BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Александар Јурјевич Калери: Срби могу у руски тим космичке станице

Александар Јурјевич Калери: Срби могу у руски тим космичке станице
23.10.2017. год.
Kосмонаут, ветеран Роскосмоса: Американци и Руси у космосу не знају ни за какве свађе и поделе. План је да се из месечеве орбите започне истраживање планета


Да би Србин једног дана полетео у космос, основно је да на Земљи имате разрађен космички национални програм и план подржан од стране науке. На основу тог програма, а преко споразума са једном од пет земаља корисница Међународне космичке станице, космонаут из ваше земље би могао да буде гост у оном делу чију половину користе Руси, а другу Американци, Европљани, Јапанци и Канађани. У космосу је, иначе, од Гагарина до данас боравило тачно 530 људи. Не видим разлог да се у догледној будућности у свемир не упути и један Србин. Овако, ексклузивно за "Новости", говори Александар Јурјевич Калери, руски ветеран продужених боравака у космосу.

Космонаут који је од 1992. до 2011. у пет наврата боравио у космосу, укупно чак 769 дана, открива и шта свет планира да уради у будућим истраживањима свемира. Према његовим речима, у Аустралији је прошлог месеца на Конгресу космонаутике одлучено да почне изградња космичке станице "Дип спејс гејтвеј" ("Капија у дубоком космосу") у Месечевој орбити. Одатле ће, како нам говори један од аутора изложбе посвећене Јурију Гагарину у Музеју ваздухопловства у Београду, космонаути кренути да испитују опрему нове генерације, прво у истраживању Месеца, а та станица биће полазна и за пут ка другим планетама.

* Колико је наука спремна за заједничко истраживање свемира, будући да је човечанство на Земљи посвађано?

- У космосу нема земаљских проблема. Уговори између корисника заједничке свемирске станице, Русије, САД, ЕУ, Јапана и Канаде, потписани су до 2024, а сада се јавља идеја да се рок употребе помери до 2028. У васиони је сарадња међу државама сјајна, што доказује пример да Американци на станицу лете руским бродом "Сојуз", у ишчекивању да "Боинг" направи брод за транспорт људства. Међународну станицу, Запад и Русија деле напола, с тим што се на станици увек налазе по двојица наших космонаута и Американца. Своје модуле на "западној страни станице" имају Јапанци и ЕУ, као и Канађани.

НЕДЕЉНО ПОПОДНЕ

* Шта је то заједничко за живот у васиони и на Земљи?

- Мени лично био је занимљив феномен тзв. недељног поподнева. Наиме, то време и на Земљи и у васиони пролази много брже него неко друго. Следећи дан је понедељак, када се нормално ради, те се многима чини да сати одмора цуре далеко брже.

 

* Од стопирања програма "Шатл", Запад се ослања на руску технологију у слању космонаута.

 

- Американци би следеће године требало да тестирају нове летелице за слање људства, а онда следи њихова сертификација и увођење у употребу. То је дуг процес. Код њих је дошло до великих промена и НАСА се ослања на мање, приватне компаније, као што је "Маск", и на њихову летелицу "Маск драгон", односно "Орбитал сајенс корпорејшн". Њихови бродови успешно носе терет. Јапанци такође имају своју теретну летелицу коју шаљу једном годишње. Кина гради своју орбиталну станицу, мада су и они заинтересовани за заједничка искуства пет земаља. У космосу нема зависти, јер од напретка науке зависе и темпо даљих корака у васиони и добробит човечанства. Изградња нове космичке станице у орбити Земљиног сателита "Дип спејс гетвеј" могућа је уколико све земље испуне предвиђене кораке за одлазак у дубоки свемир.

*
 Ви сте космонаут ветеран. Шта се променило током ваших пет боравака у космосу у размаку 19 година од 1992. до 2011?

- Основни системи код орбиталних станица су веома конзервативни и ту нема великих промена. Међутим, споредни системи напредују тако да и сам понекад не могу да поверујем колико је све модернизовано. Данас на орбиталној станици постоји интернет и у сваком тренутку сте у контакту са светом. Ту је и ХД ТВ. Космонаут у сваком тренутку може телефоном да позове било кога на Земљиној кугли. Све што се 1992. чинило као далека будућност, данас је реалност. Сада је проблем како да космонауте ограничимо да не буду превише "на мрежама", него да раде своје послове.

