BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Kako su mačke iz Sibira spasle čuveni muzej „Ermitažˮ u Sankt Peterburgu

Kako su mačke iz Sibira spasle čuveni muzej „Ermitažˮ u Sankt Peterburgu
06.10.2020. god.


Kako su ovi četvoronožni ljubimci zaslužili spomenik u centru Tjumenja? Ovo je priča o jednom podvigu.

U samom centru Tjumenju nalazi se skver koji nosi ime po sibirskim mačkama. U njemu je i nekoliko skulptura ovih lepih životinja. Tu su mama mačka sa tri mačeta, mladi nestašni mačori, kao i odrasla mačka na samom vrhu spomenika koja ozbiljnim pogledom prati prolaznike. Ovaj skver i ovi spomenici posvećeni su tragičnim događajima vezanim za opsadu Lenjingrada. Jer sibirskim mačkama, između ostalog, možemo biti zahvalni zato što je tada sačuvano blago najvećeg ruskog muzeja, piše 
Russia beyond. 

 

Tjumenj

Ermitaž bez zaštite

U najvećem i najpoznatijem muzeju mačke su se bile u zvaničnoj službi još od vremena carice Jelisavete Petrovne. 1745. godine ona je potpisala ukaz o tome da se iz Kazanja radi lova na glodare donese trideset najvećih mačaka. Mačke iz ovih krajeva se, naime, smatraju se za odlične lovce. One su čuvale galerije slika i podrume (a u Ermitažu se oni protežu skoro 20 kilometara) od pacova i miševa i za vreme Napoleona, i tokom Oktobarske revolucije, i za vreme sovjetske vlasti. Zanimljivo je da su se protiv pacova povremeno koristila i hemijska sredstva, ali ona nisu mogla da reše problem. I samo su mačke dale rezultate.

Ermitaž tokom rata

1941. godine dragoceni eksponati iz Ermitaža su prebačeni na Ural, a u podrumima su napravljena skloništa od bombardovanja. Za vreme blokade Lenjingrada (septembar 1941- januar 1944) u Drugom svetskom ratu grad je ostao bez mačaka (one su umirale od gladi ili su postajala hrana), pa su horde pacova ispunile podrume starih kuća. Pacovi su grizli nameštaj, zidove, kablove, donosili opasne bolesti. Nisu zaobišli ni muzeje, u čijim podrumima je i dalje bilo dosta umetničkih dela. Ona su se našla u opasnosti. 

Lenjingrad

Mačke stižu u pomoć

Za ovu nevolju saznali su stanovnici drugih regiona SSSR-a i odlučili da pomognu gradu. Prve mačke donete su iz Jaroslavlja 1943. godine, kada je počeo proboj blokade, prelomni trenutak u borbi za oslobođenje grada. Sive jaroslavske mačke smatrane su za dobre lovce i za njima je vladala velika potražnja. I to uprkos tome što je jedno mače koštalo 10 puta više od vekne deficitarnog hleba. I ipak mačaka nije bilo dovoljno.

Jedan od najvećih „sabirnih centaraˮ bio je Tjumenj. Stanovnici nekoliko sibirskih gradova slali su svoje domaće mačke da štite Ermitaž. Sibirskim vozom u Lenjingrad je stiglo pet hiljada mačaka iz Tjumenja, Omska i Irkutska. Možete li da zamislite šta su sve one preživele tokom nekoliko dana u vozu?

Ovog puta svi pacovi su uništeni, a njihovi potomci i danas službuju u Ermitažu.

Spomenik repatim herojima podignut je i u Sankt Peterburgu. U Maloj Sadovoj ulici možete videti mačka Jeliseja i mačku Vasilisu izlivene u bronzi.

Ana Sorokina, Russia beyond



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © Ermitaž; Russia Beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

U Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju otvorena je izložba slika jednog od najpoznatijih vranjskih slikara Zorana Petrušijevića Zopa.  Postavka pod nazivom 'Retrospektiva' obuhvata veliki broj Petrušijevićevi


Nemojte od Vučića praviti entitet koji personifikuje Srbiju, niti izjednačavati srbski narod sa onim što Vučić radi, koga su Zapad i NATO postavili da nama vlada, poručio Gajić u...

Tlingitsko selo uništeno 1882. godine prihvatilo je „odavno zakasneli” gest



Iako naš zakon jasno definiše da je dovoljan samo jedan akt nasilja kako bi se pokrenula procedura za zaštitu žrtve, žrtve u Srbiji u velikom broju slućajeva ne prijavljuju...


Ostale novosti iz rubrike »