Domeni i hosting
Početna stranica > Novosti

„Pravo na samoopredeljenje naroda Nagorno-Karabaha je crvena linija“: Intervju sa Pašinjanom

„Pravo na samoopredeljenje naroda Nagorno-Karabaha je crvena linija“: Intervju sa Pašinjanom
16.10.2020. god.
"Siguran da je ovo nastavak turske carske politike"


Planovi Turske i Azerbejdžana da blickrigom preuzmu kontrolu nad Nagorno-Karabahom su propali, rekao je jermenski premijer Nikol Pašinjan.

U četvrtak su Alijev i jermenski premijer Nikol Pašinjan dali paralelni intervju za RIA Novosti, koji je vodio Dmitrij Kiseljov, generalni direktor novinske agencije "Rosija sivodnja".


"Trenutno Odbrambena vojska Nagorno-Karabaha drži odbranu. I u stvari, možemo reći da su planovi Turske i Azerbejdžana da blickrigom preuzmu kontrolu nad Nagorno-Karabahom trenutno propali", rekao je jermenski premijer.

U ovom delu prenosimo intervju jermenskog premijera.

Još uvek nije moguće proceniti gubitke stranaka i broj zatvorenika?

Pašinjan: Mnogi stručnjaci kažu da je ovo rat bez presedana u 21. veku. Jer ovde su uključene sve vrste naoružanja: tenkovi, dronovi, avioni i helikopteri, oklopna vozila, artiljerija, raketna artiljerija itd. I puno vojnika i trupa je uključeno u ova neprijateljstva. Odnosno, vode se vrlo velike i žestoke borbe, a trenutno se Odbrambena vojska Nagorno-Karabaha nalazi u odbrani. I u stvari, možemo reći da su planovi Turske i Azerbejdžana da brzom krigom preuzmu kontrolu nad Nagorno-Karabahom trenutno propali.

- Gospodine premijeru, često slušamo o stranim plaćenicima i teroristima koji se bore na strani Azerbejdžana. Da li imate dokaz za to i da li se stranci bore na strani Jermenije?

Pašinjan: Čitav svet već govori o ovome. Ovo je veoma važna nijansa, a takođe je važno jer će pomoći da se razume ko je i iz kojih razloga započeo ta neprijateljstva. Naravno, postoje konkretni dokazi da teroristički borci iz Sirije učestvuju u borbama protiv Nagorno-Karabaha. Ovaj video dokaz je već objavljen na društvenim mrežama i u medijima. I sada je očigledno da je Turska glavni sponzor ovog rata. Turska je angažovala i prebacila ove terorističke borce u zonu sukoba Nagorno-Karabaha. Odlukom i pod pokroviteljstvom Turske odlučeno je da se započne rat, napad na Nagorno-Karabah.
Važno je razumeti zašto. Zato što je bilo očigledno da azerbejdžanska vojska sama nije sposobna da se bori protiv Odbrambene vojske Nagorno-Karabaha. Stoga je Turska odlučila da uključi teroriste, turske trupe - oni su uključeni ne samo u vođstvo vojnih operacija, već i direktno u specijalne snage turske vojske (na terenu). Prema nekim informacijama, u neprijateljstva su uključene i specijalne snage pakistanske vojske. I mislim da je to što se barem tiče učešća militanata iz Turske već dokazano u celom svetu, jer mnogi međunarodni mediji o tome već pišu.
Vrlo zanimljive informacije stigle su poslednjih dana iz Rusije, sa Severnog Kavkaza, kada su militanti likvidirani u Čečeniji i Dagestanu, a bilo je podataka da su ti militanti u Rusiju došli iz inostranstva, da su došli iz Sirije. I ovde vidim direktnu vezu u ovom procesu - militanti iz Sirije su prebačeni iz Turske u zonu sukoba u Nagorno-Karabahu kako bi započeli rat protiv Nagorno-Karabaha, a sada se već pojavljuju na Severnom Kavkazu. Ovo je vrlo važna činjenica koja pokazuje da se ova situacija više ne odnosi samo na sukob u Nagorno-Karabahu, već ga je i prevazišla, u njegovom lokalnom smislu. Ovo je već regionalni sukob pune razmere koji pogađa specifične interese zemalja u regionu. I mislim da posebno u Rusiji treba biti veoma pažljiv na ovu činjenicu.

Što se tiče jermenske strane, naravno da nema stranaca koji bi se borili sa strane Nagorno-Karabaha. Možda postoje neki Jermeni koji su došli iz dijaspore da podrže svoje sunarodnike. Ali, naravno, ne mogu se smatrati plaćenicima.

- U moskovskim sporazumima od 10. oktobra pominju se osnovni principi nagodbe, molim Vas da dešifrujete ove principe onako kako ih razumete?

Pašinjan: Ovi principi su dobro poznati - to je pravo na samoopredeljenje naroda, oto je nekorišćenje sile ili pretnja upotrebom sile, teritorijalni integritet. Pitanje je kako strane tumače ove principe, jer se tokom pregovaračkog procesa pokazalo da različite strane različito tumače ove principe. I sada imamo situaciju da je jedan od ovih veoma važnih principa već prekršen. Već sam govorio o tome - to je nekorišćenje sile ili pretnji silom za rešavanje problema Nagorno-Karabaha.

