BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

РТ: Нису ваши пијуни: Резолуција америчког сената о геноциду над Јерменима чини праву ствар из погрешних разлога

РТ: Нису ваши пијуни: Резолуција америчког сената о геноциду над Јерменима чини праву ствар из погрешних разлога
17.12.2019. год.


Након више од 70 година одбијања признања геноцида над Јерменима из политичких разлога, Конгрес САД изненада се предомислио, такође из политичких разлога.

Између избијања Првог светског рата 1914. године и успостављања турске републике 1923. године, Отоманско царство је систематски прогањало Јермене, асирске хришћане и Грке због, пљачкало и убијало. Процене убијених Јермена крећу се од 700.000 до 1,8 милиона. Од тада, турске власти су негирале да је геноцид, реч скована много касније, четрдесетих година прошлог века, саопштивши да је погибија Јермена била и због рата.

Амерички амбасадор у Османском царству, Хенри Моргентау, саопштио је о геноциду и молио се да његова влада у том тренутку учини нешто. Власт која је тада била у Вашингтону изабрала је другачији приступ.

Након Другог светског рата, када је Турска постала главни савезник САД-а, а 1949. године учврстила НАТО-ов јужни бок против Совјетског Савеза, у чијем саставу је била и Јерменија, америчка политика била је да се договори с Анкаром. Све до прошле недеље, односно када је Сенат једногласно одобрио резолуцију којом се признаје геноцид над јерменским народом.

Резолуција „није ништа друго него политичка емисија“, громогласно је саопштио турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу, тврдећи да „није правно обавезујућа и нема никакву правну снагу“.


"Политичари са ограниченим знањем историје не би требали судити о историји", саопштио је Чавушоглу.

А кад је реч о томе да је резолуција Сената „политичка емисија“, саопштење турског министра можда има мало смисла.

Одлука да се призна геноцид над Јерменима у овом тренутку била је очигледно мотивисана политиком. Нема сумње да је турска инвазија на север Сирије, усмерена против курдских снага које подржавају САД, играла улогу у одлуци, али последња сламка сигурно је била сарадња Анкаре с Русијом, од изградње гасовода до куповине ПВО система С-400.

Након што су током више од једног века Јерменима ускраћивали право на сећање, САД, тај самопроглашени витез људских права широм света, коначно је признао геноцид над Јерменима због политичких размирица са Турском и опсесије непријатељством према Русији. 

Да је то учињено 1915. године, како је Моргентау то тражио, можда би геноцид могао бити заустављен. Да је то учињено одмах након тога, можда би дошло до глобалне осуде овако монструозног злочина. Можда је довољно, бар да само Хитлер не би могао рећи „Ко, на крају крајева, данас говори о уништавању Јермена?“, недељу дана пре напада на Пољу, а потом још горе.

Чак и тада, САД су у великој мери игнорисале или спречавале извештаје о немачким злочинима над Јеврејима, Словенима, Ромима и другима. Само много, много касније се сећање на Други светски рат изменило да би се некако направило „заустављање холокауста“, и то тачно у време када су САД кренуле у „хуманитарне интервенције“, заправо видевши геноциде свуда, као што је то једноставно захтевала америчка глобална хегемонија, да би се зауставили.

То не значи да признање није исправна ствар. Јесте. Јермени широм света изгледају срећно што је њихова патња коначно призната. Ипак, постоје они који су огорчени што је признање дошло прекасно да би се помогло њиховим прецима и настојањима да ту њихову бол други искористе за политички добитак. За њих је геноцид породична историја, а не политички пијун која би требало да се пресели на шаховску таблу.

Као неко ко је изгубио већи део своје шире породице у Другом светском рату, у другом геноциду који је касније потиснут у политичке сврхе, могу повезати. Да Конгрес сутра усвоји сличну резолуцију о мојим прецима, било би мало прекасно.

Небојша Малић, РТ
Извор: Восток / РТ

 



  • Извор
  • фото: © Global Look Press / Douglas Christian / RT/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

О данима под окупацијом у Великом рату, одрастању младих тада у Београду и страху од окупаторске полиције, о ћирилици и латиници у то доба писао је Милан Ђоковић у...


  Bajina Bašta je 2030. godine jedna od najposećenijih turističkih destinacija jugoistočne Evrope i najposećenija turistička destinacija u Srbiji.U Bajinu Baštu se stiže modernom saobrać


Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају....

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву...


У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Срећни новогодишњи и божични празници

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА