booking.com
Početna stranica > Novosti

Gulag: Glavni logori sovjetskog kazneno-popravnog sistema

Gulag: Glavni logori sovjetskog kazneno-popravnog sistema
27.10.2019. god.

 Sistem GULAG je u Staljinovo doba pokrivao celu teritoriju SSSR-a, od Polarnog kruga do Kazahstana i od zapadnih granica do ruskog Dalekog istoka.

Danas se na Zapadu reč „gulag“ često koristi za svaki sovjetski zatvor, ali je to pogrešno. Sistem GULAG (Glavna uprava logora i zatvora) pojavio se 1930. godine i postojao tri decenije. Ukinut je 1960. godine.

Gulag je bio svojevrsna „država u državi“. To je bila mreža od preko 30.000 zatvora. Gulag se najčešće asocira sa imenom Josifa Staljina jer je nastao za vreme njegove vladavine. Milioni zatvorenika Gulaga su podizali gradove, kopali kanale, gradili fabrike, kopali zlato i uran i prilagođavali za život nepristupačne predele iznad Polarnog kruga i na Kolimi.

Prema podacima Muzeja istorije Gulaga, kroz logore i zatvore ovoga sistema prošlo je 20 miliona ljudi. Život je izgubilo najmanje 1,7 miliona – što od gladi, što od teškog rada ili bolesti, a mnogi su jednostavno streljani. Među njima je bilo kriminalaca, ali i potpuno nevinih ljudi, takozvanih „političkih“ zatvorenika.

Nemoguće je na jednom mestu opisati sve zatvore sistema GULAG, pa smo izdvojili nekoliko najvažnijih, tj. najjezivijih, najbrojnijih, i u ekonomskom smislu najproduktivnijih.

1. Solovecki logor posebne namene (SLON)

Lokacija: Solovecka ostrva (1.400 km severno od Moskve)

Postojao u periodu: 1923-1933.

Najveći broj zatvorenika: 71.800 ljudi

Scena iz dokumentarnog filma „Vlast solovecka“ rediteljke Marine Goldovske. Na ovom drevnom i lepom mestu osnovan je jedan od prvih Staljinovih koncentracionih logora. Reprodukcija.

Solovecki logor je „preteča“ svih ostalih sovjetskih logora. On je i nastao daleko pre nego što je stvoren sistem GULAG. Takozvani „Slon“ je bio probni poligon na kome se proveravala shema masovnog korišćenja zatvoreničke radne snage. „Tu je počelo korišćenje radne snage zatvorenika“, rekao je za radio-stanicu „Eho Moskve“ Leonid Borodkin, rukovodilac Centra za ekonomsku istoriju Moskovskog državnog univerziteta „Lomonosov“.

Na hladnim ostrvima Belog mora desetine hiljada zatvorenika su krčile šume, gradile puteve i isušivale močvare. U početku je režim rada bio relativno blag, ali je vlast krajem 1920-ih odlučila da ga maksimalno oteža. Čuvari su neposlušne zatvorenike tukli štapovima, davili u vodi i mučili na druge načine. Aleksandar Solženjicin je u romanu „Arhipelag Gulag“ okarakterisao Solovecki logor kao „Polarni Aušvic“.

Slon je ukinut tokom 1930-ih, a zatvorenici su prebačeni u druge zatvore. Zatvorski sistem je dobro funkcionisao i došlo je vreme da se proširi na celu teritoriju ogromne zemlje.

2. Belomorsko-baltički kazneno-popravni logor (Belbaltlag)

Lokacija: Karelija (1.100 km severno od Moskve)

Postojao u periodu: 1931-1941.

Najveći broj zatvorenika: 108.000

Izgradnja Belomorkanala.

Osnivanjem Belbaltlaga otvorena je nova stranica u istoriji „velikih građevinskih poduhvata komunizma“, tj. krupnih projekata koji su realizovani uglavnom pomoću radne snage zatvorenika. Novi zatvor je dobio zadatak da spoji Belo more sa Onješkim jezerom, tj. da izgradi kanal dugačak 227 kilometara.

Zatvorenici Belbaltlaga su ispunili plan: kanal je bio završen u leto 1933. godine. Radili su u surovim uslovima. Od sredstava su imali samo lopate, pijuke, i drugi ručni alat, bez teške tehnike. Onaj ko ne ispuni normu dobijao je manji obrok i dužu zatvorsku kaznu. Prema zvaničnim podacima, u izgradnji Belomorkanala život je izgubilo 12.000 ljudi.

„Gulag je od izgradnje Belomorkanala počeo da se doživljava kao nešto normalno, kao pozadina životne svakodnevice“, piše list „Novaя gazeta“. Usledili su i drugi građevinski projekti u kojima su radile i umirale hiljade zatvorenika. Belbaltlag je postojao do 1941. godine. Ukinut je zbog početka Velikog otadžbinskog rata.

3. Bajkalsko-amurski kazneno-popravni logor (Bamlag)

Lokacija: Amurska oblast (7.700 km istočno od Moskve)

Postojao u periodu: 1932-1938.

Najveći broj zatvorenika: 200.000

Stambena zona logora. Kuće i službene prostorije čuvara. Mermerni klanac. Fotografija iz 1992.

Bajkalsko-amurska magistrala (BAM) bila je džinovski projekat, čak i u poređenju sa drugim gradilištima u kojima je učestvovao Gulag. Trebalo je napraviti 4.000 kilometara pruge od Tajšeta (Sibir) do grada Sovjetska Gavanj (ruski Daleki istok). Na izgradnju ove pruge zatvorenici su dovoženi iz celog SSSR-a.

Red ispred kantine. Bajkalsko-amurska železnička magistrala. Fotografija iz 1933.

„Ovde je kao nigde drugde sprovođen u delo gvozdeni zakon: ’Ko ne radi, taj ne jede’. Ako neka deonica pruge ne bi bila završena u predviđenom roku administracija logora je odmah povećavala radni dan. Radilo se po šesnaest, pa čak i osamnaest sati“, piše istoričar Sergej Papkov u knjizi „Staljinov teror u Sibiru“. Međutim, zbog niske efikasnosti rada u najtežim mogućim uslovima (to je zapravo bio ropski rad) izgradnja BAM-a nije završena pre početka rata, a posle rata je odložena sve do 1980-ih. U dovršavanju pruge nisu učestvovali zatvorenici.

4. Dmitrovski kazneno-popravni logor (Dmitrovlag)

Lokacija: Podmoskovlje

Postojao u periodu: 1932-1938.

Najveći broj zatvorenika: 192.000

Izgradnja šeste brodske prevodnice na kanalu Moskva-Volga.

Drugi veliki građevinski projekat u kome su kao radna snaga korišćeni zatvorenici Gulaga bila je izgradnja kanala između reke Moskve i Volge. I ovde su uslovi rada bili teški, ali u poređenju sa drugim logorima smatralo se da su izuzetno povoljni.

„Dmitrovski logor je služio kao svojevrsni izlog Gulaga. U njemu je smrtnost bila prilično niska, vodila se evidencija o radnim danima, zatvorenici su primali platu i po zasluzi su oslobađani pre roka“, objašnjava Ilja Udovenko, stariji naučni saradnik Muzeja istorije Gulaga. Važan faktor je bila blizina Moskve, jer jedno je kada hiljade zatvorenika umiru u šumama Sibira i niko ne zna za to, a sasvim drugo je kada to mogu videti žitelji glavnog grada.

5. Severoistočni kazneno-popravni logor (Sevostlag)

Lokacija: Kolima (10.300 km istočno od Moskve)

Postojao u periodu: 1932-1952.

Najveći broj zatvorenika: 190.000

Kolima je bila suprotnost „prestoničkom“ Dmitrovlagu. SSSR nije štedeo zatvorenike poslate na obalu Ohotskog mora da kopaju zlato i kalaj, i da na nepristupačnom terenu prave infrastrukturu otpornu na surovu klimu (upravo tokom 1930-ih sagrađen je regionalni centar Magadan).

Baza za urbanizaciju Kolime bio je Sevostlag, zatvor pod upravom državne kompanije „Dalьstroй“, zadužene za industrijalizaciju ruskog Dalekog istoka. Pravno gledano, „Dalьstroй“ nije bio deo sistema GULAG, ali su uslovi u njemu krajem 1930-ih bili podjednako teški.

„Da se zdrav mladić u logoru... u zlatnom rudniku na zimskom vazduhu potpuno satre bilo je potrebno da radi 20-30 dana po 16 sati bez odmora, da bude sve vreme gladan i pocepan, da na minus 60 stepeni noćiva u šatoru napravljenom od bušne cirade... Sve je to mnogo puta provereno“, napisao je o logorima Kolime Varlam Šalamov, koji je tamo proveo 10 godina. Prema dostupnim podacima, u kolimskim logorima je život izgubilo najmanje 150.000 ljudi

6. Noriljski kazneno-popravni logor (Noriljlag)

Lokacija: Noriljsk (2.800 km severoistočno od Moskve)

Postojao u periodu: 1935-1956.

Najveći broj zatvorenika: 72.000

Danas je Noriljsk sa 179.000 stanovnika najveći grad na svetu podignut iznad Polarnog kruga. Njega su tokom 1930-ih, kao i Magadan, gradili zatvorenici Gulaga. Sovjetskoj industriji su bili neophodni metali, a Noriljsk je nikao oko rudnika bakra i nikla u kome su takođe radili lograši.

„Noriljski logori nisu bili najstrašniji u sistemu GULAG“, ističe noriljski novinar Stanislav Strjučkov. „Zatvorenici su u Noriljsku uvek tretirani kao značajno sredstvo za rad, i za ispunjenje plana“. U Noriljlag su uglavnom upućivani mladi i zdravi zatvorenici, sposobni da rade u uslovima Krajnjeg severa. Zbog toga je i smrtnost u Noriljlagu bila manja nego na Kolimi i gradilištima Bajkalsko-amurske železničke magistrale.

7. Vorkutiski kazneno-popravni logor (Vorkutlag)

Lokacija: Vorkuta (1.800 km severoistočno od Moskve)

Postojao u periodu:1938-1960.

Najveći broj zatvorenika: 72.900

Vorkuta je takođe grad iznad Polarnog kruga koji su podigli zatvorenici Gulaga. Istorijat Vorkutlaga je vrlo sličan Noriljsku, s tom razlikom što je ovde glavni bio rudnik uglja. U vreme rata Vorkutlag je postao naročito važan, ne samo zato što je snabdevao zemlju ugljem, nego i zato što je primao „posebno opasne“ kriminalce osuđene na robijaški rad.

Dnevna norma se stalno uvećavala, a posao je bio veoma težak. Nezadovoljstvo zatvorenika je dostiglo vrhunac 1942. godine kada je u jednom zatvoru izbila Ust-Usinska pobuna. „Bila je to jedina oružana akcija zatvorenika tokom celog rata“, komentariše ovu pobunu istoričar Nikolaj Upadišev.

Stotine zatvorenika su razoružale čuvare, preuzele njihovo oružje i pokušale da podstaknu žitelje okolnih sela na bunt. Na kraju su pobunu ugušili odredi Narodnog komesarijata za unutrašnje poslove (NKVD).

Ovde možete pročitati više o Ust-Usinskoj pobuni.

8. Karagandinski kazneno-popravni logor (Karlag)

Lokacija: blizu Karagande, Kazahstan (3.000 km istočno od Moskve)

Postojao u periodu: 1931-1959.

Najveći broj zatvorenika: 65.000

 

Za razliku od logora koji su bili vezani za „velike građevinske projekte“, sovjetska vlast je Karlag osnovala kao trajnu ustanovu. Zadatak zatvorenika Karlaga bio je da obezbeđuju hranu, odelo i druge proizvode za ceo Severni Kazahstan. „Zatočenici logora nisu nikada prestajali da rade: kada je bilo toplo radili su u polju, a kada je hladno u fabrikama“, piše kazahstansko izdanje „Vlastь“.

U Karlag su masovno upućivani „politički zatvorenici“, uključujući i predstavnike deportovanih naroda, i one koji su bili osumnjičeni za saradnju sa Nemcima tokom rata. U okviru ovog logora je funkcionisao i zloglasni ALŽIR, tj. „Akmolinski logor za žene izdajnika otadžbine“, gde su držane žene i deca ljudi osuđenih za izdaju SSSR-a. Po sovjetskim zakonima, srodstvo sa izdajnikom je takođe tretirano kao zločin. Nekima se čak i „posrećilo“ da se rode u logoru. Naime, od 1931. do 1959. godine u Karlagu je rođeno 1.507 dečaka i devojčica.

Materijal je pripremljen uz pomoć saradnika Muzeja istorije Gulaga.

Oleg Jegorov, Russia beyond



  • Izvor
  • Foto: © Pixabay / Russia beyong/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

    Garderoba druga ruka, računi prva ruka. Taksa na porez, i na to PDV. Šnicla zamrzavana, bataci takođe. Viršle od sada i sa mesom.   Euro 3 ne može, E


Pre 75 godina odvijala se najžešća bitka pri forsiranju Dunava na našem području. Jedinice Trećeg ukrajinskog fronta i Glavnog štaba Vojvodine su herojski jurišali preko ove velike reke, nad...

Prvi put od svoga osnivanja NATO je ispoljio masovne udare upravo po srbskim zemljama


  U saradnji s Ruskom Federacijom, u Srbiji će biti izgrađen centar za nuklearnu nauku, tehnologije i inovacije. Naša naučna zajednica će dobiti transfer znanja i iskustava ruskih eksperata u...


Piše: Boško Antić, kontraadmiral u penziji U drugoj polovini septembra 1944. godine, u toku borbenih dejstava u Rumuniji i Bugarskoj, komanda Dunavske flotile preduzela je više mera radi neprekidnog sadejstva...


Ostale novosti iz rubrike »