*
 Сећате ли се како је било када сте први пут крочили на станицу "Мир"?- На пример, тада сам са породицом могао да разговарам по унапред припремљеном плану, једном седмично, пошто би они дошли у Контролу свемирског лета. Потом су ме, током других боравака, са централе Управљања летом, спајали телефоном са најближима. Међутим, током последњег боравка, сина Олега подучавао сам математици из космоса преко интернета.

* Како изгледа један радни дан у космосу?

- Свака седмица је подељена, и свака 24 сата такође. На дугим летовима пет дана се ради, а два су слободна. То "слободна" значи да је обим посла нешто мањи јер, веровали или не, не стижемо да обавимо све послове на станици. Планови рада су заиста густи. Радним даном непосредни послови се извршавају шест и по сати. Сваког дана фискултурне вежбе, осмишљене за бестежински простор, трају два и по сата. Тачно девет сати дневно траје одмор, или "лично време". Теоретски, тада са Земље немају право да нам се обраћају и да нам дају задатке, изузев у ванредним ситуацијама. Веома је важно тада водити рачуна о личној хигијени. Све у свему, захваљујући великом искораку у "споредним системима" (интернет, ТВ...), данас је космонаутима много лакше.

* Између осталог, ви сте човек који "регрутује" будуће космонауте. Каква је заинтересованост у Русији?

- Увек је била велика. Последњи конкурс расписан је у марту 2015, а затварамо га 15. децембра ове године. Више од 400 људи засад стоји у реду и са њима треба да се обаве прво разговори, а онда следи ригорозна селекција.

ТЕШКА РАЧУНИЦА

* Колико кошта да, рецимо, Србија пошаље човека у космос?

- Одговор на то питање је стварно тежак. Са казахстанском свемирском агенцијом имамо међудржавни уговор и њихови космонаути су по свом програму гости на нашем делу станице. Они се баве својим научним пројектима. Све што се догађа у космосу претходно се договори на Земљи. Заиста, у васиони међу космонаутима нема проблема.

* У Роскосмосу, ви сте један од важнијих људи?

 

- Ја сам ветеран. На челу сам пет одељења са 160 људи који се баве обезбеђивањем делатности космонаута на станици и посада бродова који их превозе. Задужен сам за избор космонаута, оцењивање њихове спремности за лет и потом пратим њихов рад на станици. Разрађујем и тренажере за обуку космонаута на Земљи. Такође, моја одељења се брину да сва техника на станици ради, укључујући и ТВ и фото, и на крају, задужен сам за прикупљање космонаута по слетању на Земљу.

ЧАШИЦА КОЊАКА ЗА АМЕРИКАНЦА

*
 У васиони је алкохол забрањен. Ипак, прича се да га је било и да је НАСА расправљала о његовој учинковитости.

- Чуо сам за ту причу. Наводно, руски космонаут је прошверцовао боцу коњака на Међународну станицу и тако помогао америчком колеги. Према тој причи, амерички пилот који је цео живот уложио да се вине у космос, наједном је осетио слабљење организма, готово свих удова. Руски колега на орбиталној станици сетио се коњака, а терапија је износила гутљај дневно. Наводно, човеку је било боље, "аларм" послат у НАСА је скинут, а амерички космонаут је по слетању написао извештај да му је помогао гутљај руског коњака.

Без обзира на ову причу, "терапија" није стандардизована ни код Руса ни код Американаца.

Драган Вујичић,
Новости



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Синиша Љепојевић, угледни србски интелектуалац, ветеран ТАНЈУГ-а, који је деценијама живео и радио у Лондону, а сада је и народни посланик покрета „Ми – глас из народа“, за Братство...


Дмитриј Рогозин, послије вишедеценијске успјешне политичке каријере у Русији, током које обављао високе државне функције након почетка СВО отиснуо се на прву линију фронта. Тамо је у децембру прошле...

Уредник Восток вести недавно је посетио Вагнер Центар у Санкт Петербургу


Министар спољних послова Сергеј Лавров дао интервју за ТВ канал Русија 24 и РИА Новости.  О датуму завршетка специјалне операције

По мишљењу доктора историјских наука Јелене Гускове, садашњи положај Србије условљен је дугогодишњом политиком једностраних уступака које је Београд чинио у односима са Приштином. А данас Србија нема много...


Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА