Sedam najraskošnijih zdanja u Moskvi iz 19. veka

Dragulji predrevolucionarne moskovske arhitekture bili su lepši nego što današnje arhitekte mogu da zamisle, prenosi Russia beyond.

Kuća Levensona, Trjohprudni sokak 9

Maksim Denisov/mos.ru

Kuću je prema projektu arhitekte Fjodora Šehtelja 1900. godine sagradio Aleksandar Levenson, vlasnik čuvene moskovske štamparije.

  
Maksim Denisov/mos.ru

Zgrada je imala prostor za štamparske mašine, kao i stambene prostorije. Najlepši deo građevine je fascinantna laterna na krovu (mali toranj sa prozorima kroz koje ulazi svetlost).

 

Darina Fedorova-Zemljanska

Zdanje je nedavno restaurirano i sada dato na prodaju. Za 1.000 kvadratnih metara vlasnik traži 1,1 milijardu rubalja (oko 14,4 miliona dolara). 

 

Darina Fedorova-Zemljanska

Kuća Zimina, Degtjarni sokak 8/3

 

Maksim Blinov/Sputnik

Ono što spolja izgleda kao obična zgrada iznutra je jedna od najraskošnijih vila iz 19. veka u Moskvi. Podigao ju je Nikolaj Zimin, trgovac duvanom.

 

Jevgenij Bijatov/Sputnik

Sagrađena 1896. godine na osnovu projekta Edmunda Judickog, kuća i danas čuva originalni enterijer.  Ljubitelji ruske kinematografije možda će je prepoznati iz filma Alekseja Balabanova „Brat 2ˮ.

 

Maksim Blinov/Sputnik

Danas se u zgradi nalazi Agencija za upravljanje i korišćenje istorijskih i kulturnih spomenika Ministarstva kulture Rusije. U njoj rade neki od najvećih stručnjaka za očuvanje kulturne baštine u zemlji.

 

Jevgenij Bijatov/Sputnik

Kuća Igumnova, Ulica Boljšaja Jakimanka 43

 

Legion Media

Ova kuća nalik na dvorac iz ruske bajke podignuta je 1895. godine prema projektu arhitekte Nikolaja Pozdnjejeva, a po narudžbini Nikolaja Igumnova, tekstilnog magnata iz Jaroslavlja.

 

Legion Media

Cigle su dovezene čak iz Holandije, dok je fascinantne keramičke pločice za fasadu specijalno namenski izradila Kuznjecovljeva fabrika porcelana, najpoznatija u Rusiji u to doba.

 

Vyacheslav Prokofyev/TASS

Cijena izgradnje navodno je bila oko milion rubalja (u to vreme solidna godišnja plata iznosila je oko 150 rubalja). Što se tiče enterijera, 40 soba u kući dekorisano je u različitim stilovima, od tradicionalnog ruskog „boljarskogˮ stila do secesije.

 

Vyacheslav Prokofyev/TASS

Danas  je u Kući Igumnova rezidencija francuskog ambasadora u Rusiji.

 
Kuća Morozove, Ulica Spiridonovka 17

 

Departament kulьturnogo naslediя goroda Moskvы

Još jedan projekat Fjodora Šehtelja, zvezde moskovske secesije, naručila je Zinaida Morozova, supruga Save Morozova, uspešnog proizvođača tekstila.

 

Departament kulьturnogo naslediя goroda Moskvы

Unutrašnji dizajn je osmislio čuveni slikar Mihail Vrubelj, koji je izradio i nekoliko murala nadahnutih viteškom estetikom srednjovekovne Evrope, što korespondira sa neogotskim stilom građevine.

 

Departament kulьturnogo naslediя goroda Moskvы

1938. godine Kuća Morozove je stavljena na raspolaganje Ministarstvu spoljnih poslova i do danas se koristi kao prostor za organizovanje diplomatskih prijema.

 

Departament kulьturnogo naslediя goroda Moskvы

 

Departament kulьturnogo naslediя goroda Moskvы

Vila Vtorova (Spaso-haus), Spasopeskovski trg

 

Valeriy Yevseyev/U.S. Embassy Moscow

Ova vila tekstilnog industrijalca Nikolaja Vtorova podignuta je 1913. godine. Njeno englesko ime Spaso-haus potiče od Spasopeskovskog trga na kojem se nalazi.

 

moscowwalks.ru

Projekat je izrađen u neoklasicističkom stilu i predstavlja preosmišljenu gradsku vilu s početka 19. veka sa paladijanskim prozorima i savršeno simetričnim unutrašnjim rasporedom.

 

moscowwalks.ru

Vtorovljeva porodica je u kući stanovala samo 4 godine do Oktobarske revolucije, kada ju je preuzela sovjetska vlast.

 

moscowwalks.ru

1933. godine postala je rezidencija prvog američkog ambasadora u Sovjetskom Savezu Vilijama Bulita, a otada i svih narednih američkih ambasadora.

 

moscowwalks.ru

Predsednici Dvajt Ajzenhauer, Ričard Nikson i Ronald Regan bili su prilikom poseta Moskvi smešteni u ovom zdanju.

 

moscowwalks.ru

 Vila Rjabušinskog, Ulica Mala Nikitinska 6/2

 

Legion Media

Još jedan projekat Fjodora Šehtelja, ovoga puta za milionera Stepana Rjabušinskog, realizovan je 1900-1902. i verovatno je najpoznatije delo ovog arhitekte u Moskvi. Osim zapanjujućeg enterijera u stilu secesije i čuvenog stepeništa sa lampom u obliku meduze, ova vila takođe poseduje tajnu kapelu.

 

Shesmax (CC BY-SA 4.0)

Naime, Rjabušinski su bili staroverci, verska skupina proganjana do 1905. godine. „Verujem da u čitavoj Evropi ne postoji kuća nalik na ovuˮ, rekao je Rjabušinski kada je zgrada završena.

 

Legion Media

Posle 1917. godine, kada je porodica Rjabušinski napustila Rusiju, kuća je prešla u vlasništvo države i 1931. godine u nju se uselio Maksim Gorki sa porodicom. Gorkom se kuća nije dopadala, govorio je da je „čudna, ali barem dobra za radˮ. Posle njegove smrti u nju je smešten muzej Maksima Gorkog, što je doprinelo da njen jedinstveni enterijer ostane sačuvan do danas.

 

Legion Media

Bergova gradska vila, Denježni sokak 5/1

 

Mikhail Tereshchenko/TASS

Podignuta je 1897. godine prema projektu Petra Bojcova za biznismena Sergeja Berga. Kombinuje različite stilove: gotiku, barok i secesiju. Bergova kuća je jedna od prvih u Moskvi koja je imala električno osvetljenje i električno zvono.

 

Sergei Bobylev/TASS

Vila, koja je zadržala originalni enterijer, renovirana je 2016. godine. Danas se u njoj nalazi rezidencija Ambasade Italije u Rusiji.

 

Valerij Levitin/Sputnik

Georgij Manajev, Russia beyond