BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

Da li roditelji (ne)moraju da uče sa decom?

Da li roditelji (ne)moraju da uče sa decom?
06.03.2021. god.
Polazak deteta u školu je veoma važno razdoblje u njegovom životu. Igra se postepeno zamenjuje knjigom i školskim obavezama i neretko je ovaj prelaz najveći problem. Zbog toga i postoji predškolski program, koji postepeno priprema dete za školu.

Pored vaspitača, učitelja i nastavnika važnu ulogu u obrazovanju dece imaju i roditelji. Međutim, praksa pokazuje da je njihova pomoć u učenju ponekad nepotrebna, ali i sasvim pogrešna.

U nastavku otkrivamo da li je potrebno da roditelji uče sa decom, na koji način i do kog uzrasta.

Pomoć roditelja je najvažnija u mlađim razredima

Kako će dete znati kako se uči ako je tek krenulo u školu? Da li će ozbiljno shvatiti školske obaveze i redovno pisati domaće zadatke? Ovo su izuzetno važna pitanja o kojima mora razmišljati svaki roditelj. Ne možete očekivati od deteta da unapred zna koja pravila i obaveze mora poštovati.

Jako je važno da na samom početku budete podrška detetu. Kako je ovaj period ključan za prihavatanje novih navika i obaveza, morate mnogo pažnje usmeriti na dete. Važno je da mu pomognete sve dok se ono ne navikne i ne uhoda, ali i onda kada nešto ne razume ili pogreši.

Kako možete pomoći?

U mlađim razredima (od prvog do četvrtog) najveća pomoć roditelja je usmerena na učenje slova, brojeva, savladavanje pisanja, čitanja ili računanja. U drugom razredu tablica množenja ume da bude izuzetno teška učenicima. Godinama unazad je deca savladavaju uz roditeljsku pomoć, ispitivanjem i čuvenim stavom da se mora znati u pola dana i pola noći. Uopšte, pomoć iz matematike je jako važna u ovim razredima, jer ako dete tada razvije logičko razmišljanje, u starijim razredima biće spremno da samostalno problematizuje, pristupa zadacima i uspešno ih rešava.

Stariji razredi: roditelji, ne učite umesto dece!

Prelazak iz mlađih u starije razrede takođe može biti problem. Veći broj predmeta, obimnije i teže gradivo, više nastavnika – samo su neke od potencijalnih poteškoća.

I ovde je pomoć roditelja važna, ali ne i presudna. Stariji razredi su najbolji primer gde roditelji iz želje da pomognu detetu greše. Na primer, dete je krenulo u peti razred i suočeno je sa tri obimnija predmeta – biologijom, geografijom, istorijom. Kako se dotad nije susrelo sa lekcijama koje su dugačke i po 3-4 strane, u kojima je puno važnih, ali i manje važnih informacija, nastaje problem.

Dete je zbunjeno, ne ume da odvoji bitne od nebitnih činjenica, ne zna kako se pravi sažetak svega toga i najzad, pita se kako će sve to da zapamti. Onda sledi pomoć roditelja koji sami podvuku i izvuku sve bitne definicije, pojasne ih detetu i doslovno ih uče sa njima. Tako deca stiču lošu naviku koja prevashodno utiče na njihovu samostalnost u radu i učenju. Umesto da postanu marljivi i radoznali u školi, oni će iznova čekati da roditelji obave pola posla učenja. Krajnji rezultat je lenjost, pasivnost i neuspeh učenika.

Hoće li roditelj moći da celo detetovo školovanje na ovaj način “pomaže” detetu? Da li je to uopšte potrebno? Kako to izbeći?

Pomoć pretvorite u podršku

Ni u kom slučaju ne navikavajte decu na gore naveden primer. Pronađite način da budete uz dete, ali da ne obavljate njegove zadatke. Ne preuzimajte ulogu učenika, jer to niste. Pomozite svom detetu u učenju, tako što ćete pomoć pretvoriti u podršku.

Evo kako to možete učiniti:

Pokušajte da mu npr. lekciju iz istorijte učinite zanimljivom. U zavisnosti koju oblast uči, pronađite na internetu zanimljive fotografije, isečke iz emisija, filmova ili mu ispričajte zanimljive informacije kojih nema u knjizi. Ovo možete iskoristiti i pre i posle učenja lekcije, kao motivaju za učenje ili pomoć za sumiranje informacija.

Nikako nemojte terati dete da uči lekcije napamet, od reči do reči. Ukoliko želite da ga ispitate nastojte da vam gradivo objasni svojim rečima, da vam navede primere kojih nema u knjizi, iz svakodnevnog života.

Razvijajte kritičko mišljenje kod deteta

Podršku u učenju detetu možete pružiti i kada su u pitanju čitanje lektira i pismeni sastavi. Uspešno savladavanje ovih aktivnosti je nešto na čemu insistiraju svi nastavnici srbskog jezika. Razumno je i to da ne može svako dete imati dar za pisanje i nepresušnu inspiraciju. Zbog toga se i ovde pojavljuju poteškoće. Umesto da pročitaju lektire učenici se radije opredele da ih prepričane pronađu na internetu i doslovno prepišu.

Kako bi ove loše navike bile sprečene, roditelji mogu pomoći podsticanjem radoznalosti i kreativnosti kod deteta. Pitajte dete kako bi ono postupilo da se našlo u ulozi nekog lika, zašto (ne)opravdava njegove postupke, da li bi želelo nešto da promeni u delu, da li shvata koju poruku delo nosi... Onda kada detetu date tako bitnu ulogu i uvažite njegovo mišljenje poželeće da ponovo bude aktivno na ovaj način. Naravno, to je vrlo dobro i važno, jer dete ima veću želju da čita i traga za odgovorima. Na taj način će se postepeno razvijati i formirati i njegovo kritičko mišljenje.





Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Rusija „nije napala“ Češku, a eksplozije u skladištu oružja Vrbetice 2014. godine „nisu državni terorizam“, rekao je češki premijer Andrej Babiš novinarima, ali je insistirao da je u eksploziji...


U nedelju, 18. aprila, srbsko-crnogorski publicista i dokumentarista Igor Damjanović predstavio je svoj film „Kako su Bajdenovi zaprljali Ukr

Rusija će i u budućnosti na američke sankcije odgovarati recipročnim merama, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov „Princip reciprociteta je apsolutna konstanta. Na o


    Fudbaleri Dinama zabeležili su u nedelju veoma bitnu pobedu i tako napravili prvi korak u borbi za opstanak. Savladana je ekipa Žarkovo iz Beograda sa 2-0, poluvreme 0-0.   Od samog...

Predsednici Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, Vladimir Putin i Džo Bajden su tokom telefonskog razgovora razgovarali o pokušaju puča u Belorusiji, potvrdio je pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov.


Zapad je bio uključen u pripreme za promenu ustavnog poretka u Belorusiji, izjavila je portparol Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je 17. a


Ostale novosti iz rubrike »