RT: Kina pokrenula misiju kako bi uzorke površine Meseca dopremila na Zemlju, prvu takvu posle više od 40 godina

24.11.2020. god.

Kineska kosmička agencija započela je projekat sakupljanja kamenja sa mesečeve površine automatizovanim letelicama i njihovog vraćanja na Zemlju, podvig koji su postigle samo dve druge države, a poslednji pokušaj bio je pre skoro 50 godina.

Misija kineske Nacionalne kosmičke uprave (CNSA) Čange-5 počela je lansiranjem iz kosmičkog lansirnog centra Venčang u ponedeljak pred zoru, stavljajući naprednu automatizovanu letelicu i njenu raketu nosač "Long Marč 5", najveću te vrste u Kini, na kurs prema Mesecu. Ako sve prođe bez problema, letelica treba da sakupi kosmičke stene sa satelita i pošalje ih kući do sredine decembra.

Pored sakupljanja mesečevih materijala koji će naučnicima pomoći da razumeju poreklo i istoriju Meseca, misija će takođe testirati kinesku robotiku, koristeći daljinsko upravljanje za prikupljanje i čuvanje uzoraka stena u pripremi za složenije zadatke.

„Ovo je jedna stvar u kojoj je kineski kosmički program veoma dobar“, rekao je za Endru Džons, novinar koji pomno prati kineski kosmiččki program.

"Oni postavljaju postepenciljevi i grade ono što su postigli, postavljajući tako još ambicioznije ciljeve."

"Oni postavljaju postepenciljevi i grade ono što su postigli, postavljajući tako još ambicioznije ciljeve."

Ako misija bila uspešna, Kina će postati treća država pored Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza koja je sakupila materijale sa Mesečeve površine, poslednji put postignuta SSSR-ovom misijom "Luna 24" 1976. godine.

Očekuje se da će kosmička letelica teška oko 8.200 kilograma stići u orbitu oko Meseca 28. novembra, a za dan ili dva verovatno će poslati vozilo na neistraženo mesto na površini. Tačan vremenski okvir, međutim, nije jasan, jer zvaničnici u Pekingu drže neke detalje misije u tajnosti.

foto: © Nature / NASA

Nakon što stigne na čvrsto tlo, robot će provesti jedan lunarni dan, otprilike dve sedmice na Zemlji, sakupljajući oko četiri kilograma mesečevog kamena, tla i prašine, nadam se izbegavajući „ekstremne temperature preko noći koje bi mogle oštetiti elektroniku“, saopštio je Kliv Nil, naučnik sa Univerziteta Notr dam u Indijani.

Pre povratka kući, dragoceni teret će se utovariti na brod, koji će se zatim sastati sa glavnom letelicom koje čeka u orbiti, što bi, kako je rekao koordinator istraživanja u Evropskoj kosmičkoj agenciji (ESA), Džamps Karpenter, bila „dobra proba za buduće istraživanje“. Za Kinu bi to moglo značiti praksu za misiju sa posadom na Mesec koja je planirana za 2030. godinu.

Većina uzoraka biće uskladištena u Nacionalnom astronomskom opservatoriju Kineske akademije nauka u Pekingu, mada još uvek nije jasno da li će bilo koji biti poslat istraživačima u inostranstvu. Američka kosmička agencija NASA, međutim, pozvala je Peking da svoje podatke podeli sa „globalnom naučnom zajednicom“, dok je ESA lansiranje najavila s nestrpljenjem, napominjući da će pratiti kinesku letelicu sa svojom mrežom Estrak.

With Chang’e 5, China has launched an effort to join the U.S. & the former Soviet Union in obtaining lunar samples. We hope China shares its data with the global scientific community to enhance our understanding of the Moon like our Apollo missions did & the Artemis program will. pic.twitter.com/mPjG4FE0qQ
— NASA (@NASA) November 23, 2020

Today's the day!

China's #Change5 lunar sample return mission soon lifts off, soft landing on the Moon's far side in a couple of days.

Humanity hasnt brought samples back from the Moon since 1975, and we're happy to be supporting the exciting mission with our #Estrack network! pic.twitter.com/GVOe9drc1R
— ESA Operations (@esaoperations) November 23, 2020