Традиционална народна игра коло уписана на Унескову листу нематеријалног културног наслеђа

Традиционална народна игра коло уписана је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, објавио је Етнографски музеј на свом сајту.

Одлуку о упису кола на Унескову листу донео је 7. децембра 2017. године Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 12. редовном заседању које се одржава на острву Чеџу, у Јужној Кореји.

Коло је најраспрострањенија игра на територији целе Србије, а поред србског православног становништва, које га сматра обележјем националног идентитета, изводе га и друге етничке и конфесионалне заједнице.

„Упис елемента на Унескову листу значајан је, не само због тога што ће овај сегмент нематеријалног културног наслеђа постати међународно видљивији, већ и због тога што ће различите заједнице јасније увидети да деле заједничко наслеђе, подстаћи их да у већој мери комуницирају и буду спремне да учествују у заједничким активностима, програмима и пројектима за очување и преношење елемента“, наводи Етнографски музеј на свом сајту.

Такође, како се наводи, упис елемента његовим носиоцима, а нарочито младим људима, омогућава да схвате важност сопствене традиције и да се посвете очувању елемента и сопственог нематеријалног културног наслеђа.

О активном присуству кола, што је један од важних критеријума које је потребно испунити за упис на Унескову листу, сведочи велики број формалних и неформалних едукативних програма који се организују у институцијама културе и бројне манифестације на којима се коло изводи као део званичних тaкмичарских и ревијалних програма.

Коло се изводи и као спонтана активност окупљених учесника, као што је на саборима у Гучи и у Тополи, али и на приватним прославама —свадбама, рођењима, крштењима, прославама пунолетства, матурама.

За препознавање значаја кола у друштву, као и за његово вредновање као дела живе играчке праксе у Србији, од посебног значаја је чињеница да је учење основних елемената игре део формалног система образовања.

Едукација о колу је укључена у програме музичког и физичког васпитања за основне и средње школе, а врло често је присутна и у вртићима.

На нивоу високог образовања оно је предмет проучавања, не само образовних и научних институција које се баве изучавањем традиционалних народних играчких и музичких форми, већ и оних институција које образују будуће стручњаке за рад у школама и рад са младима.

„Ипак, преношење у оквиру породице, на приватним окупљањима и кроз вршњачку едукацију је доминантан начин преношења елемента. Као део породичних и приватних окупљања, извођење кола је заједничка активност, у којој учествују сви чланови домаћинства, од најмлађих до најстаријих, те се знања и вештина играња кола преносе кроз непосредно учествовање, у оквиру породице, сродника, заједнице, међу вршњацима“, наведено је на сајту Етнографског музеја.