Klark u Crnoj Gori: Zlikovac dočekan kao heroj oslobodioc

Postoji izreka da se zločinac uvek vraće na mesto zločina. Griža savesti je jedan od osnovnih motiva koja prestupnika nagoni na taj čin, a obično se tamo pojavljuje tajno. Međutim, jedan zločinac pre na mesto svog zločina počinjenog pre 18 godina, pre nekoliko dana vratio se javno i bio dočekan sa najvišim počastima izabranih predstavnika naroda, koji će od njegovog zločina patiti dok je sveta i veka.

"Završilo se Miloševićevo mračno doba» – izjavio je general Vesli Klark na forumu inicijative Global Citizen, organizovanom na Svetom Stefanu. Miloševićev mrak u Crnoj Gori Klark je sa funkcije komandanta NATO-a u Evropi gasio osiromašenim uranijumom. Na poluostrvu Luštica, udaljenom svega 30-ak kilometara od Svetog Stefana, 30. maja 1999. godine avion jurišnik A-10 američkog ratnog vazduhoplovstva, u dva navrata je dejstvovao municijom sa osiromašenim uranijumom. U ovoj oblasti nije bilo nikakvih vojnih jedinica i instalacija, a   radioaktivnost izemerena nakon borbenog dejstva NATO aviona bila je 350 puta veća od dozvoljene.

Nemoćna da iz vazduha pobedi Vojsku Jugoslavije, vojska generala Klarka poslednje dve nedelje agresije vodila je rat uglavnom protiv civilnog stanovništva. Municijom sa osiromašenim uranijumom, koja bi teoretski trebala da se koristi protiv oklopne borbene tehnike, djestvovano je masovno i neselektivno po civilnim ciljevima, sa ciljem pritiska na predsednika Miloševića da naredi povlačenje vojske sa Kosova. Luštica je samo jedan od više desetina takvih lokaliteta, npr. u okolini TV repetitora na Pljačkovici bombardovanog, udaljenog svega 3 km od centra Vranja, posle dejstva NATO avijacije izmerena je čak 1100 puta veća radioaktivnost od dozvoljene.

Toni Bler savetnik Vlade Srbije

Vodeći srbski onkolog, načelnik onkologije na VMA i dugogodišnji i predsednik Društva za borbu protiv raka, prof. dr Slobodan Čikarić u knjizi »Zločin u ratu, genocid u miru» navodi: »Uzročno posledična veza 10-15 tona osiromašenog uranijuma koji je bačen na Srbiju 1999. i dosadašnjeg i budućeg kretanja malignih tumora u Srbiji govori u prilog činjence da je u Srbiji počinjen genocid sui generi». Prema statisci koju profesor Čikarić navodi u gore pomenutoj knjizi, u Srbiji je poredeći period od 2006. do 2010. godine sa prethodnim četvorogodištem, od karcinoma umrlo za 5742 više ljudi, a broj novo-obolelih porasto je za 8496. U istom perodu u zemljama Evrope na godišnjem nivou opadao je broj umrlih, dok je broj novo-obolelih stagnirao.

Osiromašeni uranijum nije samo izazvao progresiju broja obolelih od raka, već i od leukemija i degenerativnih bolesti, te povećao smrtnost novorođenčadi. Profesor Čikarić u knjizi navodi da je u poređenim periodima broj obolelih od lekuemija porastao za neverovatnih 139%, sa 1810 na 4276. Ono što najviše zabrinjava, je što prema pocenama profesora Čikarića vrhunac negativnog dejstva osiromašenog uranijuma bačenog na teritoriju SR Jugoslavije, sledi tek nakon 2020. godine. S obzirom da je period poluraspada uranijuma iznosi 4,5 milijarde godina, građane Srbije i Crne Gore NATO uranijum će trovati i ubijati sve dok postoji ljudska civilizacija.

General Slobodan Petković, načelnik Uprave atomsko-biološko-hemijske odbrane Vojske Jugoslavije u vreme NATO agresije, sa profesorom Čikarićem i diplomatom Vladislavom Jovanovićem koautor knjige »Zločin u ratu, genocid u miru» navodi: »Municija od osiromašenog uranijuma, tzv. srebrni metak, sigurno donosi smrt onome ko ga je pogodio, a ako je imao »sreće» da ne bude pogođen, ali je udahnuo njegovu prašinu, umiraće dugo, život će mu polako odlaziti, a on će biti i svedok nemogućnosti da se tome suprostavi, što je oličenje čistog užasa. Zato i nas obuzima osećanje užasa od saznanja da čovek može takvo podmuklo, nepredvidljivo i izuzetno opasno oružje prvo da izmisli, da ga upotebi, a onda da iscrpno proučava njegovo dejstvo i posledice po zdravlje ljudi i posmatra njihovu patnju u generacijama potomaka».

Čoveka koji je 30. maja 1999. naredio da se teritorija Crne Gore bombarduje osiromašenim uranijumom aktuelne crnogroske vlasti dočekale su sa počastima, koje bi zaslužio oslobodilac od turskog ropstva, ili od fašističkih okupatora. Nakon sastanka Klarka sa premijerom Duškom Markovićem, crnogorska vlada izdala je zvanično saopštenje, gde stoji su sagovornici zajedno zaključili: "Crna Gora je uvijek strijemila ka Zapadu".

Za naklonost čoveka koji je naredio da se ovaj prostor trajno kontaminira i načini opasnim mestom za život, vlada premijera Markovića bila je spremna da ponizi tri veka crnogorske istorije, omalovaži sve vladare iz dinastije Petrovića, od kojih je Sveti Petar prokleo svakog Crnogorca koji istupi protiv Rusije. Markovićeva vlada ponizila je i naše dedove koji su 1944. godine zajedno sa vojnicima Crvene armije oslobađali Beograd od nacističkih okupatora. Dok su nas tenkovi Crvene armije oslobađali, avioni zapadnih »saveznika» pobili su desetine hiljada civila Nikšića, Podgorice, Beograda, Niša, Leskovca i drugih gradova Srbije i Crne Gore.

A možda ljudi koji trenutno vode crnogorsku vladu smatraju da istorija ove države počinje od spornog referenduma od 21. maja 2006, odnosno od početka šverca cigareta u Italiju sredinom 90-ih. Ako je tako, onda su zaista u pravu da je to što oni smatraju Crnom Gorom oduvek išlo ka Zapadu.

Forum na Svetom Stefanu bio je, ukoliko postoji Božje pravde, idealna prilika da Klark i njegovi domaćini udahnu malo radioaktivne prašine kojom su NATO avioni 1999. trajno zaprašili vazduh iznad Crne Gore.

Igor Damjanović,
srb.news-front.info