Domeni i hosting
Početna stranica > Novosti

Teljnjaška – druga koža ruskih mornara

Teljnjaška – druga koža ruskih mornara
27.09.2020. god.


Ova pamučna majica sa poprečnim prugama postala je prepoznatljivi simbol ruskih mornara, padobransko-desantnih trupa, pa čak i pokreta u slikarstvu, piše 
Russia beyond.  Zbog čega je ona toliko bitna?

„Teljnjaška je obična majica, ali probajte da je bar jednom obučete i odmah ćete poželeti da ispravite ramena. Plave pruge na grudima predstavljaju boju okeanskih dubina, a među njima belina penušavih talasa... More na tvojim grudima!“

 

To su reči Vasilija Zajceva, čuvenog sovjetskog snajperiste i heroja Staljingradske bitke. On je pre Drugog svetskog rata služio u sovjetskoj ratnoj mornarici, a kad je počeo rat dobrovoljno je otišao na front. Postao je snajperista ali je zadržao svoju mornarsku majicu kao simbol mornarskog ponosa i nepokolebljivosti u borbi. Zašto je mornarska teljnjaška toliko draga ruskim mornarima i vojnicima?

Od bretonske majice do teljnjaške 

Mornarska bluza francuskih marinaca.

Pamučnu majicu dugih rukava sa poprečnim plavim i belim prugama nosili su francuski mornari još u 17. veku, da bi se razlikovali od drugih pomorskih sila. Zvala se bretonska majica jer su mnogi pripadnici francuske mornarice bili iz Bretanje.

Gabrijela „Koko“ Šanel, period između dva rata.

Ova majica je postala toliko karakteristična za Francusku da je već doživljavana kao deo stereotipne predstave o tipičnom Francuzu, a 1858. godine je prihvaćena kao zvanična uniforma francuskih mornara. Ubrzo je uvedena i u rusku (1874) i holandsku (1877) mornaricu.

Smatra se da je 19. avgust 1874. godine datum „rođenja“ ruske teljnjaške. Toga dana je ruski imperator Aleksandar II potpisao zakon „O vojno-pomorskoj uniformi“. Doduše, teljnjaška je tada drugačije izgledala i nije se tako zvala. Imala je plave pruge široke 11,11 mm i bele pruge široke 44,45 mm. Sadržala je 50% pamuka i 50% vune. Plava i bela su boje Andrejevske zastave. To je glavna ruska pomorska zastava još od doba Petra Velikog. Pojedine jedinice Ruske imperatorske flote imale su teljnjaške drugih boja, na primer crvene.

Ruska teljnjaška je 1912. godine dobila svoj klasični izgled – plave i bele pruge iste širine: 11,11 mm.

Sovjetska teljnjaška 

Teljnjaška je dobila na značaju za vreme Februarske i Oktobarske revolucije 1917. godine, kada su mornari Baltičke flote postali glavni faktor u borbi protiv carske vlasti. Kasnije su mornari sa prugastim grudima prikazivani na mnogobrojnim boljševičkim agitacionim plakatima kao oličenje brutalnih revolucionara.

Pre Drugog svetskog rata i tokom rata u SSSR-u su se pojavile padobransko desantne jedince kao nova vojna formacija. Posle Drugog svetskog rata razvojem ovih trupa se uglavnom bavio general Vasilij Margelov (1908-1990). On je 1969. godine na sofisticiran način promovisao teljnjašku kao zvanično svojstvo desantno-padobranskih trupa, i od samog početka je pripadnike ovih trupa reklamirao kao heroje sa specifičnom uniformom po kojoj se padobranci razlikuju od svih ostalih pešadijskih jedinica sovjetske armije. Važna razlika je i u tome što teljnjaška padobransko-desantnih trupa ima neboplave pruge.

Današnje varijacije boja 

Desantne padobranske jedinice na smotri.

U današnjoj ruskoj armiji teljnjaška ima različite boje u zavisnosti od roda vojske i vrste jedinica. Mornari (uključujući i podmorničare) nose klasičnu plavobelu teljnjašku. Pripadnici Kremaljskog puka umesto plavih imaju indigo pruge. Obalska straža pograničnih trupa Federalne službe bezbednosti nosi teljnjaške sa svetlozelenim prugama, tamno-ružičasta boja je rezervisana za Rosgvardiju, dok pripadnici Ministarstva za vanredne situacije (MČS) imaju narandžaste pruge.

Vojnici i spasioci nisu jedini koji imaju privilegiju da nose teljnjašku. Ona je uvek bila i još uvek je simbol slobode, pa čak i bezakonja (uzimajući u obzir nepokornost baltičkih mornara u vreme revolucije). Zbog toga i mnogi sovjetski „mangupi“ i delinkventi u filmovima i književnim delima često nose teljnjašku.

Teljnjaška je takođe postala simbol peterburške art-grupe „Mitki“ („Mitьki“), koja nosi ime svog osnivača i lidera Dmitrija Šagina – Mitje. Sankt Peterburg je uvek bio vojnopomorski grad. Petar Prvi ga je i osnovao kao bazu Baltičke flote, tako da je u ovom gradu teljnjaška uvek bila i danas je simbol „našeg čoveka“, a „Mitki“ taj simbol često prikazuju na svojim jednostavnim, ali upečatljivim slikama.

Georgija Manajev, Russia beyond



  • Izvor
  • Tanjug
  • foto: Vitalij Timkiv/Sputnik / Russia beyond/ vostok.rs


Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Pre 53 godine odigrao se nesvakidašnji događaj koji je ušao u anale sovjetskog ratnog vazduhoplovstva. Naime, „ganc“ nova modifikacija lovačkog aviona MiG-21PFM je greškom pilota koji je upravljao ovom...


Sovjetski Savez je početkom 50-tih godina započeo projektovanje strateškog bombardera na atomski pogon. Projekat je bio u stanju da potpuno izmeni oblik svetske avijacije, ali nije bio doveden do...

Kozaci Albazinci su važili za najbolje vojnike u dinastiji Ćing, a njihovi potomci i dan-danas žive u Kini, piše 


Za naselje Dikson kažu da je to „kraj sveta“. Nalazi se na rubu Severnog ledenog okeana, na obali zaliva. Ovaj kraj je slabo naseljen – 500 kvadratnih kilometara po...

Organizacija ruske armije od 9. do 16. veka je složeno pitanje. Popularna istorija se time retko bavi, ali mi smo se potrudili da pojednostavimo temu kako bi se lakše...


Kočijaši su u Rusiji bili posebna „kasta“ – veštinu su prenosili sa oca na sina, porodicom su upravljale žene, imali su posebne pokrovitelje na nebu i voleli su brzu...


Ostale novosti iz rubrike »