Valjda će sinuti sunce...

Borac čuvene Đačke čete u Prvom svetskom ratu bio je i Milisav M. Vukosavljević iz Ljubića kod Čačka, rezervni pešadijski potporučnik, inače jedan od najboljih svršenih učenika Ratarske škole u Kraljevu. Pripadao je Prvoj četi Prvog bataljona Trećeg pešadijskog puka, prvog poziva Moravske divizije. U njoj se nalazio sve do smrti. U borbi sa Nemcima i Bugarima kod sela Tepavci u Morihovskom srezu (Bitolj) poginuo je 1. novembra 1916. godine u 27. godini.

Za sve vreme ratovanja od 1914. do smrti Milisav je vodio ratni dnevnik. Beležio je u njemu sve događaje, sve što je u toku borbe saznavao i svoje misli o rodbini i domovini...

1. juni 1916 – Svi su vojnici i oficiri bolesni, te nije bilo zanimanja. Pre podne duže smo ostali u šatoru za ručavanje vojnika. Zanimanje nismo imali ni posle podne. Primili platu za mesec juni i tako isto i hranarinu za prvih deset dana.

2. juni 1916 – Danas je litija u mom selu. Znam vrlo dobro kakve crne misli danas okružuju moje na domu, pa još da znaju štogod o nama ipak bi im mnogo lakše bilo. Ali će i njima valjda jedanput sinuti sunce slobode...

3. juni 1916 – Pre podne bili na zanimanju: egzercir. Vrućina opasna i prašina velika da se već ne može da živi. U logor došli u 8 č. Umorni, te malo zagasismo žeđ hladnim pivom. Uveče dobih od Momira jednu vizit-kartu koju mi šalje Dimitrije Sredojević, narodni poslanik iz Atenice. On mi između ostalog piše: „Ti si sin moga dobrog prijatelja i poznanika iz škole...”. Ovo me je neobično rastužilo, jer ja o svom ocu ne znam ništa...

4. juni 1916 – Pre podne bataljonska obuka. Malo smo se istrčali, te će nam ručak biti slabiji. Po podne praše vojnike. Uveče noćni marš, pravac Vasilika–Lutra a potom u logor.

5. juni 1916 – Ustao u 7 č. Pre podne bio na službi. Činodejstvovao je pored našeg pukovskog sveštenika i prota divizijski g. Velja Milojević. Inače ceo dan sam proveo u logoru.

6. juni 1916 – Pre podne ratna služba južno od logora, a posle podne cela četa je radila kod divizije na opravci jarkova sa jedne česme. Danas sa neraspoložen i ljut zbog jedne stvari koju ovde neću spominjati. Stvari u vojsci su takve da čovek nikada ne sme iskazati slobodno svoje mišljenje i svakad mora govoriti laskajući ako hoće da ne bude omrznut i da može prosperirati u društvu. Da mi je samo dočekati čas da se ovaj rat svrši, pa da se povučem u građanski život.

7. juni 1916 – Pre podne četna obuka. Dolazio je komandant divizije. Bio je dosta zadovoljan radom vojnika. Po podne dva časa stražarska služba (moj predmet). Drugoga časa objašnjavao sam vojnicima snagu saveznika i današnje ruske ofanzive.

8. juni 1916 – Pre podne marš ka Sedesu i natrag za logor pored Vardarske divizije. Vrućina je bila nesnosna i vojnici su vrlo teško išli. Iz naše čete izostalo je svega pet vojnika dok je iz drugih četa našeg bataljona izostalo po 15-20 vojnika. U logor smo stigli u 9 č. pre podne. Po podne odmor i pranje veša. U 5 č. izvršeno je drugo ubrizgavanje seruma protiv tifusa. Imaćemo do tri dana poštede.

9. juni 1916 – Ceo dan smo ležali, jer je reakcija i sada bila dosta jaka.