Kako je KGB tajno diskreditovao čileanskog diktator Augusta Pinočea
Ugledni američki novinar Džek Anderson imao je iza sebe loše iskustvo sa državnim agencijama kao što su FBI i CIA, pa čak i sa Belom kućom. Kada je saznao da je Čileanski diktator Augusto Pinoče, koga je podržavao Vašington, planirao da poubija političke protivnike u različitim zemljama, jedva je dočekao da to objavi u svojoj veoma popularnoj kolumni u Njujork Tajmsu, piše Russia beyond.
Augusto Pinoče
ReutersGodinama kasnije saznao je da mu je glavni izvor za ovu informaciju podmetnuo KGB.
Puč
11. septembra 1973. godine čileanska vojska pod vođstvom Augusta Pinočea opkolila je La Moneda Palace u prestonici Santijagu, dok se demokratski izabrani predsednik Salvador Aljende pripremao da izdrži napad. Aljende je odbio ponudu da napusti zemlju i zakleo se da se neće povući sa predsedničke funkcije. Savladan neprijateljskom vojnom silom Aljende je izvršio samoubistvo, a Pinoče preuzeo političku vlast u Čileu.
Predsednik Salvador Aljende
ReutersVerovalo se da Amerika taktički podržava državni udar putem tajnog uplitanja CIA protiv Aljendeovog režima. Sa druge strane gvozdene zavese Sovjetski Savez je bio zgrožen videvši pad prvog demokratski izabranog marksističkog predsednika u čitavoj Latinskoj Americi.
Reuters
U hodnicima KGB-a skovan je plan kako da se potkopa i diskredituje Augusto Pinoče u očima međunarodne zajednice.
Prebegli službenik KGB-a
U proleće 1992. godine službenik KGB-a Vasilij Mitrohin otišao je u britansku ambasadu u Rigi u Letoniji. Sa dna torbe izvukao je primerak poverljivog dokumenta koji je prošvercovao iz arhive KGB-a u Rusiji.
Arhiva KGB / Nikolaj Mališev/TASS
Mi-6 se momentalno zainteresovao. Britanski agenti su preuzeli Mitrohina, njegovu porodicu i šest velikih slučajeva poverljivih KGB dokumenata. Njih je Mitrohin sakupio tokom godina rada u KGB arhivi i tajno ih čuvao u svojoj dači, u kanti za mleko sakrivenoj ispod poda.
Između ostalih intrigantnih otkrića koja su nudila ova dokumenta bio je i opis izuzetno uspešne KGB operacije diskredotovanja čileanskog diktatora Augusta Pinočea u očima američke javnosti.
Operacija „Tukanˮ
Nadmećući se sa SAD za moć, uticaj i saveznike u različitim delovima sveta, Sovjetski Savez nije mogao Pinočeu da oprosti to što je sa vlasti skinuo poželjnu političku figuru u jednoj od ključnih zemalja zapadne hemisfere.
Ministerio de Relaciones Exteriores de Chile
S obzirom da je američka vlada bila zadovoljna rezultatima državnog prevrata i voljna da sarađuje sa novim vojnim diktatorom Čilea, Sovjetski Savez je sebi postavio važan cilj: da razotkrije zverstva počinjena od strane Pinočeovog režima i, ako je potrebno, falsifikuje dokaze koji bi diskriminisali krvožednog diktatora.
Kako bi to postigao KGB je osmislio specijalnu operaciju nazvanu po tropskoj ptici koja voli voće „Tukanˮ. Genijalni um iza ove operacije bio je Jurij Andropov, u to doba moćni šef KGB-a, koji će kasnije naslediti Leonida Brežnjeva na mestu lidera Sovjetskog Saveza.
Jurij Andropov
Jurij Abramočkin/SputnikSrž operacije bio je u tome da se uglednim američkim novinarima i borcima za ljudska prava pruže diskreditujuće informacije o Pinočeovim zločinima u Čileu. Sovjetskim agentima nije bilo teško da postignu krajnji cilj, s obzirom na razmere krvavih zločina koje je sprovodio Pinočeov režim.
Pa ipak, neki delovi akcije izvedeni su sa izuzetnom veštinom. Naime, KGB je falsifikovao prepisku između Pinočea i Miguela Kontrerasa, direktora Nacionalne obaveštajne službe Čilea. U jednom od pisama iznosio se detaljan plan likvidacije Pinočeovih političkih protivnika koji su se nalazili u progonstvu u SAD, Argentini, Meksiku, Francuskoj, Italiji i Kostariki, dok se u drugom pismu ukazivalo na umešanost CIA u zaveri u okviru poznate operacije „Kondorˮ, kampanje političkih represija u Južnoj Americi koju su podržavale SAD.
Lažna pisma koja je podmetnuo KGB upotrebili su američki novinari, uključujući uglednog Džeka Andersona, koji je pisao za New York Times, da razotkriju Pinočeova zverstva i američku ulogu u njihovoj pripremi.
Kena Lorenzini/Museum of Memory and Human Rights
Operacija „Tukanˮ snažno je uticala na sliku Pinočeovog režima u američkoj javnosti i doprinela da se na CIA i Belu kuću izvrši pritisak po tom pitanju.
Diktator je uhapšen u Londonu 10. oktobra 1998. godine, gde je osuđen za kršenje ljudskih prava, proneveru i izbegavanje plaćanja poreza. Stavljen je u kućni pritvor. Umro je 3. decembra 2006. godine i sahranjen je bez državnih počasti.
Nikolaj Ševčenko, Russia beyond
- Izvor
- Tanjug
- foto: © Getty Images; Reuters; Jurij Abramočkin/Sputnik; Kena Lorenzini/Museum of Memory and Human Rights / Russia beyond/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ako govorimo o uticaju Mosada u Holivudu nezaobilazno je ime Arnona Milčana, hiperaktivnog producenta koji je potpisan na preko 130 ostvarenja. Zanimljivo je da je on sam, pre desetak...
On je pohvalio ruskog predsednika zbog toga što je bio prvi svetski lider koji je javno podržao njegovog sina.
Godišnjica oslobođenja Beograda od fašističkih osvajača obeležava se 20. oktobra. I u porodici Ljubov Tulijeve iz Belorusije ovaj dan će postati poseban: 67 godina ona je sanjala da poseti...
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.