RT: SAD će platiti za konfiskaciju ruske imovine – Kremlj

20.04.2024. god.

Moskva će preduzeti mere koje služe njenim interesima, izjavio je Dmitrij Peskov

Moskva neće ostaviti bez odgovora potencijalnu odluku SAD da preda rusku zamrznutu imovinu Ukrajini, izjavio je u subotu novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Njegove reči su usledile nakon što je američki Kongres dao zeleno svetlo za potencijalni transfer.

„Amerika će morati da plati za ovo, ako je to zaista tako“, izjavio je ruski zvaničnik, misleći na potencijalnu konfiskaciju. Moskva nije postavila vremenska ograničenja za odgovor na akcije Vašingtona, naveo je on, dodajući da će Rusija prilagoditi svoj odgovor tako da „služi našim interesima na najbolji mogući način“.

SAD bi same sebi naudile ako nastave sa takvim planom, upozorio je portparol Kremlja. Konfiskacija ruske imovine podriva princip „nepovredivosti privatne... i državne imovine“, izjavio je on. Takav potez bi podstakao mnoge investitore da povuku svoj novac iz SAD i naneli bi „nepopravljivu štetu imidžu SAD“, smatra Peskov.

Peskov nije precizirao koje konkretne mere Moskva može da preduzme kao odgovor na zaplenu njene imovine.

Ranije u subotu, Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je Zakon o ponovnoj izgradnji ekonomskog prosperiteta i mogućnosti (REPO) za Ukrajince, koji je u suštini otvorio put američkoj vladi da likvidira zamrznutu rusku imovinu i prenese dobijena sredstva Ukrajini.

Predlog zakona je usvojen kao deo zakonodavnog paketa koji je takođe uključivao odobrenje dodatnih 61 milijardu dolara za pomoć Kijevu. Predlog zakona o hitnoj potrošnji bio je u zastoju u Kongresu od prošle jeseni jer su poslanici bili zabrinuti da Vašingtonu nedostaje strategija za pobedu ili mirovno rešenje u sukobu u Ukrajini.

EU i druge zemlje G7 blokirale su procenjenih 300 milijardi dolara imovine koja pripada ruskoj centralnoj banci od početka sukoba u Ukrajini 2022. Od tog iznosa, 196,6 milijardi evra (211 milijardi dolara) drži klirinška kuća sa sedištem u Belgiji Euroklir. Od prošle godine ta sredstva su prikupila blizu 4,4 milijarde evra kamata.

SAD, koje drže samo 6 milijardi dolara od 300 milijardi dolara zamrznute ruske imovine, dugo su gurale svoje saveznike da odmah zaplene novac. Međutim, ovaj pristup se suočio sa protivljenjem Evropske centralne banke (ECB) i kritikama MMF-a i izazvao je razdor među političkim rukovodstvom G7 i EU.

Ranije u aprilu, predsednica ECB Kristin Lagard upozorila je da bi zaplena imovine u suštini predstavljala „kršenje međunarodnog pravnog poretka“.

Rusija je u više navrata govorila da bi sve radnje preduzete protiv njene imovine predstavljale „krađu“. Ruska agencija RIA Novosti je takođe u januaru ocenila da bi Moskva mogla da odgovori na takvu akciju zaplenom imovine koja pripada EU, G7, Australiji i Švajcarskoj, od kojih sve imaju ulaganja u rusku ekonomiju. Ukupan obim takvih zaliha iznosio je 288 milijardi dolara na kraju 2022. godine, navodi RIA.

Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.

Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti

Izvor: RT (ž)