booking.com
Почетна страница > Новости

Прва србска добровољна болничарка

Прва србска добровољна болничарка
23.06.2019. год.
Наталија - Нети Мунк, рођена Тајтачак

У Архиву Јеврејског историјског музеја Савеза јеврејских општина Србије, чија грађа износи близу 1.000 дужних метара, пажњу истраживача наше славне прошлости, Зорана Докића и Јована Маре, привукла је оригинална фотографија болничарке Наталије Мунк која на леђима износи болесника од тифуса из каде. 

Наталија је рођена 1864. године у Београду, у породици београдског занатлије Натана и мајке Ракиле – Регине Тајтачак. Отац ј био продавац  побожним Јеврејима „пастиликос пита“ са месом припремљеним на јеврејски начин. 

Наталија је била интелигентна, али сиромашна и поред жеље да иде у гиманзију то није могла па је остала само са основном школом. Касније је изучила шивење женског белог рубља и тако издржавала своје старе родитеље.Запамтила је србско-турске ратове (1876-1878) и, изгледа, да је то утицало да се определи за добровољачки рад. 

Наталија се удала за кројача Гутмана Мунка, који је имао малу кројачку радњу у улици Вука Караџића, где су код њега шили одела виђенији београдски трговци.


Наталија Мунк као члан Управног одбора Србског савеза добровољаца. Фото: Архив Јеврејскког историјског музеја
Наталија је родила седмеро деце: Регину, Натана, Мошу, сина непознатог имена, Жанку, Сару и Бебу. Иако сиромашни са пуном кућом деце, највише Наталијином заслугом, кћери су удате, а синови завршили најмање трговачку академију.

Синови, кћери, унуци, зетови и снаје си ликвидирани од фашиста 1941. године. Живот су спасли син др Моша Мунк, резервни потпуковник санитетске службе, и син Филип – Ланци, виши правни референт у државном савету. Оба преживела сина живела су и умрла у Израелу.

Као двадесетогодипља девојка јавила се као добровољна бочничарка у Београду за време србско-бугарског рата 1885. године и тако  постала прва србска добровољна болничарка. У болници у Доњем Граду, у згради Прве мушке гимназије, неговала је рањенике и болеснике, па је убрзо постала главна надзорница.

У Балканским ратовима 1912-1913. године у Четрнаестој резервној болници неговала је оболеле од тифуса и колере. И сама је оболела од тифуса. Чим је прездравила почела је са прикупљањем ратног санитетског материјала и наставила рад добровољне болничарке,.

Године 1914. поново се разболела од тифуса, али се није предала. Преживела је и трбушни и пегави тифус, који је десетковао српску војску. Већ идуће године, у време повлачења српске војске, Наталија је без ичије помоћи, сама прикупила средства и организовала у Крушевцу војну болницу. У тој болници је покушала да се задржи  до повратка српске војске. Због присмотре и анонимних дојава привођена је и затварана с оптужбом да лећи српске четнике.

Наталија износи на леђима болесника од тифуса из каде, слика која симболизује све напоре које су болничарке улагале у борби за живот болесних и рањених, а њихов симбол је њихов предводник Наталија Мунк.  Фото: Архив Јеврејског историјског музеја).

Одликована је Орденом Карађорђеве Звезде са мачевима, Златном и сребрном Медаљом краљице Наталије, два пута Орденом Светог Саве, Споменицом рата 1885, Споменицом на рат 1912, Споменицом на рат 1913, Споменицом рата за ослобођење и уједињење (1914—1918) и Крстом милосрђа.

И по завршетку Великог рата Наталија је била активан члна србског друштва. Била је активан члан Управног одбора Савеза  добровољаца, Управног одбора Јеврејског женског друштва и србског Црвеног крста. У свим друштвима радила је неуморно све до дана кад је пала у постељу. Захваљујући свом раду, Наталија је без претходне најаве била примана код старог краља Петра Првог.

Умрла је 8. априла 1924. године, а поводом њене смрти „Политика“ је објавила: „... данас ( у десет часова( Наталија Мунк мирно ће лећи у топлу груду оне земље коју је она, не само она, искрено љубила, већ којој се у пуној мери одужила.. Када је 8. априла 1924. године заклопила своје уморне очи, до њене вечне куће у Парцели палих ратника, испратили су је многобројни преживели ратници које је она сестрински лечила... истакли су њено родољубиво пожртвовање, изванредну скромност и све друге врлине које су красиле ову ретко племениту велику жену. Њена сахрана била је свечана, испратили су је војска и грађани на лафету, н посебном јастучету билс су свс њена одликовања,уз присуство члана краљевске породице. Приликом спуштања тела у раку, испаљен је почасни плотун.

Споменик јеврејским ратницима палим за слободу Србије, 1912-1918. године (Сефардско гробље у Београду).

Поводом њене смрти београдске новине су писале: „Ова наша благородна сестра Мојсијеве вере одужила се србском народу као ретко која жена. Она је прва србска добровољна болничарка... Ни часа није мислила на себе. Одболовала је трбушни и пегави тифус, јер је лечила тифусне и колеричне болеснике.“

Нека јој је вечна слава и хвала!

Приредо контраадмирал у пензији Бошко Антић


Литература:
Наталија Мунк, Википедија
Никитовић Мирослав, Нети Мунк прва србска добровољна болничарка,  Политика 8. 9. 1991.

Јовановић Небојша, Преглед историје београдских Јевреја до стицања грађанске равноправности, Зборник. Београд: Савез  јеврејских општина Југославије: Јеврејски историјски музеј 6. 1962.

Нови ОМАНУТ: Прилог жидовској повијести и култури. Година XXI. бр. 4 (124), стр. 5. Загреб.

Priča o strasti - srpska superheroina Natalija Munk | Ko je bio...
https://www.011info.com/ko-je-bio/prica-o-strasti-srpska-superheroina-natalija-munk
Munk Neti - EL MUNDO SEFARAD elmundosefarad.wikidot.com/munk-neti.

Др Давид Тајтачак, Београдски Јевреји и њихова занимања (од краја 19. века до II светског рата), Београд, 1971, стр 27-28 и 133.

 



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Информација да Јапан неће напасти Совјетски Савез била је пресудна да се делови Црвене армије повуку и помогну у одбрани


Ове године Нобелова награда за књижевност припала је Петeру Хандкеу, драмском писцу са неупитним књижевним остварењима. Међутим, случајно се сукобио политички став са западним естаблишментом, па се сав пакао...

 Како изгледају инсигније „жезал“ и „держава“ за које је руски цар Иван Грозни веровао да имају лековиту моћ?


 Наградили смо их црвеним звездама. Неко је заслужио једну, неко пет! (Тита овде не тражите)


„Тачно у 15 часова непријатеља се има разбити вашим силним јуришом, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао.


Остале новости из рубрике »
HrvatskaTravel
BTGport.net - у1
Сваки окупатор је прво забрањивао ћирилицу

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА