Presude italijanskih sudova nedvosmisleno potvrđuju da je osiromašeni uranijum direktni uzročnik porasta broja obolelih od malignih oboljenja, pa će ove presude i veštačenja italijanskih lekara poslužiti advokatima koji pripremaju tužbe protiv članica NATO-a zbog bombardovanja Srbije 1999. godine. Tražiće odštetu za građane Srbije obolele od raka i porodice umrlih. Zahtevaće i pomoć u lečenju onih koji se bore sa bolešću, piše Politika
Roditelji mladog italijanskog vojnika Valeri Melisa iz Kaljarija, koji je 2004, u 27. godini, preminuo od Hočkinovog limfoma, tužili su Ministarstvo odbrane Italije za patnju i duševnu bol. Sud u Kaljariju dosudio je svakom od roditelja po 233.776 evra, a bratu i sestri vojnika po 58.444 evra na ime naknade štete. Ministarstvo odbrane Italije osuđeno je na isplatu ovih odšteta, kao i sudskih troškova u iznosu od 23.352 evra. Sud je utvrdio da je vojnik imao savršeno zdravlje pre nego što je boravio na Kosovu od marta do juna 1999. godine.
– U ratnim dejstvima koja su prethodila intervenciji italijanskog kontingenta na Kosovu korišćene su velike količine naoružanja koje sadrži osiromašeni uranijum – naveli su sudski veštaci i potvrdili da su u telu preminulog vojnika pronađene nanočestice koje se lako udišu i putem krvi brzo stižu do tkiva i svih unutrašnjih organa, uključujući limfne čvorove, polne žlezde i nervno tkivo. Probijaju se unutar ćelija i mogu da izazovu toksične efekte na metabolizmu, na hromozomima i na DNK.
Bolesti su pogodile mnoge italijanske vojnike, pa se ova patologija naziva „balkanski sindrom”, naveli su italijanski doktori Luiđi Bernardini i Đovani Tatareli u veštačenju za sud u Kaljariju, koji je ovu presudu doneo još 2011. godine. Naglasili su da je Hočkinov limfom vrlo česta pojava među vojnim i civilnim osobljem koje je učestvovalo u misijama na Balkanu.
U presudi Regionalnog upravnog suda pokrajine Kampanije, sa sedištem u Napulju, iz 2009. godine, navodi se da je podnosilac žalbe vojnik Vinčenco Bjondi tada bio jedan od 513 vojnika koji su prijavili patologiju u vezi sa izloženošću osiromašenim uranijumom – takozvanim balkanskim sindromom, koji je izazvan masovnom upotrebom te supstance u naoružanju koje su koristile vojne snage NATO-a tokom intervencija u toj oblasti.
Bjondi je od 2000. do 2002. godine na Kosovu bio odgovoran za čuvanje oružja i eksplozivnih naprava. Ubrzo je oboleo od raka štitne žlezde, zbog čega je operisan i podvrgnut ciklusima hemoterapije. Sudski veštak dr Masimo Niola, profesor Medicinskog fakulteta u Napulju, zaključio je da je uzrok nastanka bolesti – izlaganje oslobođenim jonizujućim zračenjima osiromašenog uranijuma.
Nesumnjivo je da je u nastanku karcinoma imalo udela i Ministarstvo odbrane, jer je i ono direktno koristilo oružje sa osiromašenim uranijumom i nije primenilo odgovarajuće mere da efikasno spreči kontaminaciju sopstvenih vojnika, navodi se u odluci suda, kojom je obolelom vojniku dosuđena odšteta od 9.445 evra, a ministarstvo je pored toga moralo da plati i 2.000 evra za sudske troškove.
Niški advokat Srđan Aleksić kaže da je od raka obolelo 7.600 italijanskih vojnika, od kojih je oko 400 umrlo. U saradnji sa lekarima, pravnicima i vojnim stručnjacima priprema dokumentaciju za tužbe u ime građana Srbije, a jedan od naših čuvenih onkologa, prof. dr akademik Slobodan Čikarić, sproveo je istraživanje i na osnovu egzaktnih podataka tvrdi da je NATO odgovoran za smrt 10.000 do 18.000 stanovnika Srbije i za još 15.000 do 30.000 novoregistrovanih obolelih od malignih tumora od 2001. do 2010. godine u našoj zemlji.
– Na Srbiju je za 78 dana bombardovanja bačeno 15 tona osiromašenog uranijuma. Dugi niz godina se prećutkuje da je to izazvalo pravu humanitarnu i ekološku katastrofu, posebno u Bujanovcu i Vranju – navodi advokat Aleksić.
Projektili sa osiromašenim uranijumom pali su i na njegovo rodno selo Buštranje, u opštini Preševo, zatim na sela Reljan, Bratoselce, Borovac i na brdo Pljačkovica iznad Vranja.
– Pržarsku ulicu u Vranju sada zovu ulicom smrti. Tuda često prolaze sahrane, a u svakoj kući ima bar jedan oboleli od raka – naglašava Aleksić.
Tužbe će, kako kaže, podneti kolege advokati iz evropskih zemalja, ali je stupio u kontakt i sa advokatima na drugim kontinentima, kako bi pravnička javnost u čitavom svetu bila upoznata sa razmerama zločina u Srbiji.
Aleksandra Petrović,
Politika