- Gospodine premijeru, ako govorimo o kompromisima, na koje kompromise biste i dalje bili spremni? I postoji li linija preko koje se ni pod kojim uslovima nećete povući?

Pašinjan: Da, naravno, postoji takva karakteristika, i ova osobina je pravo na samoopredeljenje naroda Nagorno-Karabaha. I uvek je u svako doba Jermenija bila spremna na takav kompromis. A najpoznatija inicijativa je Kazanjska inicijativa, kada je Jermenija bila spremna za konkretan kompromis. Ali Azerbejdžan je odbio da potpiše ove sporazume, jer Azerbejdžan nije želeo i ne želi da prihvati pravo na samoopredeljenje Jermena iz Nagorno-Karabaha. A pravo na samoopredeljenje Nagorno-Karabaha je linija za nas, naravno, to je za nas „crvena linija“ preko koje ne možemo da pređemo.

- Izvinite, da razjasnimo o kakvom kompromisu govorite?

Pašinjan: Rekao sam da je Jermenija spremna na kompromise. I pitali ste da li postoji „crvena linija“ preko koje nećemo prelaziti. I rekao sam da je to pravo na samoopredeljenje naroda Nagorno-Karabaha.

- Upravo smo razgovarali o liniji, ali o nekom konkretnom kompromisu? Ne biste želeli da navodite primere takvog kompromisa, da li sam dobro razumeo?

- Znate, sada su u moskovskoj izjavi navedeni konkretni koraci kako da se obnovi određeni proces pregovora. A konkretni koraci su već opisani u okviru ovog sporazuma, i mi smo spremni da preduzmemo takve korake za rešavanje pitanja Nagorno-Karabaha. I mi smo spremni na takve kompromise, spremni smo na proporcionalne kompromise, na šta je Azerbejdžan spreman.

- Hvala, gospodine premijeru. Zaista smo rekli da se ovaj rat odlikuje izuzetnom okrutnošću, ta okrutnost je već otišla u istoriju, a oba lidera su ušla u istoriju kao učesnici okrutnog rata. Kako biste voleli da nakon toga ostanete u istoriji?

Pašinjan: Ovo nije pitanje bilo kakve lične ambicije. Voleo bih da se sukob oko Nagorno-Karabaha konačno reši kao rezultat ovog sukoba. Na osnovu kompromisa. Tako da nađemo rešenje koje bi bilo prihvatljivo za sve strane - Jermeniju, Nagorno-Karabah i Azerbejdžan. I to bi bila konačna odluka.

- Gospodine premijeru, postavio sam sva planirana pitanja. Možda biste želeli da dodate još nešto?

Pašinjan: Naravno. Odgovarajući na vaše prvo pitanje, rekao sam da je veoma važno obratiti pažnju na ciljeve koje Turska ima u ovom procesu. Siguran sam da se Turska nakon dobro poznatih događaja s početka 20. veka želi vratiti na Južni Kavkaz da bi nastavila politiku jermenskog genocida na Južnom Kavkazu. Veoma je važno shvatiti da je ovo pragmatičan cilj za Tursku. Ne emotivni cilj, već pragmatičan cilj, jer Jermeni Južnog Kavkaza su poslednja barijera za Tursku, za širenje na sever, za širenje na istok i za širenje na jugoistok, jer sam siguran da je ovo nastavak turske carske politike. A sve ovo što se sada događa na Južnom Kavkazu treba posmatrati u kontekstu politike koju Turska vodi u Sredozemnom moru, u Libiji, u Siriji, Iraku, u odnosu na Grčku i Kipar. Kao što sam već rekao, ovo što se sada dešava, ovaj proces je već izašao iz okvira lokalnog sukoba oko Nagorno-Karabaha, sada se odvija preraspodela. Turska želi da redistriše Južni Kavkaz, tačnije da preuzme kontrolu nad celim Južnim Kavkazom i od njega napravi odskočnu dasku za dalje širenje u pravcu severa, istoka i jugoistoka.

Čitajte više na Sukob u Nagorno-Karabahu - pregled situacije

 



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: © RIA Novosti / Vladimir Trefilov/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Američki regioni još uvek nisu zasićeni rusofobijom Vašingtona i čine osnovu za saradnju na njihovom nivou, rekao je ruski ambasador u Sjedinjenim Državama Anatolij Antonov. "Zajednička


Francuski predsednik Emanuel Makron se založio za radikalnu reviziju globalnih socijalnih i ekonomskih sistema, tvrdeći da će promena demografije i druga pitanja zahtevati nove načine raspodele ograničenih resursa. U i...

Moskva je spremna da sarađuje sa bilo kojim američkim predsednikom, prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova. Ponovio je da se Rusija nikada nije mešala u unutrašnju politiku SAD-a, ali...


„Trenutno sam jako opasan čovjek za Republiku Srpsku i za ruske investitore jer imam mnogo informacija. Prijete mi ubistvom, jer znam imena, datume, šta se prodavalo, kome se prodavalo,...

Baku je spreman da zaustavi neprijateljstva u Nagorno-Karabahu u slučaju prekida vatre sa jermenske strane, rekao je azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev u intervjuu za francuski list Figaro. "Spremni sm


Pokušaji podrivanja uloge UN-a i stvaranja „zajednice demokratskih nacija“ umesto njih dovode do toga da Rusija bude oprezna, saopštio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev.


Ostale novosti iz rubrike »