RT: Postoje li bakterije koje apsorbuju UV zračenje u atmosferi Venere? Saznaće zajednička rusko-američka misija

08.11.2019. god.

Rusija, zemlja sa najopsežnijim podacima o istraživanju Venere, planira svoj povratak u saradnji sa SAD-om. Najuzbudljiviji ishod bio bi pronalazak života visoko u oblacima njene super-guste atmosfere.

Između dva suseda Zemlje, Mars je dobio najviše naučne pažnje, delom i zato što je bolji kandidat za buduće ekspedicije i kolonizaciju. Venera je sa svojim neprijateljskim uslovima na površini dobila hladni tuš sa samo dve misije.

Ipak, Venera je možda bolja od Marsa u odgovoru na jedno ključno pitanje: Da li je život ekskluzivnost samo za Zemlju. Rusija, koja ima distinkciju da je najposvećeniji istraživač planete na svetu, zahvaljujući sovjetskim programima "Venera"i "Vega", planira da pokuša da pronađe odgovor negde oko 2030. godine.

"Život u oblacima Venere biće uzbudljiva stvar koju treba potražiti. Za sada nema dokaza koji govore da to ne može biti. I to će biti jedan od ciljeva misije", rekla je Ljudmila Zasova iz ruskog Instituta za kosmička istraživanja.

Zasova je deo tima koji stoji iza misije "Venera D", koja bi bila prva koja je sletela na površinu planete od 1984. godine.

Očekuje se da će instrumenti i radio predajnik preživeti najmanje dva sata nakon sletanja, što može izgledati smešno kratko u poređenju s godinama tokom kojih na Marsu rade roveri poput "Kuriozitija". Razlika je u tome što je Venera zaista negostoljubljiva - površinske temperature dostižu preko 460 stepeni Celzijusa, a pritisak j preko 90 puta veći nego na Zemlji, a sumporna kiselina, a ne voda, stvara njene guste oblake.

Uslovi očigledno nisu pogodni za život onakav kakav poznajemo, ali to možda nije slučaj za veće nadmorske visine gde voda ostaje tečna i gde postoje osnovna jedinjenja potrebna za neki oblik metabolizma. Za bakterije se zna da žive u zemaljskim oblacima, tako da ništa ne sprečava sličnu situaciju oko Venere. U stvari, bakterije koje apsorbuju ultraljubičasto zračenje za energiju dugo su označavane za mogućeg "nepoznatog UV usisivača" - fenomen koji se vidi kao tamne mrlje na ultraljubičastim fotografijama planete.

Balon koji će biti na određenoj vistini, za koji se očekuje da će ga obezbediti NASA, će pomoći u prikupljanju atmosferskih podataka za proučavanje te teorije. Američka strana će takođe biti odgovorna za izuzetno izdržljivu minijaturnu sondu koja će biti poslana na površinu, a očekuje se da će trajati zapanjujućih 60 dana, snimljjući podatke i prosleđujući ih u orbitu.

"Ova stanica je mala, svega oko 10 kilograma, ali pružaće stalne podatke o stvarima poput brzine vetra i usmerenosti, temperature ili svetlosti na mestu sletanja", rekla je Zasova za RT.

Zavisno od ograničenja finansiranja i korisnog opterećenja, misija može uključivati i dugotrajne seizmičke senzore i mini satelite za dodatna atmosferska istraživanja.

Izvor: Vostok / RT