BitLab hosting
Početna stranica > Novosti

NATO nedelja kad joj vreme nije

NATO nedelja kad joj vreme nije
17.11.2020. god.


Novembar svake godine predstavlja mesec obeležavanja najvećeg narodnog i državnog uspeha srbskog naroda od preporoda srpske državnosti u prvoj polovini XVIII veka naovamo. Dok većina zapadnog sveta proslavlja ovih dana Dan primirja u Prvom svetskom ratu, srbski narod se seća veličanstvene pobede svojih predaka koji su u sedam godina vodili tri oslobodilačko - odbrambena rata i na time doneli slobodu i pravo na zajedničku državu skoro svim Srbima jugoistočne Evrope, pa tako i postavili krunu na na sve srpske napore počev od 1804. Uspeh je utoliko veći zato što je srbska pobeda donela i drugim Južnim Slovenima do tada nezamislive tekovine: demokratsku, ustavnu i parlamentarnu državu, ukidanje feudalnog habzburškog i osmanskog poretka, versku toleranciju, opšte pravo na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, opšte pravo glasa, sigurnost imovine itd.


Srbski postignuti uspesi su, nažalost, sa mnogih strana osporavani i rušeni u stoleću iza nas, ali ipak nisu potpuno potisnuti iz sećanja srbskog naroda niti su te velike tekovine zatrte. U prilog tome nam govori jedan skup koji se ovog novembra održava u Beogradu pod nazivom "Osma beogradska NATO nedelja" (8th BELGRADE NATO WEEK). Samim tim, postavljaju se mnoga pitanja, ali krenućemo redom.


Pre svega, Beograd poznaje više od osam NATO nedelja, što organizatori izgleda zaboravljaju pa ćemo ih ovde podsetiti. Od 24. marta do 10. juna 1999. je na SRJ, nezavisnu državu, van svih normi međunarodnog prava, izvršena NATO agresija. U zločinačkom napadu tog vojnog saveza Beograd je stradao tokom celoukupnog perioda ratnih dejstava. Dakle, Beograd je imao priliku da upoznaje NATO mnogo duže nego u ovih osam nedelja u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS). 


Ako je već potrebna NATO nedelja Beogradu, onda bi ona trebalo da se održava u vreme obeležavanja NATO agresije uz mogućnost da se iznesu i oni pogledi i mišljenja van onih najavljenih za ovogodišnju konferenciju: NATO agresija kao zločin protiv mira prema normama međunarodnog prava, devastiranje kapaciteta SRJ tokom rata, stradanje civilnog stanovništva, uništavanje kulturnih dobara, posledice korišćenja zabranjenih vrsta oružja i municije itd. 


Na ta pitanja do danas nije dat celovit odgovor zato što oni koji načelno osporavaju navedeno, radije pričaju o analizi progresa saradnje Srbije sa NATO, uticaju američkih izbora na američko - srpske odnose i zapadni Balkan (inače nepravilna kovanica, Srbija se nalazi u centralnom delu Balkana, kao i oni delovi srbskog naroda van matice u okolnim oblastima), nova potencijalna uloga Srbije u ostvarivanju stabilnosti Jugoistočne Evrope i transatlantske zajednice i koncepta stabilnosti itd.


Sada ćemo se osvrnuti na neke od ovih gromoglasno najavljenih tema konferencije. Prvenstveno, moramo izneti dobro poznatu istinu da jedini koncept koji garantuje relativni mir i stabilnost globalnoj zajednici je koncept međunarodnog prava. Iako osporavan, on je od svog uspostavljanja nastankom Ujedinjenih nacija pa do danas, doneo do sada neviđeni period relativnog mira čovečanstvu. Srbija, kao i njene nesumnjive prethodnice Srbija i Crna Gora, Savezna republika Jugoslavije, SFRJ itd. su unele značajan doprinos izgradnji tog koncepta. Nažalost, upravo je NATO, kome je konferencija posvećena, bio taj koji je, ne samo u slučaju Srbije i SRJ, već i drugde širom planete, svojim jednostranim postupanjima narušavao taj koncept, a sve koristeći se krahom biopolarnog sveta i postojanjem tzv. pax americana, prerano najavljenog i neslavno završenog.


Kroz čitanje najave konferencije stiče se utisak da su organizatori odlučni u nameri da stvore atmosferu da je jedini put Srbije put u NATO. Moramo ih razočarati, realnost je druga zato što počev od Ustava pa do različitih akata Narodne skupštine Republike Srbije kao najvišeg predstavničkog tela, država Srbija kao i njeni na izborima izabrani predstavnici su obavezni da poštuju određena načela. A ona su pre svega vojna neutralnost i teritorijalni integritet i suverenitet. Dakle, dijametralno suprotni željama organizatora konferencije i ciljevima NATO u Jugoistočnoj Evropi. 


Naravno, imajući u vidu značaj NATO u današnjem multipolarnom svetu (iako je njegova pozicija značajno poljuljana, pa i obesmišljena, naročito tokom mandata Donalda Trampa kao predsednika vodeće sile NATO), slažemo se da su diskusije ovog profila potrebne, ali ako su jednostrane kao što ova jeste, onda su ne samo neplodne već i omalovažavajuće prema zemlji domaćinu, koja i dan danas trpi posledice NATO agresije. Onog trenutka kada organizatori postave još neko pitanje, recimo pitanje ratne štete, tada će ova konferencija zaista imati novi kvalitet: demokratski duh i pravo slobodnog mišljenja. 


Republika Srbija kao nezavisna država Jugoistočne Evrope, iz nastupa njenih predstavnika, je okrenuta integracijama sa Evropskom unijom (koja, uzgred, itekako ima heterogena mišljenja po više pitanja značajnih za Srbiju), kao i negovanju posebnih veza sa Ruskom Federacijom koje se zasnivaju na dugoj istorijskoj tradiciji i obostrano plodonosnoj širokoj saradnji. 


Umesto da organizatori priželjkuju status Poljske za Srbiju, dakle status antiruskog poligona kojeg se klone i druge, pre svega stare, članice EU, bilo bi bolje kod svojih NATO prijatelja lobiraju za srpske interese koji nisu ništa više do poštovanje međunarodnog prava. Uzgred, na to ih obavezuju ne samo međunarodno pravo, pravni poredak Republike Srbije već i pitanje morala i opomene koje upućuju brojne srpske žrtve stradale tokom agresije NATO.



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: nato.int/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Posle četiri godine špijunske fantastike "Rašngejt", vreme je za poslednje štivo: "Bivši romantični partner" izgrednika sa Kapitol Hila rekao je Ef-Bi-Aju da je njegova bivša ljubavnica ukrala laptop predsednice...


„Amerikanci imaju jednu patološku, malo proučavanu bolest, takav strah da će Rusi videti više nego što bi Amerikanci želeli“

Ministarstvo odbrane Belorusije saopštilo je da je u poodmakloj fazi pregovora sa Rusijom o dobijanju jednog od najsofisticiranijih PVO sistema na svetu. Igor Golub, komandant vazd


Bivši nemački kancelar, predsednik odbora direktora "Rosnjefta" i šef odbora akcionara "Nord Strim" AG, Gerhard Šreder, rekao je u intervjuu za Špigl da je ponovno ujedinjenje Krima sa Rusijom...

Osobine medijskih igara u Srbiji


  13. januara ruski opozicioni političar Aleksej Navaljni objavio je da planira da se vrati u Rusiju 17. januara. Neobična slučajnost, odlučio je da se vrati kući tačno mesec dana...


Ostale novosti iz rubrike »