Python
Почетна страница > Новости

Четири приче пуне опасности са сибирских експедиција једног геолога

Четири приче пуне опасности са сибирских експедиција једног геолога
11.08.2017. год.


Руски геолози пуно путују, много месеци проводе далеко од куће, негде у сибирским планинама, живећи у шаторима и кувајући на ватри. Они зато могу да вам испричају бројне авантуре и занимљиве приче, од којих су неке веома необичне и чак необјашњиве, а дуге просто уливају страх у кости.

Доктор Владимир Владимиров, старији истраживач на Институту за геологију и минералогију „Собољев” Руске академије наука у Новосибирску са преко 30 година искуства у геолошким експедицијама, поделио је са нама своја сећања са терена.

Свето брдо

Геолог у планинама, 1982. Из личне архиве др Владимира ВладимироваГеолог у планинама, 1982. Из личне архиве др Владимира Владимирова

 

Др Владимиров и група геолога 90-их година су радили у региону Тува у јужном Сибиру. Већи део становништва у овој регији су будисти. Код њих постоји традиција обележавања светих планинских врхова тракама од тканине. Током једне експедиције геолози су упознали старог човека који им је показао једну планину у даљини и саветовао им да не иду тамо. Али они су се само насмејали и наставили свој пут право према тој планини.

 

„Био је веома топао дан и на небу није било ни облачка. Стигли смо до планине и почели успон на врх, али нисмо још прешли ни пола пута кад је одједном почела киша”, сећа се Владимиров.

 

„Погледали смо у небо и видели само један облак тачно изнад наших глава. Помислили смо каква је то иронија и спустили се у подножје, а киша је одмах престала. То нас је изнервирало и почели смо поново успон, али опет је почела киша. Зато смо променили пут и заобишли планину. Чудом, после тога није више било кише.”

Вечера у екстремним условима

Вечера у Туви, 1982. Из личне архиве др Владимира ВладимироваВечера у Туви, 1982. Из личне архиве др Владимира Владимирова

1978. године, док је још био студент, Владимиров је био на терену у источним Сајанским планинама. Једног дана отишао је са вођом експедиције да ураде неко додатно испитивање. Напустили су камп и ишли непрекидно дан и ноћ како би стигли на одредиште.

„Био је пун месец, а пут смо нашли помоћу компаса”, прича Владимиров.

Валера, старији геолог, ишао је напред, држећи пиштољ у руци, док је Владимиров ишао за њим. Одједном су схватили да их неко прати. Иза њих је ишао медвед, кроз грмље у близини, кретао се у истом правцу са њима!

Геолози и медвед су у ствари имали исти циљ: да стигну до мале ловачке куће у шуми, где такође расту малине које медведи воле. То није било последње изненађење.

Када су геолози стигли до мале колибе, решили су да вечерају, али у својим ранцима нису пронашли ништа осим пет коцкица шећера и једну кесу суве каше са месом.

Владимиров је мислио да је Валера понео храну, а Валера је мислио да ју је понео Владимиров. Једини начин да направе кашу био је помоћу чајника који су нашли у колиби. Зато је тешко рећи да ли су је јели или пили кроз отвор на чајнику!

Још једна прича о медведу
Из личне архиве др Владимира ВладимироваИз личне архиве др Владимира Владимирова

 

Једном су геолози били на експедицији поред реке Средња Кочема у Краснојарском крају у источном Сибиру. Шума у тајги је веома густа и видљивост је мала. Једини начин за кретање је уска стаза где је дрвеће посечено због геофизичког истраживања.  

Два геолога су ишла овом уском стазом како би сакупили узорке земљишта. С обзиром да је шума била врло густа научници нису приметили да нису сами у дивљини: само 10 метара испред њих стајао је медвед!

Инстинкт за преживљавање је прорадио и Саша, који је ишао напред, у паници је окренуо лопату хоризонтално као да држи пушку, не очекујући да ће медвед у то да поверује. Али некако је упалило и медвед се удаљио.

Необично је то што је, када су касније овај случај причали својим колегама, Саша рекао: „Питао сам Вању да ми дода пушку, али онда смо схватили да је немамо”.

Вања се, међутим, сећа другачије: „Ниси ми тражио пушку, само си рекао AAAAAAAAAAAA!!!”

Страх у ноћи

Пре простирки, геолози су користили кревете за камповање. Из личне архиве др Владимира ВладимироваПре простирки, геолози су користили кревете за камповање. Из личне архиве др Владимира Владимирова

Владимиров и његове колеге су 1982-83. отишли у експедицију на реку Ерзин у Туви. Када је пао мрак, окупили су се у кухињском шатору да причају мистериозне приче са различитих експедиција.

„Било је пуно прича. Ноћ је била врло тиха и мрачна. Одједном зачуло се звечање ланаца веома близу шатора”, сећа се Владимиров.

Истрчали су са лампом и угледали огромног белог коња везаног ланцима.

„Никад раније нисам видео таквог коња”, рекао је Владимиров. „Било је језиво.”

Коњ је полако ишао око шатора, а ланци су тихо звечали. Мушкарци су одвели даме до њихових шатора, а када су се вратили, коњ је нестао и опет је владала само тишина.

Ирина Корнева,
Руска реч



  • Извор
  • фото: Руска реч/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Пише Бошко Антић, контрадмирал у пензији Приштински корпус се седамдесет осам дана супротстављао нападима из ваздушног простора, али и са копна


Неки руски једрењаци који и данас плове толико су стари да су коришћени и у време нацистичке Немачке, па чак и Вајмарске Републике. „Седов” Један од најстаријих руских једрењака

  Познато је да у историји србског народа, а нарочито у оној војној има много славних тренутака и победа које су наш народ учиниле великим, иако је он по бројности...


Совјетске жене у Другом светском рату често нису биле ништа мање храбре од мушкараца. Јуначки су се бориле против непријатеља као пилоти, тенкисти, снајперисти или партизани. Деведесет жена је...

У  „Империји у којој Сунце никада не залази“, почињени су бројни злочини који спадају међу најгоре у историји. Ово се односи и на период када је Перфидни Албион ослабио,...


ИЗ РИЗНИЦЕ ЗОРАНА ДОКИЋА


Остале новости из рубрике »

BTGport.net - у1
Грбови општина Републике Српске.

СЛИКА СЕДМИЦЕ

Одвикавање од пушења
WEB SHOP

ДјЕВОЈКА ДАНА