BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Редов Неђо и његова кобила

Редов Неђо и његова кобила
08.03.2020. год.

Недељко Неђо Нешовић, село Кремна, рођен 1890. године. Девет Божића божићковао у униформи. Чувао козе у младости у Кремнима, па 1910. отишао војску да служи. Али кад је одслужио, уместо да се врати кући у Кремна, позваше га у рат.

Прво крвави бојеви против Турака код Куманова и Битоља, па на Брегалници против Бугара. Кад и то некако заврши, онда Швабе на Србију ударише 1914. Одолева редов Неђо са својим ужичким пуком, не да туђину да насвоји. Тако прве и до пола друге ратне године. Али кад затим удари сила са свих страна, поче одступање с војском на југ. Право у албанску голготу. Морало се недаћама одолети, сналазити се и преживети.

„Кренусмо уз Руговску клисуру. Поред пута падају од умора и глади наши војници. Све мртвац до мртваца. Из дана у дан све већа глад. После дугачког марша стигосмо у једно раштркано планинско село. Ја пођем од куће до куће. Шта могу кад морам, чека ме чета гладних несретника. У већини случајева плаћали смо све што узмемо од народа. Али понекад се морало нешто и испросити.

У једној кући нађем да имају леба, али не дају. Понудим кобилу за продају. Брзо се погодисмо – кило леба за кобилу. Даде мени газда кило леба, а ја њему кобилу. Одох ти ја иза куће чим се погодисмо и пратим његово кретање. Уђе ти он у кућу и тамо се задржа, а ја иза штале где је кобила била. Убацим леб у телећак, узјашем кобилу, добро је ошинем и у галоп...”


„Дођосмо у приморје. Поче да пада снег. Људи се чуде, нису ваљда одавно видели снег, па причају: – Дођоше Срби и са собом неко чудо донеше.

Велики вашар беше у том месту. Ја с кобилом право на вашар. Приђе ми једна госпоја и пита: – Шта ти продајеш? – Продајем кобилу. Али не за паре него за брашно.

Брзо се погодисмо – три оке брашна за кобилу. Оде госпоја, купи брашно и донесе га у једној поцепаној кеси. Предложим да кобилу склонимо иза једне грађевине, много је плашљива. Поздрависмо се, свако на своју страну оде. Осматрам ја и даље госпоју шта ради, накупова још неких ствари, па оде и закачи на седло. Ја помислих: то седло ти нисам ни продао. Али није ни вредело, сво је било подерано. Оде госпоја поново да лута по вашару. А ја ти брашно у руке па скочим на кобилу и одох.

Тако сам ти ја још два пута кобилу продавао...”

„Стигосмо у место Шијан код Драча. Кобила ми је у путу била много ослабила, једва корача, све ноге заплиће. Прелазимо један поток, кад ево ти белаја – претури се моја кобила и поче да липсује.

Изгледнели војници је нападоше. Почеше од живе кобиле бајонетима да секу, ко задњу а ко предњу ногу, и почеше да једу. Нисам ја могао окусити, како да једем самога себе. Била ми је к’о чељаде, неколико пута ме је од смрти спасла...”

И тако је Неђо Нешовић мучно ка југу одступао, па лађама на Крф стигао. Затим скоро три године у рововима на Солунском фронту провео. А кад су једног дана кренули ка отаџбини, гонећи окупатора, ништа их више није могло задржати. Кући у Кремна вратио се Неђо за своју крсну славу, 1919. о Ђурђевдану.

Често се потом сећао својих ратних дана и млађима баш овако казивао. Те доживљаје Неђа и осталих својих сродника који су ратовали записао је и од заборава сачувао Жарко Нешовић, рођен 1939. потпуковник ЈНА.

А ове и многе друге записе о знаним и незнаним Креманцима касније је др Илија Мисаиловић уврстио у своју обимну монографију „Кремна, село на путу Ужице–Вишеград”, завичајно благо са безмало 1.100 страна. 

Бранко Пејовић, Политика


  • Извор
  • Танјуг
  • Српски ратници на коњима у Великом рату, фото: Политика/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

„Супарнички однос“ Вашингтона са Русијом спречио је потпуно обелодањивање онога што је знао, рекли су извори листу


Али упркос невиђеним војним мерама које су колективно предузеле западне земље, ништа им није пошло за руком! Јер тврда вера србског народа, његова непоколебљива верност Христу и Цркви, као...

Нападачима на Цроцус Цити Халл из Украјине су пребачене велике суме новца, саопштио је руски истражни комитет.


Неки руски посланици позвали су на поновно увођење смртне казне


Неслање делегације у САД била је „порука Хамасу“, изјавио је израелски премијер


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА