booking.com
Почетна страница > Новости

Дејства Дунавске флотиле СССР-а у Другом светском рату

Дејства Дунавске флотиле СССР-а у Другом светском рату
01.12.2018. год.


Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Поводом 23. октобра Дана ослобођења Новог Сада у Другом светском рату  представници Изасланства  одбране Руске Федерације у новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ обишли су гробове шесторице морнара Црвене армије који су дали своје животе током борби за ослобођење града и чишћења Дунава од заосталих мина. Учињено је то после више од 20 година.

Више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945.), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945.), Алексеја Стољарева (1918-1944.), Вјачаслава Жука (1926-1944.) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком.



Дејства 1940. и 1941. године

Дунавска флотила основана је у лето 1940. године, после припајања Бесарабије и Буковине Совјетском Савезу. Улазила је у састав Црноморске флоте, а оперативно је била потчињена команди Одеског војног округа. У свом саставу имала је: дивизион монитора (четири типа "Железњаков" и један типа "Ударниј"), дивизион оклопних чамаца (22 типа "1125"), минску базу "Колхозник", одред од седам чамаца-миноловаца, одред од шест глисера и полуглисера, Дунавски сектор обалске одбране (покретне батерије у Ренију, Измаилу и у Килији, стационарне батерије у Жебријану и у Вилкову, самосталну пушкомитраљеску чету у Ренију); самосталну чету морнаричке пешадије у Измаилу (170 људи). Противвавздушну одбрану сачињавали су 46. земаљски артиљеријски дивизион, дислоциран у Измаилу, и 96. ловачка ескадрила (16 авиона "И-15" и "И-15 бис"), базирана на аеродрому у Измаилу. Осим тога, почетком рата команданту Дунавске флотиле био је потчињен 4. црноморски одред граничних чамаца (30 типа "МО", "КМ-2" и "КЗИС").


Дејства 1944. и 1945. године

После успешних дејстава на јужном крилу совјетско-немачког фронта, припремано је проширење совјетских операција на дунавски базен где је постојала опасност од мина. Наредбом комесара Ратне морнарице априла 1944. године расформирана је Азовска флотила, у чији су састав ушли бродови Дунавске флотиле после њеног расформирања 1941. године, и од ње поново формирана Дунавска флотила - непосредно потчињена Црноморској флоти. За команданта је постављен контраадмирал Горшков.
За пребазирање Дунавске флотиле из Азовског мора у рејон Одесе било је потребно 16 железничких композиција (преко 600 вагона и платформи). Почетком јуна у Одеси, Очакову и Херсону били су концентрисани: бригада оклопних чамаца (22 оклопна чамца, 10 полуглисера и 10 чамаца ЗИС), 4. самостална бригада речних бродова (монитор "Железњаков", 14 оклопних чамаца, 12 минобацачких чамаца, 22 чамца-миноловца и 15 полуглисера), сектор обалске одбране (три батерије по четири топа 120 мм и две батерије по четири топа 152 мм), 213. самостални противавионски артиљеријски дивизион (12 оруђа 85 мм и два оруђа 45 мм), 369. самостални батаљон морнаричке пешадије, 6. самостални дивизион за маскирање (четири чамца) и рејон службе осматрања и везе.
После садејства флотиле јединицама 46. армије при форсирању Дњестарског лимана, Дунавска флотила се поново нашла на Дунаву извршивши успешно форсирање његовог ушћа.


Дејства на доњем Дунаву

Форсирање ушћа Дунава извршила је Дунавска флотила ноћу 24/25. августа 1944. године. Флотила је имала задатак да пловним јединицама, са два батаљона морнаричке пешадије и уз подршку авијације, нанесе ударе утврђеним тачкама на ушћу и делти Дунава и тиме прошири успехе снага 3. украјинског фронта. Уз непосредну подршку оклопних чамаца и авијације искрцало се 300 бораца морнаричке пешадије у рејону села Жебријани. Десантна јединица је укрцана у Одеси на 40 оклопних чамаца и 8 других чамаца. Десант је имао задатак да освоји Жебријани, који је затварао пут ка ушћу Дунава, и тако онемогући повлачење непријатељским јединицама ка местима прелаза у Килијском рукавцу код Вилкова.
Истовремено је 14 оклопних чамаца, 4 извиђачка чамца, четири речна миноловца и шест минобацачких чамаца извршило пробој кроз Очаковско грло у Килијски рукавац делте Дунава и упловило у Вилково. У двочасовној артиљеријској борби оклопни чамци су уништили отпор непријатеља и заузели Вилково, а крајем дана оба десанта су потпуно очистили рејон Вилкова од непријатеља.
При даљем форсирању Килијског рукавца оклопни чамци су успешно водили борбу с противничким мониторима. По извршеном десанту и освајању Вилкова, оклопни чамци су открили на пет километара узводно непријатељски монитор, који је артиљеријском ватром тукао заузето пристаниште. У артиљеријском двобоју оклопни чамци су изазвали пожаре и тежа оштећења на монитору, а потом га је потопила авијација.
Код Старе Килије оклопни чамци водили су борбу с другим монитором који је потопљен од авијације коју су на циљ наводили патролни чамци.
Брзим продором у узводном правцу оклопни чамци су продрли у Измаил и спасли важно пристаниште и уређаје од уништења, а затим 26. августа продрли у Сулински рукавац и заузели Туљчу.
У исто време бродови флотиле пребацили су на другу обалу рукавца Килије батаљон морнаричке пешадије, који је, уз подршку оклопних чамаца, освојио луку Сулина.
Двадесет шестог августа једна група оклопних чамаца продужила је узводним током Дунава ка пристаништу Галац, где се борила с непријатељским батеријама. Два оклопна чамца извршила су изненадни десант на Кислицко острво.
Базирајући у Сулини Дунавска флотила је учествовала у десантним операцијама за освајање поморске луке Констанца, као и заробљавању немачких и румунских бродова у делти Дунава.
Брза дејства флотиле на неколико праваца у делти Дунава изазвали су праву пометњу код непријатеља, тако да је флотила брзо проширила своје операцијско подручје и добила оперативни значај. Форсирајући ушће Дунава флотила је обезбедила прелажење деловима 3. украјинског фронта на десну обалу и допринела разбијању непријатеља. Превезено је 150.000 људи, 269 тенкова и оклопних кола, 716 артиљеријских оруђа, 1.836 тона материјала...
Након овладавања свим приречним чворовима на Дунаву, од ушћа до Галца, 4. самостална бригада речних бродова стављена је до 31. августа на располагање команданту Сулинске резервне базе. Тог дана се предала и румунска речна флотила у Измаилу и њени бродови су ушли у састав Дунавске флотиле.
У времену од 30. августа до 6. септембра јединице 2. украјинског фронта овладале су Брашовом, Букурештом и Александријом, а јединице 3. украјинског фронта, уз подршку Црноморске флоте и Дунавске флотиле, Добруџом и избиле на румунско-бугарску границу. Приречна дејства копнених јединица, која су наступале десном обалом Дунава од Галца до Силистрије и Ђурђуа, штитили су бродови Бригаде оклопних чамаца, који су пробијајући се уз реку чистили приобалне одсеке и острва и одржавали везу између армија.
У току наступања совјетских јединица долином Дунава, флотила је упоредо са дејствима на води, вршила превожење јединица ка југословенако-румунско-бугарској граници, вршила противминска дејства и постављала навигацијске ознаке на Дунаву, што је омогућило да се Дунав користи као важна комуникација за војна превожења.


Дејства у Београдској операцији

У другој половини септембра 1944. године, у току борбених дејстава у Румунији и Бугарској, команда Дунавске флотиле предузела је више мера ради непрекидног садејства са снагама 3. украјинског фронта. Бригада оклопних чамаца, одред чамаца-миноловаца и Пратећи одред подршке налазили су се у Калафату.


Речни оклопни чамци Дунавске флотиле СССР-а

Двадесет осмог септембра постигнут је споразум о заједничком учешћу Црвене армије и НОВЈ у ослобађању источних крајева Југославије и Београда. Том приликом агенција ТААС је објавила саопштење, у коме се поред осталог каже: "Пре неколико дана совјетска команда, имајући у виду интересе развијања борбених операција против немачких и мађарских трупа у Мађарској, обратила се Националном комитету ослобођења Југославије и Врховном штабу НОВ и ПОЈ с молбом да даду пристанак на привремени улазак совјетских трупа на југословенску територију која се граничи са Мађарском ... Совјетска команда саопштила је том приликом да ће совјетске трупе, пошто изврше своје оперативне задатке, бити повучене из Југославије".
Концентрација јединица 3. украјинског фронта на источној обали реке Тимок завршена је 28. септембра 1944. године, а на левој обали Немци су организовали снажне отпорне тачке Радујевац, Прахово, Неготин, Рготина и Штубик, а то подручје затварало је Дунав и пут ка Београду. Да би се омогућио даљи продор, Дунавска флотила је добила задатак да изврши десант на Радујевац и Прахово, заузме та пристаништа и прекине непријатељу повлачење приобалним путевима.

 

Сесантна пешадија Дунавске флотиле СССР-а 1944. године

За искрцавање у Радујевцу одређен је десантни одред од три оклопна чамца и одред бродова за артиљеријску подршку од три оклопна чамца. Оба одреда требало је да се истовремено пробију у Радујевац и искрцају ојачану чету у пристаниште. Двадесет деветог септембра у 2.40 испловио је из рејона Варфу одред чамаца за артиљеријску подршку и у 3.00 часа заузео ватрене положаје уз леву обалу Дунава на км 845. У то време кренуо је десантни одред, а када се десант приближио линији фронта одред за подршку је отворио ватру према одсеку за искрцавање. Када се одред за искрцавање пробио поред ушћа Тимока ватра бродова за подршку је пренешена на пристаниште Радујевац, а затим су бродови искрцали десант. Непријатељ није пружио никакав отпор, па је врло брзо десант овладао одсеком за искрцавање и до 6.30 часова Радујевац је потпуно ослобођен.
Крајем 29. септембра јединице 68. стрељачког корпуса су стигле на прилазе Неготину и Прахову, па је требало да се ликвидира утврђена тачка немачке одбране у Прахову, које је имало јаку противдесантну одбрану, а овом пристаништу је било тешко прићи и због неповољних услова за пловидбу, јер је ту још 6. септембра потопљено на десетине транспортних бродова при повлачењу Немаца уз Дунав. Одлучено је да се десант искрца по дану 30. септембра.
Ноћу 29/30. септембра извиђачки одред флотиле извршио је моторним и обичним чамцима извиђање пловног пута између потопљених објеката и открио место где је најпогодније искрцавање десанта.
У 17.15. часова 30. септембра два оклопна чамца укрцали су у рејону Грује 60 бораца из чете морнаричке пешадије и под заштитом два оклопна чамца испловили за Прахово. Ипред њих је пловио чамац извиђачког одреда, који им је показао место искрцавања. Оклопни чамци су уз подршку артиљерије осталих оклопних чамаца и Пратећег обалског одреда, савлађујући отпор непријатељске артиљерије са обале, подишли одсеку за искрцавање и у времену од 17.55 до 18.01 искрцали десант који је одмах кренуо у напад на Прахово. Његово дејство подржавали су оклопни чамци и артиљерија Пратећег одреда, а коректуру је вршила осматрачница која се налазила у борбеном поретку десанта. У 19.40 десант се пробио у Прахово, које је ослобођено за 50 минута.
Тридесетог септембра ослобођени су Неготин, Штубик и Прахово и снаге 68. и 75. стрељачког корпуса су се спојиле на обали Дунава.
 
 

Београдска операција

У времену од 1. до 8. октобра Дунавска флотила је концентрисала своје бродове у Турну Северину, одакле је требало форсирати Железна врата и пробити се у рејон ушћа Мораве.  У пробоју кроз Ђердап велику помоћ пружили су југословенски пељари и већ 12. октобра донешена је одлука да Дунавска флотила садејствује снагама које су продирале на правцу ка Смедереву и Београду. Задатак је био да артиљеријском ватром и искрцавањем десанта у циљу ликвидације отпорних тачака онемогући повлачење непријатељских јединица ка Београду путевима дуж десне обале Дунава.
У зору 14. октобра, на ватреним положајима иза Смедеревске аде, концентрисана је бригада оклопних чамаца. На јужној обали тог острва налазила се осматрачница која је омогућила оклопним чамцима да туку Смедерево. У току 14. и 15. октобра оклопни чамци су пружали систематску подршку јединицама 75. корпуса и неутралисали ватрене тачке на обали. Истог дана чамци су неколико пута продрли у пристаниште ради извиђања и при том су отварали ватру.
Петнаестог октобра су јединице 74. стрељачке дивизије, уз подршку оклопних чамаца, избиле на источну периферију Смедерева и тада је наређено флотили да искрца десант западно од Смедерева и тако пресече приобалну комуникуцију Смедерево-Београд. У 21.20 часова чамци десантног одреда концентрисали су се 4 километра низводније од Смедерева, а чамци одреда за подршку заузели су ватрене положаје код Смедеревске аде. У току дана у Смедерево се пробио један оклопни чамац и открио распоред непријатељске одбране, а падом мрака искрцале су се две групе извиђача. Када се распламсала борба на периферији града, оклопни чамци, савлађујући ватру артиљерије и минобацача са обале, пробили су се уз Дунав и у пола ноћи искрцали десант један километар узводно од Смедерева, а потом су тукли ватрене тачке у пристаништу да би одвукли пажњу од десанта који је продирао цестом Смедерево-Гроцка. Сви покушаји непријатеља да баци десант у Дунав остали су безуспешни, а оклопни чамци артиљерија Пратећег одреда тукли су све циљеве на које им је указао командант десанта. Смедерево је убрзо ослобођено, а Немци су се повукли и из Гроцке, па је предстојао пробој ка Београду. Пробој је био веома тежак јер су десну обалу држали Немци, а Дунав је био пун мина. Времена за припрему продора било је врло мало.
Петнаестог октобра у 21.10 час испловило је осам оклопних чамаца из рукавца иза Смедеревске аде и пловећи уз леву обалу стигло до рукавца Иваново без борби, где су се маскирали, а дању 17. октобра бродови су заузели ватрене положаје поред острва Ада Хуја. Први задатак је био да се непријатељу пресече саобраћај преко савског моста ка Земуну, уз истовремену подршку јединицама које дејствују у источном делу града, а да затим изврши искрцавање десанта на Велико ратно острво.
Продор оклопних чамаца ка Великом ратном острву био је отежан, јер је порушени део моста према Панчеву запречио пловни пут. У току 18. и 19. октобра оклопни чамци и батерије систематски су тукли артиљеријском ватром циљеве на које су им указивале јединице копнене војске, држали су под ватром пут Београд-Земун и Велико ратно острво.
Први се испод железничког моста пробио одред оклопних чамаца поручника фрегате Соколова и заузео положаје иза Великог ратног острва. Затим се пробио и други одред. Оба одреда су дејствовала по јединицама које су се повлачиле из Београда према Земуну. Двадесетог октобра Београд је био слободан, а следећа два дана бригада оклопних чамаца пружала је подршку јединицама које су се бориле за Земун.

По старој руској традицији да се јединицама које су се истакле у борбама додељују медаље и почасна имена, због изузетног ангажмана и храбрости у борбама за Београд поједине јединице добиле су назив "Београд" у свом имену. Једна од њих је Први београдски дивизион речних оклопних чамаца.
По завршетку борби за ослобођење Београда, Дунавска флотила подељена је на два дела. Део бродова упутио се према северу и придружио главнини руских снага у Мађарској, а део је остао као подршка партизанима у наставку борби за ослобођење земље. Једна од посебно тешких борби био је десант на Вуковар. База дивизиона била је до лета 1953. у Бечу, а затим је дислоциран у Украјину, у Исмаил, а одатле 1995. године на Крим. Из Севастопоља прешли су на Каспијско језеро.
Дивизион је ушао у састав бригаде за заштиту водног рејона, а у последњој реорганизацији, почасна титула "Београдски" пренета је на виши ранг - на бригаду. Зато сада руска ратна морнарица у Каспијској флотили у свом саставу има 327. београдску бригаду. Дакле, Београдска бригада данас је део Каспијске флотиле која је терористима у Сирији нанела огромне губитке.



Дејства у Будимпештанској операцији

У периоду од 20. до 28. октобра извршено је прегруписање јединица ради наступања на Будимпешту. У том периоду команда флотиле је преформирала Бригаду оклопних чамаца у 4. самосталну речну бригаду, ојачала Пратећи обалски одред и формирала Измаилску војнопоморску базу. Сада је флотила имала у свом саставу: 1. бригаду речних бродова у коју су ушли: 1. гардијски дивизион оклопних чамаца (17 бродова), 3. дивизион оклопних чамаца (18 бродова) и 1. дивизион монитора (3 брода); 2. бригаду речних бродова у коју су улазили 4. дивизион оклопних чамаца (16 бродова), 1. дивизион чамаца-миноловаца (16 бродова) и 2. дивизион монитора (три брода); Бригаду миноловаца, састављену од два дивизиона чамаца-миноловаца (38 бродова); Пратећи обалски одред (4 оруђа од 122 мм и 6 оруђа 76 мм); Измаилску војнопоморску базу; Самостални одред десантних бродова и управе старијих поморских начелника у Галцу, Русама, Турн Северину, Београду и Новом Саду. Флотили су биле оперативно подчињене речне снаге Румуније и Бугарске.

 

Батина, споменик Црвеноармејцима

Оперативни развој флотиле на будимпештанском у вуковарском правцу извршен је још у току наступања ка Будимпешти. Командант фронта маршал Толбухин је наредио 9. новембра да се убрза оправка бродова и разминирају пловни путеви Дунава и затражио да флотила буде што пре спремна да садејствује јединицама 57. и 4. гардијске армије на Дунаву северно од ушћа реке Драве. За ојачање снага додељена је 83. самостална бригада морнаричке пешадије, која је имала пуно искуства у десантним дејствима.
Командант флотиле Горшков донео је одлуку да се 1. бригада речних бродова и њој оперативно потчињена 83. бригада морнаричке пешадије и шест самоходних оруђа Пратећег одреда концентришу у рејону Бездана, а 2. бригада речних бродова остала је у рејону Новог Сада.
Десну обалу Дунава држао је непријатељ, од ушћа Драве до Илока, па је пролаз бродова Дунавом био немогућ, па је донешена одлука да оклопни чамци прођу Тисом и Великим бачким каналом у рејон Бездана. Пролазе бродовима правила је додељена инжењеријска бригада. Тај тежак пут савладан је за 10 дана и 27. новембра у Баји је концентрисано 19 оклопних чамаца, јер је претходно совјетска армија извршила овде десант и ослободила десну обалу Дунава. У то време тамо су се већ налазили 83. самостална бригада морнаричке пешадије и 6 оруђа 76 мм Пратећег обалског одреда.
Конкретан задатак Дунавској флотили гласио је: садејствовати у заузимању приречних непријатељских тачака на десној обали Дунава у зони напредовања 4. и 57. гардијске армије искрцавањем десаната и превожењем јединица; пружити артиљеријску подршку приречним крилима јединица копнене војске; обезбеђивати оперативно прелажење преко Дунава и превожење Дунавом јединица фронта.

    

                               Адмирал Горшков                                                     Адмирал Холостјаков

Први задатак је био извршење десанта у рејону Герјен с циљем олакшања напредовања јединица 3. украјинског фронта. Педесет бораца морнаричко-десантне пешадије укрцано је у Баји на 10 оклопних чамаца. Превожење је извршено ноћу применом тактичког маскирања и маршевским осигурањем са три оклопна чамаца. Пре почетка десанта извршена је артиљеријска припрема. Непријатељски отпор је сломљен ватром оклопних чамаца. После десанта оклопни чамци приступили су пребацивању делова једне армије на десну обалу Дунава, а крајем дана освојено је пристаниште Пакш.
Успех овог десанта присилио је Немце да напусте западну обалу Дунава и уједно је омогућио јединицама једне совјетске армије да се пребаце на десну обалу Дунава.
У исто време извршен је десант на Илок и Опатовац, а затим на Вуковар.
У нападу на Будимпешту, Дунавска флотила је добила задатак да садејствује јединицама десног крила 46. армије и 68. стрељачком корпусу.
Дванаестог децембра 1944. године командант Дунавске флотиле постао је контраадмирал Холостјаков, а командно место команданта флотиле је из Новог Сада премештено у Белчке близу штаба 3. украјинског фронта који се налазио у Пакшу.
Оклопни чамци 1. бригаде речних бродова су четири дана и ноћи пружали артиљеријску подршку јединицама које су дуж Дунава надирале на Кишарон и Тазнак. Они су ућуткали артиљеријске и минобацачке батерије, а 24. децембра су се пробили у непријатељски распоред и отворили ватру по непријатељу. Јуриш на Келенфелд почео је 27. децембра после готово три дана и три ноћи борби. Дејства 83. бригаде морнаричке пешадије подржавала су четири оклопна чамца са заклоњених положаја из рејона Нађтетења, као и 10 оклопних чамаца са ватрених положаја из рејона Дудафока. Захваљујући тој подршци заузети су квартови јужног предграђа Будимпеште.
До краја 1944. године настављена је артиљетијска подршка јединицама које су нападале Будимпешту, а захваљујући доброј припреми посада оклопних чамаца и добро организованом садејству, артиљеријска подршка је била ефикасна и допринела је успешном напредовању на будимпештанском правцу.
У свим фазама ове операције, почевши од прегруписавања и концентрације па до опкољавања Будимпеште, један од задатака Дунавске флотиле био је обезбеђење превожења преко реке. За овај задатак је недостајало транспортних бродова и миноловаца за разминирање минских препрека.
Будимпешта је заузета 13. фебруара 1945. године, а морнари Дунавске флотиле су пружили значајну помоћ копненим јединицама у разбијању немачких трупа, а бродови су обезбеђивали и превожење реком.
За време припреме и у току будимпештанске операције флотила је превезла преко реке преко 495.000 бораца, 634 тенка и самоходна оруђа, 441 оклопни аутомобил, 1820 артиљеријских оруђа, 2.269 минобацача, митраљеза и противтенковских оруђа, 17.538 камиона, 45.584 тоне мунције и другог терета, 21.262 кола и 45.555 коња.


Дејства у Бечкој операцији

После разбијања фашистичких групација код Будимпеште, совјетске снаге су добиле задатак да организују и изведу операцију за уништење групе армија "Југ", заузму Беч и избију на јужне границе Немачке. Главни удар је требало нанети јужно од Дунава. У овом циљу, Дунавска флотила је претпотчињена 2. украјинском фронту чије је напредовање требало да се одвија дуж десне и леве обале Дунава, па је братиславско-бечки правац постао главни за Дунавску флотилу. Јединице флотиле добиле су задатак од команданта фронта маршала Малиновског да се групишу на прилазима Естергому, због чега је било неопходно извршити разминирање тог дела Дунава.
Да би реализовао овај задатак командант флотиле је до 1. марта концентрисао 1. и 2. бригаду речних бродова у рејону Вишеграда. Укупно је у саставу било 33 оклопна чамца, 14 минобацачких чамаца, 508. покретна батерија Пратећег обалског одреда и 3 батаљона морнаричке пешадије.
У циљу ликвидације опкољене будимпештанске групе Немаца Дунавска флотила је добила задатак да у зору 20. марта изврши десант западно од Тата ради садејства са деловима једне армије и уништења естергомске групације Немаца. За извршење овог задатка, десантни одред од 10 оклопних чамаца са 400 бораца морнаричко-десантне бригаде, одред бродске подршке од три оклопна чамца требало је да се пробију дуж Дунава кроз линију фронта и пребаце у правцу Естергом - Тат.
Приликом продора у узводном правцу кроз линију фронта, десантни одред бродова био је дочекан јаком ватром, која је наутралисана ватром бродске артиљерије и обалског одреда спровођења. Десанту је успело да се искрца у планирано време и на одређено место северно од Тата и да успостави мостобран ширине 1,5 км и дубине 1 км. Десант није у току дана успео да се сједини са деловима фронта, па га је наредне ноћи требало појачати новим снагама.
После утврђивања мостобрана, а у циљу превожења појачања десантној јединици, оклопни чамци су се у повратку пробили у Вишеград, уништавајући успут ватрене тачке противника, које су биле распоређене на обе обале Дунава. Нарочито огорчена борба водила се око естергомског моста.
Пребацивши претходно у рејон Басахард људство и материјал, бродови су у току наредне ноћи предузели превожење појачања, али су на прилазима естергомском мосту дочекани јаком унакрсном ватром 10-12 самоходних оруђа и тенкова, као и серијом димних завеса у дужини од пет километара. После жестоког боја, само су три оклопна чамца и два миноловца успешно форсирали мост и пробили се до мостобрана. На повратку су поново нападнути јаком артиљеријском ватром.
У међувремену десант је пресекао одступницу непријатељском повлачењу на запад и одржао се својим снагама све до сједињења с осталим деловима своје бригаде, одбивши 18 непријатељских напада пешадије и тенкова.
Продор бродова флотиле у тактичку дубину непријатеља, који је држао обе обале, представља сложен и врло тежак задатак, али се показало да се може извршити и по релативно узаном кориту, ако су дејства флотиле подржавана копненом артиљеријом и снагама авијације. Форсирање естергомског моста, искрцавање десанта и наредно попунавање и снабдевање десанта, могу се сматрати као самосталне операције изведене снагама флотиле.
Избијањем јединица левог крила 46. армије на десну обалу Дунава немачка групација је прикљештена уз Дунав и 21. марта заузето је важно непријатељско приречно упориште Естергом, што је омогућило Дунавској флотили да ту концентрише бродове 1. бригаде, а након тога, у даљем наступању јединица 2. украјинског фронта ка Коморану, флотили је наређено да 28. марта 1945. године изврши ноћни десант са 500 бораца морнаричкодесантне бригаде у рејону Родвањ - Моч и да после извршеног десанта пребаци целокупну бригаду.
Због порушених мостова на сектору Естергом - Несмеи, који су успоравали превожење десанта, морнаричка десантна бригада и артиљерија концентрисале су се у рејону Несмеи тек у зору 28. марта, услед чега се ноћни десант није могао извршити. Одлучено је, због потребе да се десант изврши по дану. У 16.15 часова почело је укрцавање десанта на оклопне чамце два километра ниже од места Несмеи које је трајало свега 7-8 минута. Превожење десанта ометале су непријатељске батерије код Паркања. Превожење и искрцавање десанта подржавано је ватром бродске артиљерије, обалског одреда за спровођење и авијације.
Одолевајући упорној непријатељској одбрани, десантна јединица подржавана артиљеријом, у 18.00 часова заузела је Родвањ, а око пола ноћи и Моч. У току ноћи оклопни чамци су превозили појачање десантној јединици.
Након заузимања Ђера, Дунавској флотили је наређено да продире правцем Мађаровар - Беч и до 31. марта избије у предграђе Братиславе. У том циљу било је потребно да 23. стрељачки корпус форсира Дунав код Коморана. Да би се пробило ка Братислави било је потребно заузети Коморан, а у ту сврху је флотила добила задатак да по сваку цену пребаци преко рукавца Мали Дунав морнаричко-десантну бригаду и да изврши десант у самом граду Коморану. За извршење овог задатка претходно је извршена концентрација од 11 оклопних чамаца и предислокација обалског одреда за спровођење. Оклопни чамци подржавани артиљеријом обалског одреда за спровођење форсирали су 30. марта по дану, при јакој непријатељској ватри, рукавац Мали Дунав и искрцали један батаљон морнаричко-десантне пешадије непосредно у пристаниште Коморан, а затим су бродови флотиле у року од четири часа пребацили преко Малог Дунава пешадијску дивизију у пуном саставу.
Наступајући дуж леве и десне обале Дунава, јединице левог крила 2. украјинског фронта избиле су 2. априла пред Братиславу, а идеја је била да се на десну обалу пребаци неколико дивизија за 
што је било потребно концентрисати у рејону Карлсбурга снаге Дунавске флотиле ради артиљеријске подршке снагама које нападају Братиславу.
Приликом вожње ка Братислави наишао је на мину и потонуо оклопни чамац број 244, а 4. априла је отпочео јуриш на град. Оклопни чамци, заједно са минобацачким чамцима, подржавали су артиљеријском ватром са ватрених положаја у рејону километра 1863. У току ноћи заузет је источни део Братиславе, а оклопни чамци су се, због јаке непријатељске ватре, пробијалу у групама од четири до шест бродова уништавајући живу силу и технику непријатеља на обали. Отпор у Братислави срушен је 4. априла у 17.40 часова.
По заузимању Братиславе настављен је продор флотиле узводно Дунавом и 8. априла извршен је десант код Орта, чији је циљ био олакшавање извршења продора јединица фронта кроз непријатељску одбрану у рејону ушћа реке Мораве и даље напредовање ка Бечу. У десанту је учествовало четири оклопна чамца, три минобацачка чамца и 300 бораца морнаричко-десантне бригаде.
За извршење овог десанта јединице су пребачене у Хајнбург, одакле су бродови флотиле, уз подршку обалског одреда за спровођење и артиљерије једног стрељачког корпуса, извршили ноћу 8. априла десант јужно од Орта, који је упркос јаког непријатељског отпора истог дана у 15.30 часова заузео пристаниште.
Да би се олакшали маневри копнених снага у правцу Беча, флотила је затим 15. априла вршила пребацивање људства и технике у рејону ушћа реке Мораве и учествовала у постављању понтонских мостова на подручју Коморан - Братислава. У току од седам дана пловна средства флотиле су на одсеку западно од ушћа Мораве превезла 25.275 људи, 1.417 коња, 208 топова, 212 бацача, 87 тенкова и самоходних оруђа, 603 тоне материјала и муниције итд.
У операцијама за освајање Беча, Дунавска флотила је оклопним и минобацачким чамцима подржавала бокове јединица 2. украјинског фронта у учествовала у освајању једног неоштећеног бечког моста.
У освајању бечког моста учествовао је одред десантних чамаца са 105 бораца из састава једне дивизије, који је био подржаван ватром оклопних и минобацачких чамаца. Продор бродова уз Дунав извршен је по дану 11. априла 1945. године у условима јаке непријатељске одбране с обе обале реке. Изненадни јаки артиљеријски и минобацачки удари бродова подршке, као и истовремена подршка одреда за спровођење, дивизијске артиљерије и авијације изазвали су пометњу код јединице која је бранила мост, тако да није пружила организован отпор десанту, који је извршен у 14.00 часова на обе обале Дунава 50-70 метара ниже од бечког моста.
У борби за Беч и Корнејбург, Дунавска флотила је, поред искрцавања десанта, садејствовала јединицама 4. гардијске и 46. армије подржавајући њихова приречна крила и у току борби уништила је 26 артиљеријских оруђа и 7 тенкова, преко 40 бункера и других ватрених тачака.


