Bavarska traži nezavisnost od Berlina

12.08.2012. god.

Minhen – Bavarska nezavisnost – kaže se „podsticaj dalekosežnog osamostaljenja” koje bi, sukcesivno, vodilo otcepljenju od Nemačke – od juče je politička tema broj jedan u Minhenu i u Berlinu.

Vatru secesionizma, kako dnevnik „Velt” tituliše bavarsku inicijativu za (još) širom autonomijom, raspirio je Vilfrid Šarnagl, nezvanično – čuvar pečata bavarske posebnosti. U komentaru za nemački nedeljnik „Fokus” pozvao je, kaže sunarodnike, dakle Bavarce, na otcepljenje od Savezne Republike Nemačke.

Šarnagl, nacionalno politički savetnik Hrišćansko-socijalne unije, sestrinske stranke vladajućih demohrišćana Angele Merkel, i dugogodišnji „mentor” legendarnog bavarskog premijera Franca Jozefa Štrausa pojasnio je, eks katedra, kako bi njegov naum trebalo da bude realizovan. „Vreme je velikom narodnom referendumu (o otcepljenju)”, zaključio je i dodao: „Bavarci moraju očuvati svoje suvereno i demokratsko pravo na samoodlučivanje. Dužni su prema sebi, prema istoriji i prema potomcima, da povrate pravo na nacionalno opredeljenje – izgubljeno u stapanju s veštačkim, nametnutim strukturama savezne države.”

Ideja o otcepljenju ima duge senke. Bavarski istoričari se rado pozivaju na hiljadugodišnju tradiciju, a radikali među tamošnjim nacionalistima sanjare o „rekonstituciji” Velike Bavarske. U desetom i jedanaestom veku Bavarska je obuhvatala delove današnje Austrije na istoku i jugoistoku, sa izuzetkom vojvodstva Babenbergera, tada zvanog Marka Orijentalis ili Ostarihi. Uz Tirol, Salcburg, Štajersku i Korušku, Bavarci su upravljali Krajinom (današnja Slovenija) i Istrom. Severno su se u izvesnim periodima trinaestog veka prostirali do Brandenburga, a na zapadu su, uz Rajnu, dopirali do tadašnjih „regija” Holandije i Frizije…

Rekonstrukcija Velike Bavarske, naravno, nije predmet današnjih političkih, odnosno separatističkih težnji. Bavarci bi, po Šarnaglu, i ne samo po njemu, bili zadovoljni „malom ali nezavisnom” državnom tvorevinom. Današnja Bavarska, po površini najveća pokrajina, a po broju stanovnika druga po veličini pokrajina Nemačke raspolaže teritorijom od sedamdesetak hiljada kvadratnih kilometara i broji 12,5 miliona stanovnika – po Šarnaglu sasvim dovoljno za opstanak u ujedinjenoj Evropi, ili mimo nje. „Ako jedna Grčka opstaje u svojoj samostalnosti, ako sa 22 poslanika u Evropskom parlamentu zagovara sopstvene interese – zašto to ne bi mogla i Bavarska”, pita Šarnagl.

Politički Berlin primio je k znanju vest – kaže se da je reč o buđenju bavarske seceonističke svesti – sa podsmehom, ali i sa zabrinutošću, u isti mah.

Prema statističkim podacima iz 2010. godine, naime, 23 odsto Bavaraca otvoreno zagovara otcepljenje, dok su daljih 16 odsto stanovnika za „značajno proširenje” postojeće autonomije.

S druge strane, na pojavljivanje Šarnagla u javnosti gleda se kao na istup uticajnog predstavnika Fondacije „Hans Sajdel” – de fakto nacionalne akademije Bavarske. Pod plaštom građanske organizacije, ova fondacija predstavlja „fabriku” nacionalnih ideja Bavarske. Fondacija ima predstavništva u nizu evropskih zemalja i u SAD. To su, nezvanično, „diplomatske” kancelarije pokrajine u svetu.

„Ukoliko tema bavarskog osamostaljenja postane jedna od okosnica predstojećih pokrajinskih izbora – biće održani, po tradiciji, uporedo sa saveznim izborima 2013. godine – a težište neophodnosti otcepljenja bude povezano sa pitanjem zajedničke preraspodele sredstava u saveznom budžetu, broj birača sklonih separaciji bi mogao da značajno dobije na dinamici”, smatra Klaus Voverajt, gradonačelnik Berlina i jedan od čelnih stratega socijaldemokratskog izbornog štaba (i za Bavarsku).

Pitanje finansiranja zajedničkih, saveznih fondova, naime, decenijama podstiče bavarski secesionizam. Kao bogata agrarna pokrajina s razgranatom industrijom i najmanjim brojem nezaposlenih, Bavarska iz godine u godinu preti obustavom plaćanja u fondove iz kojih se, po radikalnim tumačenjima, finansiraju gubici nastali lošim gazdovanjem i preraspodelom u vidu donacija koje se dodeljuju „lenjim i nedisciplinovanim”.

Najzad, nameće se pitanje – polažu li Bavarci pravo na samoodcepljenje? Važeći nemački ustav ne pominje mogućnost secesije, ali je, takođe, ne zabranjuje. Po ustavu, međutim, koji je važio do ponovnog ujedinjenja dve Nemačke – član 23, tačka 2 – definisano je pravo na pristup saveznoj državi iz kojeg stručnjaci za ustavno pravo izvlače zaključak: „Po logici zakona, ako je dozvoljeno prisajedinjavanje, onda je opravdano i istupanje iz državnog saveza”.

Izvor
vaseljenska.com

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Smrtonosna eksplozija potresla češku vojnu bazu koja se koristi za obuku Ukrajinaca

Vojni zvaničnici saopštili su da je u ponedeljak u eksploziji neutvrđene municije jedna osoba poginula, a osam povređeno

Odnosi Rusije i Severne Koreje se aktivno razvijaju poslednjih godina

Poseta predsednika Rusije Vladimira Putina Severnoj Koreji pokazaće želju Moskve da vodi ravnopravan dijalog i saradnju sa svim zemljama, izjavio je pomoćnik predsednika Rusije za spoljnu politiku Jurij Ušakov....

Šta poneti na more sa decom?

Priprema deteta za letovanje na moru može biti uzbudljiva, ali i stresna aktivnost za roditelje, pogotovo ako je to prvo putovanje sa mališanom. Ključ je u tome da se...

Netanjahu raspustio ratni kabinet

Odluka je usledila nakon ostavke centrističkog člana tog tela, bivšeg ministra odbrane Benija Ganca

Nema više „beskonačnih“ plaćanja Zelenskom – Trampu

Bivši predsednik je izjavio da će „rešiti” ukrajinski sukob i pre stupanja na dužnost

Hronika specijalne vojne operacije za 16.06.2024.

Na zaporoškom pravcu konačno je uzeto pod kontrolu naselje Zagornoje, odakle su OSU isterane prošle godine. Ruske jedinice su napredovale kroz grede na jugu i istoku, nakon čega su...

Ostale novosti iz rubrike »