Domeni i hosting
Početna stranica > Novosti

Sreća koju je donela sloboda

Sreća koju je donela sloboda
08.08.2020. god.


Švajcarac Arčibald Rajs, jedan od prvih koji je ušao u oslobođeni Beograd, vodio je dnevnik o pobedonosnom pohodu srpske vojske. Posle četiri krvave ratne godine srbska vojska u silovitom naletu oslobađala je u jesen 1918. deo po deo otadžbine. Poraženi okupator  bezglavo se povlačio pred oslobodiocima.


Sa srbskim jedinicama stupao je i Arčibald Rajs, švajcarski profesor, kriminolog, publicista. Došao je u Srbiju 1914. na poziv srpske vlade da istražuje zločine okupatora nad civilnim stanovništvom, da bi tokom ratnih godina upoznao i zavoleo srbski narod, s kojim je ostao do kraja života (1929. umro u Beogradu).

Događaje u oslobodilačkom pohodu srpske vojske ratne jeseni Rajs je pedantno beležio u svom dnevniku. Te zapise je vodio od 8. septembra 1918. kada je u rano jutro krenuo iz Soluna ka severu, oprezno  napredujući kroz rovove i logore pod artiljerijskom vatrom, a završio 8. novembra iste godine u oslobođenom Beogradu. Ovi delovi Rajsovog dnevnika objavljeni su u knjizi „Golgota i vaskrs Srbije”.

Piše on da su 27. oktobra  stigli u Svilajnac koji je okupator tog jutra napustio: „Nemci su hteli da zapale most, ali svilajnačka deca su ugasila požar. Uostalom, Nemci i Austrijanci, po svom običaju, ponašali su se kao  divljaci pri odlasku: oni su pljačkali i zlostavljali stanovništvo! Pokazuju mi opljačkane radnje. Sve je uzeto, a ono što nisu mogli odneti, oštećeno je. Dočekani smo oduševljeno od stanovništva. Oni nam dolaze u susret igrajući i pevajući. Čovek oseća uživanje i svu radost ovih bića što su najzad slobodna”, beleži Švajcarac.

Ali igru, pesmu i zagrljaje, nadohvat slobode, sustižu i leleci. Rajs se tri dana kasnije zatekao u Umčarima, gde je za ovu nesreću čuo: „Pored naše sobe žene oplakuju  vojnika koji je juče poginuo zajedno sa seoskim kmetom, u trenutku kad je ovaj hteo da ga zagrli. Jedan austrijski kuršum ubio je obojicu.”

Iz Beograda se Nemci i Austrijanci povlače pred oslobodiocima, koji su već u Grockoj. Arčibald Rajs ide ka prestonici 1. novembra i o tome zapisuje:

„Beograd je slobodan i divizija će logorovati u prestonici... Ostavljam konja u diviziji i ulazim pešice u Beograd. Ja sam jedan od prvih koji ulazi u prestonicu. Sve stanovništvo je po ulicama. Oduševljenje je ogromno. To je poplava cveća, venaca, peškira koje daju u znak dobrodošlice. A svi peškiri nose datum! Kad su žene imale vremena da to izvezu? Usred varoši na Terazijama gužva! Mladi dobrovoljac služi mi kao gardista i jedva mi krči put. Odlazim u opštinu da pozdravim opštinski odbor. Tu nailazim na srdačan prijem. Šetam se tako do 18 sati i vraćam u diviziju sa dvadesetak peškira, uspomenom na ovaj dan oslobođenja Beograda...”

Sedam dana kasnije u oslobođenu prestonicu stiže princ Aleksandar Karađorđević. Rajs u dnevniku piše da je prinčev automobil stigao u varoš u popodnevnim satima, gde je naslednika prestola govorom dočekao predsednik opštine:

„Princ odgovara jednostavno glasom koji se čuje, ali on je uzbuđen. Zatim pozdravlja sve velikodostojnike. Horovi pevaju himnu i masa viče ‒ Živeo! Sada odlazimo svi pešice u Sabornu crkvu. Princa prate predsednik opštine, članovi opštine i oficiri, ispred njih nekoliko vojnika koji im krče prolaz kroz gomilu. Žene se bacaju na kolena ‒ Živeo! Taj presrdačni doček uzbudljiv je do krajnjih granica.”

„Najzad stižemo do Saborne crkve. Ona je impoznatna, osvetljena električnim sijalicama i ukrašena zelenilom koje je svuda raspoređeno. Na vratima princa dočekuje sveštenstvo koje mu predaje Sveto pismo. Hor peva himnu i ceremonija je kratka. Izlazimo i princ odlazi automobilom u svoj privremeni dvor, Krsmanovićevu kuću. Prolazim tuda i ulazim da vidim da li ga mogu pozdraviti. Topao doček od strane dvorskih oficira. Princ me poziva na večeru. To je moja prva večera u prestonici posle toliko godina iskušenja! Ovoj nezaboravnoj večeri prisustvovali su princ Aleksandar, ministar Ninčić, pukovnik Kalafatović iz Glavnog stana, pukovnik Damjanović, šef policije u Glavnom stanu Tucaković i ja”, zapisao je u svom dnevniku prijatelj srbskog naroda Arčibald Rajs.

Branko Pejović, Politika


  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: Spomenik Arčibaldu Rajsu u Beogradu (Vikimedija) / Politika/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

"Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu nošeni idejom – od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Treba drsko prodirati – bez počinka do krajnjih granica mogućnosti ljudske...


Lenjinova zamisao je bila da SSSR ima članice širom sveta, ali se to nije ostvarilo jer je Staljin imao drugačije planove. Pogledajmo kako i zašto je nastao Sovjetski Savez? „Zar...

Pre tačno 115 godina, 5. septembra 1905, potpisan je Portsmutski mirovni sporazum između Rusije i Japana kojim su dve imperije obustavile međusobne ratne okršaje. Uslovi sporazuma su bili daleko...


Poslednji evropski diktator, crnogorski autokrata Milo Đukanović, upravo se se okliznuo sa vlasti dok je njegova Demokratska partija socijalista izgubila na opštim izborima. Postoje naznake

Pre 31 godinu na turski aerodrom se spustio sovjetski lovački avion MiG-29, jedna od najsavršenijih borbenih mašina toga doba. U njemu je bio ranjeni vojni pilot prve klase, kapetan...


Najčešće su žrtve ruskih mornaričkih genija bili Turci. Mada ni Francuzi ni Šveđani nisu prošli mnogo bolje, piše 


Ostale novosti iz rubrike »