целе БиХ. Република Србска онједињује територије којима доминирају етнички Срби. Њихов главни град је Бања Лука.

У два дела БиХ постоје различите власти. Чак и новчане јединице - изгледају другачије за Федерацију БиХ и Републику Српску.

Највиши извршни орган земље је Председништво. Састоји се од три особе које се бирају из сваке заједнице, по један из Срба, Хрвата и муслимана. Сваки од њих у интервалу од осам месеци постаје председник Председништва. Сада је ред на Милорада Додика.
 
Такав систем управљања успостављен је према Дејтонском споразуму из 1995. године. Он је окончао трогодишњи грађански рат у БиХ. Истим споразумом створен је посебан орган са широким овлаштењима - канцеларија Високог представника за поровођење Дејтонских споразума. Формина је од представника 43 земље и 13 међународних организација које прате испуњење услова.

Овлаштења високог представника су веома широке: на пример, он има право да уклони било којег званичника БиХ и забрани именовање било које особе на изборну функцију. Такав систем се зове међународни протекторат.

Додик је изабран од стране Срба за Председништво крајем 2018. године. Пре тога био је председник Републике Српске осам година. Упркос чињеници да је на новој позицији само три месеца, Додик је већ успио направити много оштрих изјава. Тако је у фебруару веома оштро говорио о систему међународног протектората над БиХ.

Како је саопштено, Додик је рекао да су активности високог представника, Валентина Инцка из Аустрије, који је на дужности од 2009. године, довеле до "потпуне парализе федералних власти у БиХ". Србски политичар је позвао на укидање међународног протектората.

Треба напоменути да су међународни званичници више пута користили своја овлаштења за уклањање било којег званичника у БиХ. На пример, 2003. године, тадашњи високи представник из Велике Британије Педи Ешдаун је присилио на оставку члана председништва из реда Срба Мирка Шаровића, а који је у САД-у оптужен за кршење ембарга на оружје у Ираку. Додик би се такође могао наћи у овој ситуацији. Међутим, Инцко није дао никакве изјаве о по овом питању.

Перспективе за улазак у НАТО
 
Георгиј Енгелгарт, истраживач у Оделењу за савремену историју Централне и Југоисточне Европе, сматра да Додикова изјава није координисана са србским властима. То је реакција на притисак представника западних земаља (такође Инцка) са којима се Председништво стално суочава. У интервјуу за РТ, стручњак је скренуо пажњу на чињеницу да је НАТО недавно интензивирао своје напоре на укључивање БиХ у савез. О овоме је, на пример, ове године говорио и шеф Стејт департмента Мајк Помпео.

«Једина препрека уласку БиХ у НАТО је положај србског дела земље, каже Енгелгарт. - Муслимани и Хрвати су за. Дакле, србски део прима главни притисак представника НАТО савеза».



Исто мишљење дели и члан Сената Републике Српске Јелена Гускова.

"На референдуму о приступању НАТО-у, Република Србска ће се недвосмислено супротставити", рекла је она у интервјуу за РТ.

Јлена Гускова скреће пажњу на чињеницу да је Додик раније говорио о потреби поновног уједињења са Србијом, али само као историјском перспективом.
 
“Саопштења о поновном уједињењу почеле су се чешће појављивати због тенденција Запада да у потпуности промени политичку структуру БиХ. Запад жели да створи једну државу без политичких и територијалних ентитета који постоје у облику Муслиманско-хрватске федерације и Републике Српске. Додик почиње да говори о перспективи поновног уједињења са Србијом, када се покушавају елиминисати ентитети и створити уједињена БиХ“, сматра Гускова.

Заиста, представници Републике Српске су више пута оптуживали Инцка да намерава да промени садашњу структуру власти у земљи у правцу њене централизације.

“БиХ је децентрализована и асиметрична, а то је кључ мира и стабилности наше државе. Међутим, високи представник стално покушава да промени овај систем”, изјавила је у октобру 2018. године у интервјуу за "Известија" актуелни председник Републике Српске Жељка Цвијановић.
.

Јелена Гускова тврди да је стварање унитарне или чврсто централизоване Босне стратешки циљ Запада од постизања Дејтонског споразума.


“То је написано у Уставу БиХ, који је написан у САД-у”, напомиње Цвијановићева.


Флаг Боснии и Герцеговины Reuters © ELVIS BARUKCIC

Ове планове спречили су само Срби, који су се, према речима Гускове, показали као “најјачи део државе” БиХ.

Према Енгелгарту, идеја о поновном уједињењу Републике Српске и Србије међу Србима у Републици Србској је веома популарна. Стога се не може искључити да ће притисак Запада довести до управо тог резултата.

"Ако се крше права Срба у БиХ, они могу покушати да се уједине са Србијом", рекао је Енгелгарт, истовремено наглашавајући да се уједињење вероватно неће десити без сукоба.
 
Судбина БиХ
 
Јединство Босне и Херцеговине је крхко, кажу стручњаци. Ово стање, према Енгелгарту, постоји више од 20 година искључиво због спољних притиска.
.

«БиХ без спољне контроле не би дуго трајала. Ако Запад изгуби интерес за одржавање ове државе, она ће се врло брзо распасти”, наводи стручњак.



Према Енгелардту, разлог је да народи који настањују ову земљу, барем у оном облику у којем постоји, да је сматрају "неизбежним злом".

Јелена Гускова скреће пажњу на чињеницу да је не само БиХ, већ и све државе бивше Југославије на неки начин несамосталне, те да су под утицајем одређених земаља и међународних структура - НАТО-а, ЕУ и САД. Према томе, опасност од притисака надвија се над сваком од њих. Једини изузетак су Хрватска и Словенија, које су чланице ЕУ, каже Гускова. Она сматра да је ситуација у БЈР Македонији посебно турбулентна, са албанском мањином, и, наравно, у Србији у вези са сепаратизмом Косова. Али све ове могуће политичке новотарије, сигурна сам, напомиње Гускова, неће бити одрживе.
 
"У региону још увек нису решени озбиљни етнополитички сукоби, који су гурнути под тепих, те настављају да тињају", каже Енгелгарт.

Ако су Срби буду присиљени да се отцепе од БиХ, сматра стручњак, вероватноћа других територијалних промена на Балканском полуотоку ће се повећати.



  • Извор
  • фото: Facebook © mojarepublika / RT/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће...


Вашингтон води прокси рат у покушају да нанесе „стратешки пораз“ Москви и потребан је оштрији одговор на то

Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над србским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у...


Навршило се месец дана од последњег састанка руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка и србског министра одбране Милоша Вучевића. „Братство“ у серији интервјуа са еминентним саговорницима, већ неколико...


Косово и Метохија је србско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА