Домени и хостинг
Почетна страница > Новости

Срећа коју је донела слобода

Срећа коју је донела слобода
08.08.2020. год.


Швајцарац Арчибалд Рајс, један од првих који је ушао у ослобођени Београд, водио је дневник о победоносном походу српске војске. После четири крваве ратне године србска војска у силовитом налету ослобађала је у јесен 1918. део по део отаџбине. Поражени окупатор  безглаво се повлачио пред ослободиоцима.


Са србским јединицама ступао је и Арчибалд Рајс, швајцарски професор, криминолог, публициста. Дошао је у Србију 1914. на позив српске владе да истражује злочине окупатора над цивилним становништвом, да би током ратних година упознао и заволео србски народ, с којим је остао до краја живота (1929. умро у Београду).

Догађаје у ослободилачком походу српске војске ратне јесени Рајс је педантно бележио у свом дневнику. Те записе је водио од 8. септембра 1918. када је у рано јутро кренуо из Солуна ка северу, опрезно  напредујући кроз ровове и логоре под артиљеријском ватром, а завршио 8. новембра исте године у ослобођеном Београду. Ови делови Рајсовог дневника објављени су у књизи „Голгота и васкрс Србије”.

Пише он да су 27. октобра  стигли у Свилајнац који је окупатор тог јутра напустио: „Немци су хтели да запале мост, али свилајначка деца су угасила пожар. Уосталом, Немци и Аустријанци, по свом обичају, понашали су се као  дивљаци при одласку: они су пљачкали и злостављали становништво! Показују ми опљачкане радње. Све је узето, а оно што нису могли однети, оштећено је. Дочекани смо одушевљено од становништва. Они нам долазе у сусрет играјући и певајући. Човек осећа уживање и сву радост ових бића што су најзад слободна”, бележи Швајцарац.

Али игру, песму и загрљаје, надохват слободе, сустижу и лелеци. Рајс се три дана касније затекао у Умчарима, где је за ову несрећу чуо: „Поред наше собе жене оплакују  војника који је јуче погинуо заједно са сеоским кметом, у тренутку кад је овај хтео да га загрли. Један аустријски куршум убио је обојицу.”

Из Београда се Немци и Аустријанци повлаче пред ослободиоцима, који су већ у Гроцкој. Арчибалд Рајс иде ка престоници 1. новембра и о томе записује:

„Београд је слободан и дивизија ће логоровати у престоници... Остављам коња у дивизији и улазим пешице у Београд. Ја сам један од првих који улази у престоницу. Све становништво је по улицама. Одушевљење је огромно. То је поплава цвећа, венаца, пешкира које дају у знак добродошлице. А сви пешкири носе датум! Кад су жене имале времена да то извезу? Усред вароши на Теразијама гужва! Млади добровољац служи ми као гардиста и једва ми крчи пут. Одлазим у општину да поздравим општински одбор. Ту наилазим на срдачан пријем. Шетам се тако до 18 сати и враћам у дивизију са двадесетак пешкира, успоменом на овај дан ослобођења Београда...”

Седам дана касније у ослобођену престоницу стиже принц Александар Карађорђевић. Рајс у дневнику пише да је принчев аутомобил стигао у варош у поподневним сатима, где је наследника престола говором дочекао председник општине:

„Принц одговара једноставно гласом који се чује, али он је узбуђен. Затим поздравља све великодостојнике. Хорови певају химну и маса виче ‒ Живео! Сада одлазимо сви пешице у Саборну цркву. Принца прате председник општине, чланови општине и официри, испред њих неколико војника који им крче пролаз кроз гомилу. Жене се бацају на колена ‒ Живео! Тај пресрдачни дочек узбудљив је до крајњих граница.”

„Најзад стижемо до Саборне цркве. Она је импознатна, осветљена електричним сијалицама и украшена зеленилом које је свуда распоређено. На вратима принца дочекује свештенство које му предаје Свето писмо. Хор пева химну и церемонија је кратка. Излазимо и принц одлази аутомобилом у свој привремени двор, Крсмановићеву кућу. Пролазим туда и улазим да видим да ли га могу поздравити. Топао дочек од стране дворских официра. Принц ме позива на вечеру. То је моја прва вечера у престоници после толико година искушења! Овој незаборавној вечери присуствовали су принц Александар, министар Нинчић, пуковник Калафатовић из Главног стана, пуковник Дамјановић, шеф полиције у Главном стану Туцаковић и ја”, записао је у свом дневнику пријатељ србског народа Арчибалд Рајс.

Бранко Пејовић, Политика


  • Извор
  • Танјуг
  • фото: Споменик Арчибалду Рајсу у Београду (Викимедија) / Политика/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


  Bajina Bašta je 2030. godine jedna od najposećenijih turističkih destinacija jugoistočne Evrope i najposećenija turistička destinacija u Srbiji.U Bajinu Baštu se stiže modernom saobrać

Трка у наоружавању између двеју светских сила током 1960-их подразумевала је коришћење свих могућих елемената застрашивања. Нико, међутим, није могао ни претпоставити да Совјети тако добро умеју да блефирају....


Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву...

У Турској близу града Сарикамиш стоји скромни споменик на коме је приказан војник са чалмом у униформи из 1914. године како на леђима носи смртно рањеног саборца. Споменик је...


Током 20. века многобројне западне тајне операције су саботиране. Разоткривене су десетине тајних агената који су радили за Вашингтон и Лондон. У разоткривању њихових мисија огроман значај је имао...


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Срећни новогодишњи и божични празници

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА