Domeni i hosting
Početna stranica > Novosti

Kako je Rusija 1995. godine za dlaku izbegla da započne nuklearni rat

Kako je Rusija 1995. godine za dlaku izbegla da započne nuklearni rat
17.10.2020. god.


Incident sa norveškom meteorološkom raketom ostao je sve do danas jedini slučaj kada je ruski predsednik aktiviriao svoj nuklarni koferčić.

Dvadeset petog januara 1995. godine svetu je ozbiljno zapretio sudnji dan. Ruska Federacija spremala se da nanese nuklearni udar Sjedinjenim Državama. Pokušali smo da otkrijemo kako je došlo do toga da se dve zemlje koje su iza sebe ostavile Hladni rat i upravo normalizovale međusobne odnose nađu na ivici uzajamnog uništenja?

Početak rata?

Krizu je, inače, prouzrokovala najobičnija norveška meteorološka raketa. Njeno lansiranje sa malog ostrva Anej u sedam sati ujutru po lokalnom vremenu (u 10 sati po moskovskom) u pravcu Špicbergena izazvalo je pometnju u Rusiji, piše 
Russia beyond. 


Opremljena naučnom aparaturom za proučavanje severne svetlosti, Black Brant XII po veličini je podsećala na američke balističke rakete Trident D-5 koje su nosile nuklearno punjenje i bile namenjene za lansiranje sa podmornica. Pored toga raketa je letela putanjom kojom bi, kako su smatrali u Ministarstvu odbrane Rusije, imale američke rakete u slučaju nuklearnog rata.

Black Brant XII

U decembru 1994. godine Norveška je obavestila 28 država, uključujući i Rusiju o planiranom lansiranju, ali ne navodeći tačan datum, već samo period od 15. januara do 10. februara iduće godine. Iz birokratskih razloga informacija nije stigla do ruskog Sistema za rano upozorenje na raketni napad koji je i podigao uzbunu.

Odlučujući trenuci

U Kremlju je na vanredni sastanak sazvano najviše političko i vojno rukovodstvo zemlje. Aktivirana su tri terminala za upravljanje strateškim raketnim snagama, takozvani nuklearni koferčići, kod ministra odbrane Pavla Gračova, načelnika Generalštaba Pavla Kolesnjikova i predsednika Ruske Federacije Borisa Jeljcina (u svojstvu vrhovnog komandanta).

Vojska je smatrala da je usamljena raketa mogla da bude lansirana radi stvaranja elektromagnetnog impulsa koji bi onesposobio ruske radare i sisteme za vezu. A posle toga mogao se očekivati masivni udar.

Tokom nekoliko napetih minuta koliko su rukovodioci pratili let rakete odlučivalo se da li će Rusija izvršiti nuklearni udar na Sjedinjene Američke Države. Danas se malo zna o tome šta je tada Jeljcin rekao i da su to mogli biti najopasniji trenuci u celokupnoj istoriji nuklearne epohe, 
pisao je tri godine posle incidenta novinar američkog glasila Washington Post Dejvid Hofman: „Oni nedvosmisleno stavljaju do znanja da je sistem nuklearne borbene gotovosti iz vremena Hladnog rata i dalje aktivan, kao i koliko katastrofalne mogu da budu njegove posledice, bez obzira na to što je neprijateljstvo među velikim silama okončano”.

Predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin i ministar odbrane Pavel Gračov

Situacija se smirila tek pošto je postalo jasno da je raketa otišla u pravcu Špicbergena (u blizini kojeg je i pala u okean). Nuklearni koferčići bili su deaktivirani.

Za incident sa dovođenjem Strateških nuklearnih snaga Rusije u stanje borbene gotovosti uskoro je saznao ceo svet, zbunivši vojno rukovodstvo Sjedinjenih Država. Kada su se posle četiri godine Norvežani ponovo spremali da lansiraju Black Brant XII i to saopštili ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, Amerikanci su i pored toga svojim kanalima dodatno upozorili sva ključna vojna nadleštva Rusije. Stoga je ovoga puta sve prošlo bez neprijatnih iznenađenja.

Boris Jegorov, Russia beyond 



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © Getty Images / Russia beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić, sa potpredsednikom Vlade i ministrom odbrane dr Nebojšom Stefanovićem i ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom, obišao je sinoć radove na izgradnji...


Vojna svečanost povodom Dana 250. raketne brigade za protivvazduhoplovna dejstva, koji se obeležava 24. novembra u spomen na dan kada je, 1962. godine, formiran 250. raketni puk PVO, održana...

„Ovo je politička provokacija, u kojoj je sve značajno, uključujući i ime `Džona Mekejna`, glavnog rusofoba i zakletog neprijatelja Rusije“


Dejtonski mirovni sporazum, kojim je okončan građanski rat u Bosni i Hercegovini (BiH) od 1992. do 1995. godine, i dalje ostaje na snazi, a pokušaji njegovog uništenja prete destabilizacijom...

Predsednici Rusije i Turske, Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan razgovarali su o situaciji u Nagornom Karabahu, Libiji i Siriji, saopštila je kancelarija turskog lidera.


Ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov nazvao je sankcije Vašingtona protiv tri ruske kompanije diskriminatorskim potezom usmerenim na podrivanje njihovog ekonomskog potencijala.


Ostale novosti iz rubrike »