ЈУБИЛЕЈ „ НАРОДНЕ УМЕТНИЦЕ ЦИГАНСКЕ ССР “СВЕТЛАНА ТОМЕ

 Славна совјетска глумица СветланаТома која се прославила улогом Циганке  Раде у филму „Цигани лете према  небу „(Молдавска ССР, 1976) снегогрфа и редиетља и своје велике љубави, Емила Лотјануа, снимљеног према причи Максима Горког „Макар Чудра“, дала је опширан интервју „Моксовском комсомолцу“. Повод за разговор је био  јубилеј (65.  рођендан) глумице коју, иако је снимила преко 60 филмова, зову глумицом једне улоге. То је Циганка Рада из „Табора који одлази на небо“(код нас преведен „Цигани лете према небу „) , која је играла као опчиљена, а још је на   крају обнажила груди што је у совјетско време била права јерес. Филмска дива, названа  „народна глумица  Циганске ССР“није никад крила да се све њене победе  на филму  (или једна победа, али каква !)везане са режисером Емилом Лотјануом. Њеним ржисером. Који је био и њен главни мушкарац у животу. Он је заслепео Тому попут своје Галатеје и био заљубњен у њу и на фиму и у жовоту. Потом је заменио једно Галатеју другом а Светлана Тома је отишла у -нигдину.   Тако  се најчешће дешава у животу,мада на фиму обрт може бити и другачије.  

Шта би Светлана била без свог Емила?

У опшрином разговору  за популарни москвски лист  у коме је испричала скоро цео свој живот, провејава једно  за њу и њену каријеру суштинско питање: зар био она mогла бити инресантна  сама по себи без Лотјануа?

Из родног Кишињева  је први пут  са 15 година је дошла у Москву на „наградно путoвање „ као нбоља ученица Молдавије да би учествовала у паради и заволела  руску престоницу за цео живот.  У Моксву је поново дошла кад је почела да снима. После Стаљинове смрти кад се гвоздена завеса мало ошкринула путовала је с мајком у иностранство  –у Белгију и Букурешт у посету теткама.

Као у причи : “Девојчице, хоћеш ли да играш у филму?“

Оживљавајући  успомене на редитеља Лотјануа, славна глумица је рекла : “Ја сам му бесконачно веровала. С њим сам ступила у везу још као девојчица-још нисам напунила 18, а Емил  је имао 29 година. Изгледао ми је као одрасли стриц. Једном ме је за време паузе Лотјануов помоћник упитао : “Мала, хоћеш ли да играш у филму“. ?Испрва сам одбила,за мене је то био сасвим други свет. Кроз десет минута је наишао Лотјану. У нашој поридци су владала строга правила. Емил и директор филмског студија  су дуго убеђивали моје родитеље и тетке да траба да играм у флму. То је био мој први филм -„Црвени пропланак“ и за улогу у њему добила сам на Свесавезном фестивалу своју прву награду за најуспешнију деби.

Како је постала „народна уметница Циганске ССР?

Филм „Цигани лете према небу „ није обичан успех за Светлану Тому. “То је био цунами који се сручио на мене. Не у том смислу што би ме препознавали кад сам ишла улицом, опседали ме, тражили аутограме. . . Не, мене нико није познавао. Девојчица са коњским репом, бледа, с наочарима. Ко је могао и помислити да је то Циганка Рада? Чак ме ни филмски радници нису препознвали.  Таква је моћ глумачке трансформације. 

„Еј, дирекроре, а где је Рада?“

Иако су је прогалсили „народном уметницом Циганске ССР-а“,ништа слично у ставрности није било тако,то су само бајке јер ни сами Цигани је нису препознавали, а у прилог томе Свтелана Тома  је испричала овакву згоду: “У Харкову је био организован мој сусрет са гледаоцима. Изашла сам на сцену, ау сали  све сами Цигани, или седе или  леже између редова  као у старој Грчкој. Испунили су целу дворану. Кад сам се ја појавила, они су мислили да је то нека девојка која нешто поспрема по сцени, склања сувишне столице или нешто слично томе. А ја: “Будите поздрављени, почиљемо наш сусрет. “Кад оно Цигани почеше да вичу : “Еј, директоре, а где је Рада“?Схватила сам их. Они су дошли да виде уживо  ону лепоту из филма. После“Табора. . . “ предлагали су ми да играм само Циганке. Право да кажем, уплашила сам се. Кад би ме на неким форумима предствљали  као „главну Циганку земље“ за мене је то било ужасно, па сам почела да играм у филмовима са свакидашњом тематиком, сламала сам стереотипа, али пробоја није било. Чекала сам добре улоге, као што се чека принц који никад не долази. “

Због обнажених груди умало „Табор. . . “ није забрањен

Због Радиних обнажених груди у почетку је било забрањено приказивање  „Табора. . . “ у биоскопу „Русија“.   Филм је гледао неки од инструктора рајкома(рејинског комитета) партије  и чим је видео Циганку Раду са голим прсима ,ускликнуо је  ч: “Шта је то ? Још и разврат приказују?Одмах да се одстрани та сцена!  „ Редитељ је на то одговрио: “Ништа је нећу да исецам! Нека виде премијеру !“Емил је успео да филм пре премијерне пројекције види први  секретар  Градског комитета КПСС Москве Гришин   коме се филм  веома свидео и тако је била премијера и редовно приказивање у биоскопима широм земље. 

На Међунардном фимском фестивалу у Сан-Себестијану  1976.  „Табор. . . “ је добио  Гран-при за најбољи  филм, али редитеља нису пустили  да отпутује у Шпанију, што је за Светлана Тома сазнала тек на аердрому  пред полетањае и што је за њу био шок.  

 Осврт  на успешну каријеру  „народна уметница Циганске  ССР“   у разговроу за „Московски комсомолц „  повод свог јубилеја  је овако сумирала: “Филм „Цигани лете према небу „ остао је и остаће у историји свтеске киноматографије и ја  се према тој чињеници, разумљиво, сасвим  субјективно  односим. Снимила сам   више од 60 фимова, неке од њих и са познатим режисерима,али је „Табор „ остао филм мога живота. . . Ван професије највише волим да сам сама и усамљеност ми је увек пријатнија од бучног друштва. “