BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Три најуспешније операције совјетских трупа у Авганистану

Три најуспешније операције совјетских трупа у Авганистану
20.12.2020. год.
Није било планирано да совјетске трупе у Авганистану саме ратују. Требало је да оне само пруже подршку авганистанској војсци, али је она била веома слаба тако да су сав терет ратовања на својим плећима изнели руски војници, пише Russia beyond.


1. Кунарска операција (19. мај – 12. јун 1985.) 

Борбе на путу. Демократска Република Авганистан.

Током целог авганистанског рата источна провинција Кунар је посебно забрињавала како представнике власти, тако и команду Ограниченог контингента совјетских трупа. У тој провинцији су дејствовали одреди муџахедина добро снабдевени оружјем и муницијом из суседног Пакистана. Они су угрожавали Кабул који је удаљен од Кунара само 100 километара.

Совјетска армија је у овој провинцији редовно изводила операције али није било ангажовано довољно ресурса за коначно решавање проблема. Последња кап у препуној чаши било је убиство 31 војног извиђача 334. засебног специјалног одреда који је 21. априла 1985. године у кланцу Маравар упао у заседу муџахедина.

После моћне артиљеријске припреме у долинама река Кунар и Пеџдара 19. маја је на ово подручје десантирано 12.000 војника. Истовремено су према граду Асадабаду кренуле совјетске тенковске трупе и владине јединице Демократске Републике Авганистан са укупно 5.000 војника. Непријатељ је на овом подручју имао 6.000 људи под командом Гулбудина Хекматијарија.

Совјетски и авганистански војници.

Муџахедини су углавном дејствовали као герила, а у Кунарској операцији су покушали да примене тактику која им није била својствена. У жељи да поврате изгубљене положаје прешли су у контраофанзиву дуж целог фронта, као што раде регуларне трупе. Совјетска авијација и артиљерија су одбиле овај напад.

Резултат борби у провинцији Кунар у мају и јуну 1985. године било је разбијање Хекматијарове групације која је изгубила око 4.000 људи. Поред тога, заплењено је 160 складишта и 2,5 милиона метака, запоседнут је вежбовни центар за обуку и деблокиран важан пут из Џелалабада у Барикот, који су затим совјетске трупе контролисале до повлачења Ограниченог контингента 1988. године.

2. Операција „Замка“ (18. август – 26. август 1986.) 

Грађански рат у Авганистану.

У западној авганистанској првинцији Херат 1986. године упадљиво је ојачала велика „Западна уједињена групација“ на челу са предводником Исмаил Каном. Ове јединице су уживале подршку Ирана и могле су створити велике проблеме како властима Демократске Републике Авганистан тако и совјетским трупама у региону.

Команда 40. совјетске армије одлучила је да стане у крај овом контингенту синхронизованим нападима у зелоној долини Херата и у планинским подручјима на граници са Ираном где су муџахедини имали утврђену базу „Кокари-Шаршари“.

У равничарским пределима непријатељ је био изненађен нападом и брзо се предао, али у планинама је совјетски десант наишао на жестоки отпор. Терен је био густо миниран са брисаним просторима које су потпуно контролисали минобацачи и оруђа муџахедина, с тим што је њихова паљба коригована са иранске стране. Уз све то, руски падобранци су после неколико дана борбе остали без резерви воде на температури од +50 степени Целзијуса.

Исламска Република Авганистан. Складиште заплењене муниције и оружја.

Тек 25. августа уз подршку артиљерије и авијације мотострељачке и десантне јединице су сузбиле непријатељски отпор и заузеле утврђени положај „Кокари-Шаршари“. Исмаил Кан је са једним бројем својих војника успео да се склони у Иран.

У операцији „Замка“ уништено је 26 складишта са оружјем и муницијом, 25 кућа од набијене глине претворених у утврђене положаје и 32 пећине које су служиле као заклон. У редовима хератских муџахедина је дошло до раскола. Многи предводници појединих одреда су положили оружје, а неки су прешли на страну авганистанске владе.

3. Операција „Магистрала“ (23. новембар 1987. – 10. јануар 1988.) 

Ми-8, Авганистан.

Град Хост, центар истоимене провинције на југоистоку земље, читавог авганистанског рата стварао је главобоље властима у Кабулу. Непуних 7 година уз мање прекиде он је био под опсадом.

Армија Демократске Републике Авганистан није била у стању да самостално отклони опасност коју је стварао предводник Џалалудин Хакани те је због тога совјетска команда приступила реализацији једне од највећих операција током читавог конфликта, познате под називом „Магистрала“.

Артиљеријска ватра по сеоском насељу у коме су лоциране снаге војне опозиције.

Главни задатак совјетских и авганистанских трупа био је да се град Хост деблокира и да се успостави контрола на путу који од овог града води према Гардезу, а такође да се уништи упориште муџахедина „Џавара“ (у преводу са паштунског језика „Вучија јама“). То подручје је једном већ било очишћено, у априлу 1986. године, али су муџахедини уз помоћ Пакистана убрзо обновили отпор.

„Магистрала“ је почела тако што је спецназ заједно са регуларним владиним јединицама почео да чисти превој Сате Кандав. У циљу откривања непријатељских скривених борбених положаја организован је такозвани „песковити десант“, тј. џакови са песком су избацивани из авиона помоћу падобрана. „Душмани су били шокирани када су видели ’десант’“, 
написао је касније командант 40. армије, генерал Борис Громов. „Касније су заробљеници причали о томе. Били су збуњени. Цео минут или минут и по је владала потпуна тишина, а онда су по свему судећи схватили да је у току десант па су подивљали од наше дрскости и отворили паљбу из свих расположивих средстава. А нама је само то било потребно. Артиљерија је уништила све откривене непријатељске позиције. То нам је омогућило да пробијемо блокаду...“ 

Околина војне базе „Џевара“. Овде је било седиште контрареволуционарних снага, утврђене позиције, артиљеријска гнезда и складишта муниције, оружја и хране.

Прави падобранци су се заједно са групама авганистанског спецназа искрцали у околини града Хоста и кренули у сусрет совјетским трупама које су надирале из Гардеза. Тако су муџахедини били стиснути са различитих страна и разбијени.

Почетком јануара 1988. године у деблокирани град, где је владала глад, упућене су колоне возила са намирницама. База „Џавара“ је уништена а снаге Џалалудина Хаканија су сломљене и тиме су осујећени планови муџахедина везани за стварање независне панисламске државе у провинцији Хост.

Олег Јегоров, Russia beyond



  • Извор
  • Танјуг
  • фото: © Getty Images / Russia beyond/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

ОПЕТ УЛТИМАТУМИ СРБИМА - Валентин Инцко, високи представник у Босни и Херцеговини, упутио је Србима два ултиматума настављајући да чини оно што су радили Бењамин Калај и Оскар Почорек....


Браниоци Лењинграда пронашли су много начина да сакрију град од непријатељске авијације.

Нисам од оних који плачу гледајући филмове и читајући књиге. Наговештај сузе понекад ми измами песма или нека тешка успомена. Научила сам да не плачем, да се скаменим кад...


Прва југославенска држава створена је крајем 1918. године уједињем дотадашњих краљевина Србије, Црне Горе и јужнословенаких земаља бивше аустроугарске монархије, а у склопу тог процесе постепено је организована југословенска...



Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Порфирије нови патријарх СПЦ!

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА