Generala neporaženog u ratovima pokosila epidemija

26.12.2020. god.

Umešno je komandovao i samo pobede nizao, otadžbinu od okupatora prve ratne godine oslobađao. Ali kad su se ta početna dešavanja Velikog rata stišala njega, neporaženog na bojištu, pokosio je nevidljivi neprijatelj – podlegao je epidemiji pegavog tifusa 1915. godine.

Tako je prekraćen put srbskog generala Vukomana Aračića, prvog komandanta Užičke vojske u Velikom ratu, oficira koji se istakao još u mladosti u bojevima protiv Turaka i Bugara, piše Politika.

Njegovu biografiju istraživao je istoričar Milorad Iskrin. Dok je za svoju knjigu popisivao spomenike na užičkom groblju Dovarje, Iskrin doznaje da je tu nekad bio sahranjen i general Aračić. Traga na groblju za generalovim spomenikom, ali ga ne nalazi. Ispostavlja se da je Aračićeva porodica posmrtne ostatke generala, na Dovarju sahranjenog 1915, dvadesetih godina 20. veka prenela u Beograd u porodičnu grobnicu na Novom groblju.

Iskrin o Vukomanu Aračiću piše da je rođen 1850. u Laništu kod Jagodine, da je Vojnu akademiju završio 1874. godine. Oficir Aračić ubrzo stupa u ratne okršaje. Vojuje u ratu protiv Turaka (1876–1878) i kao načelnik štaba Jagodinske brigade na čelu svojih zemljaka ulazi u Nišku tvrđavu 1877. godine. Posle tog rata je kapetan druge klase i oficir ordonans Šumadijske divizije, da bi 1880. kao državni pitomac otputovao u Beč da studira inžinjeriju. Po povratku iz Beča obavlja dužnost načelnika štaba Inžinjerijskog puka.

Učestvuje u ratu protiv Bugara, načelnik je štaba Drinske divizije prvog poziva, a 1887. postaje komandant Šestog pešadijskog bataljona. Devedesetih godina 19. veka obavlja dužnosti pri centralnoj vojnoj upravi (uz ostale je i načelnik Opštevojnog odeljenja Ministarstva vojnog, pomoćnik načelnika štaba Komande aktivne vojske). Od aprila 1902. komandant je Timočke divizijske oblasti i počasni ađutant kralja Aleksandra Obrenovića.

Aračić je i profesor na Vojnoj akademiji, urednik je časopisa „Ratnik” i „Službenog vojnog lista”, član vojnokasacionog suda, objavljuje dve knjige. Jedan je od utemeljivača prvog konjičkog kluba u Šumadiji.

Pukovnik postaje 1897, ali njegovo napredovanje zaustavlja Majski prevrat i promena dinastija, pa je u tom činu (kao obrenovićevac) 1903. penzionisan iz političkih razloga. Narednu deceniju Vukoman provodi kao penzioner u rodnom Laništu, gde je oko 1910. sagradio veliku kuću koja i danas stoji u centru sela. Lanište je zahvaljujući njemu dobilo železničku stanicu, nazvanu Aračićevo između dva svetska rata.

Ali kad je državi opet bilo teško, setila se zanemarenog Aračića. U osvit balkanskih ratova 1912. aktiviraju ga i kao rezervnog generalštabnog pukovnika postavljaju za komandanta Timočke divizijske oblasti. Iskrin navodi da Aračićevo umeće komandovanja dolazi do izražaja u Drugom balkanskom ratu 1913, posle junskog prepada Bugara na Bregalnici.

Tada je on sa svojim jedinicama razbio nalet Bugara i prešao u kontranapad, zauzevši Kulu i Belogradčik u Bugarskoj i opsedajući Vidin, gde su se zaustavili. Za te uspehe krajem 1913. godine unapređen je u čin generala i vraćen u aktivnu vojnu službu. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom, a Zaječar ga proglašava počasnim građaninom.

Usledio je Veliki rat, u kome je general Aračić komandovao Timočkom i Šumadijskom divizijom pri oslobađanju Šapca u leto 1914.. Zatim je postavljen za komandanta Užičke vojske. Na njenom čelu je u jesen prve ratne godine sa svojim vojnicima odoleo austrougarskoj ofanzivi, pa u protivudaru vodio borbe u istočnoj Bosni. Tamo su prodrle srpske jedinice i nanele velike gubitke neprijatelju da bi se potom, iz strateških razloga, povukle u Srbiju.

Za vreme Kolubarske bitke komandovao je borbama na liniji Varda–Kadinjača–Ponikve, gde je protivofanziva srpske vojske dobro napredovala. Goneći okupatora, Aračićeve trupe ulaze u Užice 29. novembra 1914. godine.

„Posle pobedonosne Kolubarske bitke general Aračić se predano angažuje na stvaranju uslova za ozdravljenje i oporavaka vojnika zaraženih u epidemiji pegavog tifusa. I on se zarazio od austrougarskih zarobljenika. Preminuo je od tifusa 12. februara 1915 (po starom kalendaru) i sahranjen u Užicu”, piše o generalu Aračiću, odlikovanom visokim ordenjem, našim kao i stranim: ruskim, francuskim i crnogorskim. O njemu je „Politika” pisala 26. februara 1915. u tekstu „Đeneral Vukoman Aračić – nad grobom jednog junaka i vojskovođe”.

Branko Peković, Politika

Izvor
Tanjug
General Vukoman Aračić, foto: Politika/ vostok.rs

Povezane teme
Srbija
istorija
rat

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Rusija pobeđuje i zahteva pravdu za Srbe – Kršljanin

Uprkos ogromnoj vojnoj pomoći čitavog Zapada, već je svima jasno da je pobeda Rusije na ukrajinskom frontu neminovna i da će uslediti uskoro. I upravo je to i vreme...

RT: Timofej Bordačev: Zapad mrzi Srbiju skoro koliko i Rusiju, a evo zašto

EU i SAD guše Srbiju jer veruju da je previše slična Rusiji

Slobodan 2024.

Toksikološki institut u Bonu je u uzorcima sa autopsije otkrio tragove leka droperidol, teškog neuroleptika koji može da izazove infarkt, a koji Miloševiću nikada nije bio propisan. Istragu o...

Korumpirana demokratija, novi naci-fašizam i nametanje mira

Serija režiranih ratova koju je nametnula zapadna oligarhija, a koja kulminira sada sukobom sa Rusijom, samo je očajnički i uzaludni pokušaj da se očuva kriminalna i nepravedna svetska dominacija...

Građanski rat 2.0: Šta stoji iza najnovije eskalacije između Vašingtona i Teksasa?

Svađa oko američke granične krize postala je test da li država može da prkosi saveznoj vladi kako bi se zaštitila

Operacija „Iskra“: Ruski „Koridor života“

Navršilo se tačno 81 godina od završetka velike napadne operacije Crvene armije koja je imala za cilj da probije opsadu Lenjingrada, čijem stanovništvu je usled teškog bombardovanja i permanentne...

Ostale novosti iz rubrike »