Drugi dan 14. Kustendorfa: Reditelj Suzan Nikjareli: Vreme ubijenih odnosa

24.01.2021. god.

Takmičarski program drugog festivalskog dana činili su filmovi: „Dome, slatki dome“, rediteljke Agate Pušč iz Poljske, „Velika dostignuća“, reditelja Nikole Vučinića iz Crne Gore, „Taknuto-maknuto“, Vere Suracel iz Rumunije, „Presuda u slučaju K“, Uzgura Anila iz Austrije i „Pipo & slepa ljubav“, Iga le Gurjereka iz Francuske.

Posle svakog filma, prikazan je razgovor Emira Kusturice sa mladim autorima u kojima im je izneo mišljenje o njihovim filmovima i dao savete kako da dalje razvijaju umetnički izraz.

U okviru programa „Savremene tendencije“ prikazan je film „Gospođica Marks“ (Miss Marx) rediteljke Suzane Nikjareli. U razgovoru sa Suzanom Nikjareli, Emira Kusturicu je zanimalo šta ju je navelo da snimi ovakav film, političko opredeljenje, činjenica da je porodična žena i majka jer, kako je rekao, mnogi danas ne bi snimili ovakav film, kvalitetan u svakom smislu reči.

Suzana je rekla da ne potiče iz marksističke porodice ali je studirala filozofiju i tokom proučavanja ideje rađanja marksizma i protiv čega su odlučili da se bore, naišla na priču o Elenor Marks. „I čitala sam o toj ženi i sećam se rečenice koju sam pročitala, da je bila feministkinja, ali da je završila kao Madam Bovari. I to mi se odmah učinilo zanimljivim. I razlog zašto sam želela da snimim film o njoj je pitanje kontradiktornosti, jer mislim da je u pitanju ljudska kontradiktornost, ne mislim da je to nužno vezano za činjenicu da je žena.“ – rekla je rediteljka i dodala: „Ali uvek me fasciniraju problemi teorije i prakse, kao i ideje i načini na koji ih živimo. A činjenica da nije mogla da se bori za svoje ideje u životu, došla sam do zaključka da je to bilo prilično savremeno. I čini mi se da nam mnogo toga kaže danas, jer je prilično teško. Znate, imate ideju i razmišljate kako želite da se život dešava na određeni način, ali je to nemoguće, jer su tu emocije i mnoge druge stvari koje vas navode da vodite drugi način života, koji nije uvek u skladu sa vašim idejama. Zbog toga sam mislila da ovaj film govori o sudbini žene uopšteno, a ne samo u 19. veku.“

foto: © Kustendorf / iskra.co

Razgovarajući sa Emirom Kusturicom, Suzana je rekla da je zanimalo da snimi film o složenosti ljudske duše u bilo koje vreme. „Bez obzira na to što žena može imati garanciju, prava, slobodu, formalno gledano, nije slobodna sa emotivne tačke gledišta. Žena je rob mnogih drugih pitanja. Naravno da verujem da, a i sama Elenor Marks to kaže u svom govoru, da iako je zakon dao mnogo jednakih prava muškarcima i ženama, postoji emocionalna strana onoga kako se uživa u tim privilegijama koje su date muškarcima, koje su i dalje vrlo snažne i radikalne. I vrlo je teško ukinuti ih.“ – izjavila je rediteljka.

Navodeći pojavu veštačkih pokreta prouzrokovanih realnim uzrozima koje oligarhija Sjedinjenih država i Zapadne Evrope koriste kao sredstvo da veštačkim izjednačavanjem muškaraca i žena stvore potpuno neemocionalni svet, Emir Kusturica je istakao značaj filma „Gospođica Marks“: „Imaš fikciju koja je stvorena skoro ispod vrlo konzervativnog optičkog sveta. A pride govoriš i o ženi koja je ćerka jednog od najvažnijih svetskih filozofa ideologije, na vrlo senzitivan način. Tako da mislim da je ona ipak bila u boljem položaju. U 19. veku položaj žena nije bio toliko slobodan kao što je možda danas, ali smatram da je i danas taj položaj vrlo lažan, jer su odnosi ubijeni.“ – rekao je Emir Kusturica.

foto: © Kustendorf / iskra.co

Rediteljka Suzana Nikjareli rekla je da je bila svesna da će njen film biti uznemirujuć na mnoge načine i za uopšteni način razmišljanja žena u ovom trenutku, jer je poenta u tome što govori nešto drugačije i što kaže da su stvari mnogo komplikovanije nego što se to smatra poslednjih nekoliko godina. „U isto vreme, znam da bi bilo više u trendu snimiti film o nekoj heroini i glorifikovati je. Ali smatram da kad film glorifikuje, to ispadne užasno. Mislim da je film zanimljiviji kada ne glorifikuje, već kada ostavlja otvorena pitanja, i to je ono što moj film čini. I svesna sam da za mnoge stvari ne dajem odgovor ili da moj film ne daje interpretaciju.“ – rekla je Suzana i dodala: „Ono što je šarm čitavog snimanja je to da je priča ove žene bila stvarna. Tako da nisam mogla da promenim scenario. Nisam mogla da je pretvorim u holivudski film sa srećnim završetkom i glorifikacijom feminističkih borbi.“

Drugi festivalski dan završen je emitovanjem druge epizode serije „Bila jednom jedna zemlja“, Emira Kusturice.

Četrnaesti Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf prikazuje se na web adresi kustendorf.online do 25. januara 2021. godine.

Kustendorf održava se u organizaciji produkcijske kuće Rasta internešnel i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Mećavnik grada.

Kustendorf, Iskra

Izvor
Tanjug
foto: © Kustendorf / iskra.co/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Rusija je „egzistencijalna pretnja“ Zapadu koju NATO mora da neutrališe kako bi sprečio „rat sila“ - komandant NATO-a u Evropi

Hladni rat se završio pre nekoliko decenijama, ali Moskva i dalje radi na održavanju uticaja sovjetske ere na istočnu Evropu, ustvrdio je jedan od glavnih generala Vašingtona, upozoravajući da...

RT: Jermenski premijer saopštio da je zahtev vojske za njegovu ostavku „pokušaj puča“, te pozvao pristalice da se okupe u glavnom gradu

Borba za vlast izbila je u Jermeniji nakon što je vojska pozvala premijera Nikola Pašinjana da podnese ostavku u najnovijem izazovu njegovom rukovodstvu otkako je potpisao prekid vatre koji...

„Armata“ prvi put u istoriji sama pronašla ciljeve bez učešća posade

Sistem upravljanja vatrom tenka T-14 „Armata“ prvi put u istoriji pravljenja tenkova pokazao je sposobnost pronalaženja i prepoznavanja ciljeva na bojnom polju bez učešća posade, saopštio j

Putin: FSB prošle godine sprečio aktivnosti 423 agenta stranih specijalnih službi

FSB je prošle godine sprečio aktivnosti 423 agenta stranih specijalnih službi u Ruskoj Federaciji, rekao je predsednik Vladimir Putin.

Putin: Pitanja državne bezbednosti uvek ostaju prioritet

Pitanja državne bezbednosti uvek ostaju prioritet u susret globalnim izazovima, rekao je predsednik Vladimir Putin. "Želeo bih da naglasim da su pitanja državne bezbednosti, zaštite naš

Putin: Zaštita ustavnog poretka i građanskog mira u Rusiji najvažniji zadatak FSB-a

Zaštita ustavnog poretka i građanskog mira u Ruskoj Federaciji najvažniji je zadatak koji treba da bude u polju pažnje FSB-a, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin.

Ostale novosti iz rubrike »