RT: „Antiruska histerija“: Odgovor Moskve nakon što je Parlament EU zatražio sankcije zbog navodnog trovanja Navaljnog

18.09.2020. god.

Nakon što su poslanici EU u četvrtak pozvali na sankcije zbog navodnog trovanja ruske opozicione ličnosti Alekseja Navaljnog, Moskva je saopštila da taj potez samo podgreva antirusku histeriju i da ima za cilj ometanje projekta "Severni tok 2".

Rezolucija Parlamenta EU poziva međunarodnu istragu incidenta sa Navaljnim. Odobrenje rezolucije usledilo je nakon komentara visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepa Borelja, koji je predložio uvođenje novog antiruskog sankcionog paketa, sličnom kao američkog akta Magnitskog.

Akt Magnitskog je dobio ime naziv po ruskom poreskom revizoru koji je umro u moskovskom zatvoru 2009. godine. Magnitski je bio saradnik milijardera Bila Brovdera, koji je u Rusiji osuđen za utaju poreza, u odsustvu.

Nova runda pretnji pre zaključenja bilo koje stvarne istrage jasno pokazuje da Brisel ne traži načine da utvrdi istinu, već samo da lovi Moskvu, rekla je portparol Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

„Sve razgovore o imenovanju ovih sankcija po Navaljnom doživljavamo samo kao otvoreni pokušaj da se novim ograničenjima EU doda otvoreno antiruski ukus“, rekla je Zaharova.

Sličan odgovor dao je i ruski stalni predstavnik Pri EU, Aleksej Čižov, koji je rekao da se čini da je rezolucija izuzetno požurila i da sadrži čak i činjenične greške. Nazvavši aferu "trovanja" Navaljnog, EU pokušava da za incident optuži Rusiju, umesto da sazna šta se tačno dogodilo, rekao je diplomata.

„Rusija će naći način da uzvrati ako EU odluči da primeni sankcije“, upozorio je Čižov.

Između ostalog, neobavezujuća rezolucija pozvala je na zaustavljanje izgradnje gasovoda "Severni tok 2", pa čak i na stvaranje potpuno nove strategije za „demokratizaciju“ Rusije.

„Ovde se ne radi o zaštiti ljudskih prava ili demokratije. Jedini cilj ovoga je održavanje visokog stepena antiruske histerije, uključujući i projekat `Severni tok 2`“, rekao je šef odbora za spoljne poslove državne dume Leonid Slucki , označavajući tekući skandal kao „antiruski teatar“.

Saga o Navaljnom započela je 20. avgusta, kada mu je pozlilo na letu iz Tomska za Moskvu. Letelica je morala hitno da se zaustavi u Omsku, drugom sibirskom gradu, udaljenom 2000 km istočno od ruske prestonice, gde je aktivista odveden u lokalnu bolnicu.

Navaljni je potom prebačen u berlinsku kliniku dva dana kasnije, a nemački lekari su kasnije ustvrdili da je otrovan varijantom nervnog sredstva iz zloglasne grupe „Novičok“. Ipak, omski medicinari insistirali su da u uzorcima Navaljnija nisu pronašli tragove toksičnih supstanci, dok su tvorci nervnog agensa rekli da njegovi simptomi ne odgovaraju izloženosti agensu.

Izvor: Vostok / RT