 

Адмирал Холостјаков, командант Дунавске флотиле, поред вишецевног ракетног бацача “каћуша” на оклопном чамцу типа “бк-125”

Тринаестог априла су јединице 3. украјинског фронта дефинитивно разбиле бечку групацију, пребациле се преко другог бечког моста и спојиле се са снагама 2. украјинског фронта. Већ 16. априла бродови 1. и 2. бригаде и Пратећи обалски одред концентрисали су се у Бечу и поново су ове снаге потчињене 3. украјинском фронту. Последњи задатак извршаван је на одсеку од Кремса до Линца, али напад на непријатсљске бродове који су се повлачили није извршен јер је капитулирала фашистичка Немачка.

Приредио, Бошко Антић,

  • Извор
  • Речни оклопни чамци Дунавске флотиле СССР-а/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Прича је више него филмска: у јуну 1941. један тешки совјетски тенк је држао дан и ноћ 5 000 немачких војника. Немачка војска је првих дана Другог светског рата брзо...


На данашњи дан, пре 100 година, формирана је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Чин уједињења потписан је у кући Крсмановића у Београду 1. децембра 1918. године. Приватна кућа изабрана...

У историји Русије било је много храбрих људи који су се жртвовали ради отаџбине и својих сународника. Наводимо четворо најистакнутијих међу њима. 1. Александар Невски Кнез Александар Невски


Jован С. Стојковић (1875–1920), познатији као војвода Бабунски, био је један од најславнијих старих четника. Основну школу је започео, са закашњењем од две године, у селу Оморану, јер у...

Александар Кравченко, козачки атаман, оснивач организације „Косовски фронт“ и сајта Србска.ру у интервјуу за Russia Beyond


Варош на Нишави била је ратна престоница, ту су донете важне одлуке о формирању нове државе, а био је то и први град који је србска војска ослободила након...


Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Зимске љепоте

СЛИКА СЕДМИЦЕ

Одвикавање од пушења
WEB SHOP

ДјЕВОЈКА ДАНА