Kosmički lekovi: Kako izlečiti čoveka u bezvazdušnom prostoru?

Ne može se predvideti kako će putovanje kroz kosmos uticati na ljude. Najveća opasnost je radijacija: skoro polovina dosada preminulih ruskih kosmonauta umrla je od raka. Orbitalni letovi izazivaju i druge bolesti, od delimičnog oštećenja sluha do osteoporoze. Razvijeni su posebni probiotici za poboljšanje probave kod astronauta, tako da se sada u kosmosu koristi hrana sa dodatkom probiotika.

Kalcijum u našim kostima se gubi u stanju mikrogravitacije, jer odlazi u krv i urin, što može doprineti stvaranju kamena u bubregu. Kosmonaut Anatolij Berezovski je 1982. osetio jake grčeve u stomaku za vreme leta. „Bol je bio toliko veliki da sam hteo da iskočim u otvoreni kosmos“, rekao je on kasnije. Berezovski je odlučio da ne obaveštava kontrolni centar na Zemlji o ovom incidentu kako bi izbegao prekid misije. Štaviše, pristao je da ostane u orbiti 211 dana i tako postavi novi rekord.

Lečenje bolesti u kosmosu uopšte nije lak zadatak. U stanju mikrogravitacije ljudski organizam se ponaša drugačije, čak i na nivou ćelija. Kosmonauti koji rade na Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) danas imaju apoteku sa klasičnim lekovima, ali će veći problemi nastati tokom dugih misija, kao što je let na Mars.

Ruski naučnici su odlučili da ispitaju kako kosmos deluje na matične ćelije sa ciljem da naprave nove lekove za duga putovanja kroz kosmos. Oni planiraju da u maju 2018. godine pošalju na MKS novi bioreaktor sa matičnim ćelijama.

Nepredvidiva gravitacija

„Mi ne znamo kako će se ljudske ili životinjske ćelije ponašati u drugačijoj gravitaciji, bilo da je ona manja ili veća od gravitacije na Zemlji“, rekao je Mihail Krašeninjikov, vodeći stručnjak Odeljenja za napredne ćelijske tehnologije Prvog moskovskog državnog medicinskog univerziteta „Sečenov”.

Univerzitetu je trebalo 14 godina da stvori bioreaktor. „Dosada niko nije imao uspeha u kultivisanju ćelija u uslovima leta kroz kosmos“, objašnjava Krašeninjikov. „Mehanizam rasta ćelije u orbiti nije testiran u praksi“.

U prvom eksperimentu sa bioreaktorom biće učinjen pokušaj da se odgaje biljne ćelije u orbiti, što će posada MKS stalno proveravati. Čim naučnici shvate kako se ćelije ponašaju u mikrogravitaciji, počeće da proučavaju procese na nivou ćelije ljudskog tela.

„Sve biljke na MKS i drugim kosmičkim brodovima se drže u stanju centrifuge, jer u protivnom korenje počinje da se širi u svim pravcima“, kaže Krašeninjikov. „U orbiti su čak i biljke zbunjene i ne znaju šta je gore a šta dole, o životinjama da i ne govorimo“.

Ćelije života

Naučnici veruju da pomoć u adaptiranju ljudi u agresivnoj sredini kosmičkog leta i njihovom lečenju u kosmosu nije nedostižan cilj, samo je potrebno saznati kako ta sredina utiče na mezenhimske matične ćelije (MSC). To su osnovne ćelije u tkivima svih živih organizama, od biljaka do ljudi.

Mezenhimske matične ćelije grade kosti, mišiće i masno tkivo, a pored toga mogu i da transformišu nervne matične ćelije. Drugim rečima, one su osnova svih vitalnih sistema u našem telu, uključujući i centralni nervni sistem.

Naučnici planiraju da iskoriste ove ćelije u spravljanju lekova kojima će se brzo i efikasno lečiti ljudi u kosmosu, i to od internih bolesti i virusnih infekcija, pa čak i od povreda.

Aram Ter-Gazarjan,
Ruska reč