RT: „Mišljenje Srba nije bilo važno za Zapad“: Kakvu je ulogu odigrao Dejtonski sporazumi u sudbini Jugoslavije
14. decembra 1995. godine stupio je na snagu Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini (BiH), poznatiji kao Dejtonski mirovni sporazum.
Protivrečne posledice
Dejtonski sporazum možemo grubo podeliti na dva dela. Prvi deo posvećen je pitanjima održavanja primirja. Da bi se sprečili sukobi, na teritoriju BiH uvedene su takozvane stabilizacione snage (IFOR, kasnije SFOR), koje su brojale oko 60 hiljada ljudi pod komandom NATO-a.
Kontrola nad poštivanjem civilnog dela Dejtonskog sporazuma poverena je visokom predstavniku UN-a za BiH. Dobio je pravo da poništava odluke vlasti i smenjuje republičke državnike ako, s njegove tačke gledišta, predstavljaju pretnju za bezbednost regiona.
U intervjuu za RT, Stevan Gajić, zaposleni u Institutu za evropske studije u Beogradu, primetio je da je efekat Dejtonskog sporazuma na bezbednost Balkana bio kontradiktoran.
Prema rečima stručnjaka, sporazum potpisan u Parizu zaustavio je bosanski rat u kojem je poginulo više od 100 hiljada ljudi, a trenutno ostaje garant očuvanja srpske autonomije. U isto vreme, Dejtonskom sporazumu prethodila je NATO vojna operacija "Namerna sila", a ova vojna intervencija je u velikoj meri predodredila dalji raspad Jugoslavije, navodi Gajić.
„Početkom 1990-ih, Hrvati i muslimani u Bosni ujedinili su se da bi se odvojili od Jugoslavije. Ali Srbi nisu želeli da učestvuju u ovome, što je izazvalo rat. Istovremeno, Zapad je podržavao separatističke tendencije, priznajući otcepljene države - Sloveniju, Hrvatsku, a tada je na red došla i Bosna. Ipak, važno je da su Srbi dobili autonomiju u novom državnom entitetu“, navodi Gajić.
Sarajevo tokom rata, foto: AFP © GEORGES GOBET
Četvrt veka kasnije, Moskva nastavlja da podržava očuvanje Dejtonskog sporazuma, protiveći se njegovoj reviziji. Istovremeno, ruska diplomatija ne vidi smisao u daljem postojanju institucije visokog predstavnika u BiH.
„Niko ne može osporiti činjenicu da je ovaj mehanizam (kancelarija visokog predstavnika) spoljne kontrole zamišljen kao čisto privremena mera. Postoji čak i principijelna odluka da se ona umanji, doneta još 2006. godine, ali se njena primena neprestano odlaže pod raznim izgovorima“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za list "Glas Srpske".
Kako je u komentaru za RT objasnio Džordž Engelhart, istraživač Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka, uprkos određenim nedostacima Dejtonskog sporazuma, njegovo očuvanje omogućava Moskvi da pruži diplomatsku podršku i razvije odnose sa Republikom Srbskom.
„Dejton ima puno nedostataka. Stvoren je sistem spoljnog upravljanja, a potencijal sukoba u odnosima među zajednicama u Bosni nije nestao. Pa ipak, Dejton je nekako uravnotežio interese naroda u BiH“, objašnjava je Engelhart.
„Srbi su označeni kao krvnici“
Međutim, kako napominju istraživači, Dejtonski sporazum nije uspeo da zaustavi umešanost Zapada u unutrašnji jugoslovenski sukob. Po završetku bosanskog rata, Sjedinjene Američke Države i njihovi evropski saveznici počeli su ciljano da podržavaju kosovske separatiste.
„Bosanski rat možemo nazvati izvorom demonizacije srpske slike u očima zapadne javnosti. Njegova neadekvatna pokrivenost zapadnih novinara dovela je do činjenice da su Srbi bili čvrsto označeni kao jedini krvnici i davitelji slobode nacionalnih manjina, iako je okrutnost prema civilnom stanovništvu bila sa svih strana sukoba“, rekao je Martirosjan u komentaru za RT.
24. marta 1999. godine, pod izgovorom zaštite civila na Kosovu, države NATO-a započele su metodičko bombardovanje vojnih i civilnih ciljeva u Jugoslaviji. Vojna operacija izvedena je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, odnosno predstavljala je grubo kršenje međunarodnog prava.
Beogra tokom NATO agresije, foto: © REUTERS / RT
Uprkos izvesnim uspesima, srbska vojska nije bila u stanju da odoli zajedničkoj moći saveza. Slobodan Milošević je 3. juna bio prinuđen da pristane na politički plan poravnanja koji su mu nametnule zapadne države.
Stručnjaci veruju da je uklanjanje jugoslovenske državnosti podrilo bezbednost na Balkanskom poluostrvu i dovelo do socijalno-ekonomske degradacije regiona.
„Građanski ratovi u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, NATO agresija na Jugoslaviju doveli su do ogromnog broja žrtava, miliona izbeglica, masovnog razaranja. Sve ovo je bacilo nazad zemlje regiona i generalno, mnoge od njih još uvek nisu dostigle nivo razvoja iz 1990. godine (dok su još bile deo Jugoslavije)“, rezimira Engelhart.
Izvor: Vostok / RT
- Izvor
- Tanjug
- Potpisivanje Dejtonskog sporazuma, foto: © AFP © GERARD JULIEN / RT/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Svetski mediji nastavljaju da prate situaciju po pitanju isporuka oružja Ukrajini od strane Bosne i Hercegovine, bez obzira na postojeća pravila i zakone. Takva dejstva mogu ozbiljno uticati na...
Kojim putevima naoružanje proizvedeno u BiH odlazi na ukrajinsko ratište, te o čemu svedoči činjenica da je deo proizvodnje poveren fabrici u kojoj ključni pogon nosi naziv: Hitlerova kovnica?...
Gotovo je izvesno da se svakako, bilo kroz fikciju, bilo kroz razgovore bar nekada susreo sa idejom ratova za pijaću vodu — ova ideja obično je povezana sa (post)apokaliptičnim...
Dok se indijski i ruski lideri sastaju na bilateralnom samitu, oni će razgovarati o diversifikaciji odnosa u skladu sa nacionalnim interesima.
Globalna većina sve više pokazuje svoje nezadovoljstvo poretkom zasnovanim na zapadnim pravilima, ali da li će Kremlj to iskoristiti?
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.