BitLab хостинг
Почетна страница > Новости
Бранко Ракочевић
ПЕСНИК ЧИСТЕ АВАНГАРДЕ, АНДРЕЈ АНДРЕЈЕВИЧ ВОЗНЕСЕНСКИ, „ВИТРАЖНИХ ДЕЛА МАЈСТОР“ (1933-2010)

Трагична судбина великих руских песника (8.)

Трагична судбина великих руских песника (8.)
02.11.2015. год.

 „Човек није оно што су од њега направили време,  људи и догађаји,  него оно што је он сам од себе саздао.“

Легендарни  руски песник  који је преминуо у уторак,  1. јуна  2010, сахрањен је петатк,   4. јуна, на Новодевичјем гробљу у Москви. У преподневним сатима у Централном дому књижевника одржана је комеморација  великом руском песнику. Хиљаде људи је дошло да се опрости  с њим,  међу којима су били и специјални изасланик  председника  Руске Федерације за међународну културну сарадњу  Михаил Шидкој, писац Владимир Војнович, директорка Музеја ликовних уметности „Пушкин“ Ирина Антонова, колеге песници:  Јевгеније Јевтушенко, Ољесја Николајева, Владимир Вишњевски, Јуриј Кублановски, Андерј Дементјев, Јевгеније Рејн, редитељи Ољег Табаков и Марк Захаров, руководилац Руске штампе Михаил Сеславински и многи други.

Андреј Андрејевич Вознесенски  рођен је 12. маја 1933. г.  у Москви,  а са 14. г.  је послао своје стихове Борису Пастернаку који га  је после тога позвао у госте,  и тај догађај је опеделио цео њгов живот.  

Године 1957.   завршава  Московски архитектонски факултет и то обележава стиховима:

„Збогом архитектуро! Пламсајте широко говедраници у амур стилу и рајкоми у рококо.”

Хрушчов:  „Узмите свој пасош  и ван из земље,  господине  Вознеснски“!


Почео  је да објављује 1958, а официјелна књижевна критика га није прихватила. На сасатнку са ствралачком интелигенцијиом у Кремљу 1963.  г.  тадашњи генсек Никита Сергејевич Хрушчов своју  оштру критку коју му је упутио завршио је наредбом:

„Покупите свој пасош  и идите ван,  господине Вознесенски!”

Међитим,  и за време  привремене немислоти у коју је доспео,  његове песничке збирке  су издаване у великом тиражу. Године 1960. он чита своје песме у Паризу и Минхену,  а поред Француске путује  у Италију и друге западне земље,  а утиске са тих путовања је срочио у стиховима.

Песничка збирка „Антимири” излази му 1964,  а две године касније „Ахилово срце”,  затим 1970.  „Сенка звука“  онда следе песничке књиге:  „Поглед“ (1972),   „Пусти птицу“ (1974.), „Храстиов лист виолончела“ (1975.),  „Витражних   дела  мјастор“ (1976.),  „Саблазни“  (1979.). Те године учествује и у припремању самиздатског  алманаха „Метропол”

Почетком осамдесетих огледа се и у прози стартујући са повешћу “О” (1982. ),   и наставља са „Пословођама  духа. Прозна и песничка дела“ (1984.),  „Роа. Стихови и проза“ (1987.). 

Године 1990.   излази из штампе „Аксиома самотрага“,  а годину дана касније „Россия. Поезија“.

По стиховима Вознесенског  Љубимов је у позоришту на Таганки урадио представу „Антимири“,  док је Алексеј Рибников је компоновао  рок-оперу „Јунона и Авос“, коју је Марк  Захаров   поставио на сцену „Ленкома“  и  још увек је  на репертоару.  Родион Шчедрин је компоновао музичко дело „Поеторија“.

Вознесенски је познат и по томе што је ескпериментисао у области уметнилке форме,  стварајући тзв „видеоме“ у којима су стихови груписани заједно са цртежима,  фотографијама,  словним компоицијама,  текст је распоређен у  унапред датим формама,  као на пример   циклус „Распеће“  у облику крста.

При крају живота Вознеснески је био тешко оболео  претрпивши две операције. Последњи пут се у јавости појавио 25. јанура на уручењу награде „Тријумф“ у музеју „Пушкин“. За збирку песама „Витражних дела мајстор“

Вознесенески је  1978.  добио Државну награду СССР-а,  издату две године  раније, почасни је члан десетак академија међу којима и Руске академије образовања (од 1993.),  Америчке академије   књижевности и уметности,  Баварске академије  уметности, Париске академије „Браћа Гонкур“,  Европске академије  поезије.

Својим пријатељем  су га сматрали  Сартр,  Хајдегер, Пикасо,  а песме му је на енглески  преводио Роберт Кенеди.

Кад су му изражавали  забринутост  поводом његове  тешке болести,  он је стоички само одмахивао руком говорећи:

„Није то ништа,  Пушкин се држао до последње,  самртне уре,  а Пастернак до послдењег месеца.  Ја сам у релативном комфору,  не оптерећују  ме, хвала Богу,  односи са царем,  па нема ништа да се разјашњава…”

О свом стваралаштву песник је говорио:

„Од свих својих фаза и периода највише волим другу половину седамдесетих  и можда понешто из позних деведесетих,  а све осатло је чиста авангарда,  без бриге о томе шта ће ко рећи.”

Своје животно доба популарни руски поета никад није узимао озбиљно,  а знао је да каже: кад је напунио 70. годину , престао је да мисли колико је преживео  и колико му је још остало  од живота, „јер човек – није оно што су од њега направили време,  људи и догађаји, него оно што је он сам од себе саздао“.


Бранко Ракочевић



 





Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Америчка помоћ неће бити довољна да заустави руске снаге, изјавио је Дмитриј Кулеба


Заменик министра одбране Тимур Иванов је годинама под сумњом, наводе медији

Председник Ебрахим Раиси упутио је оштро упозорење западном Јерусалиму


Министар спољних послова Дмитро Кулеба објаснио је да украјински конзолати више неће служити борбеним мушкарцима који бораве у иностранству

Естонски министар унутрашњих послова Лаури Лаанеметс је раније такође предложио да се Руска православна црква означи као терористичка организација


Руски министар одбране Сергеј Шојгу поделио је најновије процене кијевских жртава на бојном пољу


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА