BitLab hosting
Početna stranica > Video dana

VIDEO

Propast Imperije - Vizantijska lekcija

19.07.2010. god.
Film napravljena o propasti Vizantijskog carstvu od strane Arhimandrita Tihona Ševkunova, omogućuje jedan novi uvid na probleme i uzroke propasti sa kojima je bila suočena najveća pravoslavna imperija u dosadašnjoj istoriji. Demonstrirana je velika istorijska lekcija modernim rečnikom sa savremenim pristupom današnjem čoveku ovaj film deluje kao otkrovenje jednog zaboravljenog i dalekog vremena. Osim toga ova vizantijska lekcija deluje tako savremeno. Naime gledajući ovaj film svako može da prepozna u uzrocima propasti romejskog carstva i priču o slabljenju današnjih pravoslavnih naroda i država. Iako film po rečima autora ima za cilj da prikaža sličnosti istorijskog izazova između savremane Rusije i Vizantije jedna od mogućih pouka se može odnositi na balkanske narode koje je zadesila sudbina slična vizantijskoj - unutrašnje slabljenje s jedne i dominantan uticaj zapada sa druge. Prateći genezu problema sa kojim se suočavala vizantijska imperija svi balkanski pravoslavni narodi mogu da nađu sebe u ovoj priči te izvuku korisne pouke. Film nikako nije antizapadni, on teži da prikaže zapadnu civilizaciju onakvom kakva jeste, ili onakvom kako se percepira iz autentičnog ruskog ugla. Strategiju zapada sa ciljem ovladavanja vizantijskim društvom i otvoreno neprijateljstvo prema njoj se ne mogu pravdati današnjim sa zapada forsiranim „legitimnim nacionalnim interesima". Lažna je dilema da li materijalni i strateški interesi opravdavaju ratove i zločine. No problem je mnogo kompleksniji. Čini se da je otac Tihon želeo da ukaže na prirodu zapadne civilizacije koja je agresivna, destruktivna i teži neprekidnoj ekspanziji. Kada se kaže u filmu da je agresivna ekonomska politika zapadnih naroda nastala kao produžetak njihove ratne agresije, u čijoj je osnovi žudnja za materijalnim, tu se ne daje nikakav legitimitet navodnim interesima zapadnih država. Oni su (interesi) ispoljavani kroz najsuroviju agresivnost pa je teško govoriti o njihovom „legitimitetu" kako se govori u nekim tekstovima koji su pisani na temu ovog filma. Ovo ne znači ni da autor osuđuje zapad za propast carstva, šta više on kao glavnog vinovnika propasti imperije vidi korumpiranu, dekadentnu i materijalnim duhom opčinjenu vizantijsku elitu. Da je ovo tako potvrđuju i reči oca Tihona. Po njemu je zapadni duh rezultat sjedinjenja grabeži i genijalnog naučnog i ekonomskog stvaranja. Da li je to dobro ili ne drugo je pitanje kaže on. Dakle kvalifikacija zapada, iako kroz film može da se nazire (kroz poruku „budimo oprezni zapad nije onakav kakav se predstavlja"), nije nešto čemu se pridaje ključni značaj za propast imperije. Autori ovakav pristup pokazuje u čitavom filmu. Njemu je propast carevine skopčana prvenstveno sa odstupanjem od tradicije i pozitivnog istorijskog iskustva vizantijske elite. Kao rezultat tog odstupanja (prvenstveno elite ali i naroda) su se suočavali sa nizom problemema koji su proisticali iz glavnog „prvorodnog greha" a nisu mogli biti rešeni. Šta više svakim pokušajem njihovog rešenja oni su postajali sve veći. Uzaludni pokušaji izlaska iz krize rezultirali su sve većim uplitanjem zapada koje je opet imalo za rezultat fatalne posledice po ekonomsku stabilnost imperije. Vizantijska elita što iz nezananja što iz gramzivosti počela je da pravi sudbonosne greške koje su bile nezamislive u ranijim vekovima. Ekonomija, resursi, filosofija, nauka, vaspitanje omladine sve je postepeno na upražnjeno mesto vizantijske duhovnosti prepušteno zapadnim iskustvima i modelima što je delovalo razarajuće na romejski nacionalni duh i državni organizam. Rezultat toga je bilo dugotrajno i ponižavajuće propadanje koje se završilo konačnim padom nablistavije dotadašnje imperije. KAKO JE PROPADALA VIZANTIJA Genezu propadanja carevine autor filma počinje da prati od smrti cara Vasilija velikog 1025. Korupcija kojoj je Vasilije stao na put nekada i surovim obračunima sa vizantijskim „tajkunima" dobila je šansu da se razmahne pod njegovim naslednicima. Tokom čitavog XI veka carstvo je traćilo ogromno bogatstvo koje je Vasilije ostavio. Korupcija i želja za lagodniim životom je menjala dotadašnji sistem vrednosti vizantijske elite. Što je još veća nevolja ona je opasnije podrivala temelje na kojima je egzistirala carevina. Zahvaćena korupcijom elita je menjala svest isisavanjem tradicionalnog duha te je dolazilo do dezorijentacije društva što se štetno odražavalo na vođenje države, kako na unutrašnjem tako i na spoljnom planu. Imperija koja je nekada vešto koristila animozitete varvarskih naroda i usmeravala ih u svoju korist sve više je postavljala temelje da sama postane žrtva vlastitih poroka i intriga. Dominantna težnja dela tajkunizirane elite za materijalnim sticanjima velikih bogatstava zaklonila je vidik spoljnopolitičkoj strategiji vođenoj u predhodnim vekovima. Usled toga u vođenju državom sve su više preovladavali površnost, naivnost i dezorijentisanost pogotovu kada je u pitanju odnos prema zapadu. Nesposobnost careva i vodećih državnih funkcionera da definišu spasonosnu strategiju u najmanju ruku začuđuje kada se ima u vidu da su imali najbogatije istorijsko iskustvo i izuzetno obrazovanu elitu. Saborni duh oličen u crkvi i državi kao stubovima romejskog organizma postepeno je krunjen sve izraženijim materijalnim individualističkim stremljenjima ključnih članova elite koja je potpore svojih životnih stavova sve više nalazila u katoličkom zapadu. Ovo je bilo fatalno za imperiju. Individualistički egoistični duh potpomognut svesno sa zapada je kao mikrob razarao sve što je zdravo i postepeno zahvatao jedan po jeden segment života dok nije gotovo potpuno razorio i carstvo i njegove žitelje. Kada je ovo postalo potpuno vidljivo bilo je kasno. No ono se moglo nazreti već u vreme krstaških ratova. U tom periodu, dakle tokom 12. veka, počela je postepena predaja naconalnih resursa zapadnjacima, prvenstveno ekonomije u ruke italijanskim republikama Veneciji i Đenovi. Tada je dopušteno da država izgubi kontrolu nad finansijama. Individualistički duh elite uticao je da kontrola nad trgovinom u moreuzima koja je bila vazda u rukama države kao garant punjenja državnog budžeta, pređe u ruke pojedinaca i to stranaca. Ovim je najveći izvor državne sigurnosti predat u ruke zapadnjacima. Sledilo je prepuštanje ekonomskih i trgovinskih resursa što je izazvalo propadanje domaćih preduzimača. Carigrad je bio preplavljen stranom robom, ali od koje su profit izvlačili strani ulagači. Ovo je sve više rezultiralo isisavanjem državnog bogatstva i osiromašenjem naroda te slabljenjem imperije. Kada su Vizantinci shvatili kuda vodi ovakva politika nacionalizovali su većinu zapadnog kapitala što je izazvalo Veneciju da plati krstaše koji su došli pred Carigrad 1204. zauzeli ga i divljački opljačkali. POSRTANJE IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA Period vladavine zapadnih država na čelu sa Latinskim carstvom na prostorima porušene Vizantije imao je za rezultat gotovo potpuno ukorenjivanje zapadnog duha i institucija. Od 1261. obnovljena imperija malo je podsećala na svoju slavnu prošlost. Autori filma ubedljivi prikazuju njeno posrtanje u svim državnim i društvenim porama. U spoljnoj politici konstantno je tražen oslonac na zapadu dok je u unutrašnjoj carovao individualizam i lični interesi. Narod koji je osnovu svega nalazio u pravoslavlju sad se okrenuo svetovnim filosofijama, okultističkim kultovima, raznim astrologijama i mističnim sektama. Omladinu koja je sazrevala gotovo da nije imao ko da vaspitava. Pod uplivom zapada i zapadnog novca (pošto je Vizantija jako malo imala svog) stvarane su ideološke grupacije koje su rešenje problema tražile opet van Vizantijske tradicije. Tu i tamo su se javljali intelektualci i duhovnici koji su pokušali da alarmiraju elitu i narod ali njihov glas je ostajao „glas vapajućeg u pustinji". Iako je stub imperije u prošlosti bilo pravoslavlje pod uticajem malih etnički homogenih italijanskih republika u carstvu je počeo da glavu diže grčki nacionalni duh potkopavajući sigurnosne temelje na kojima je država vekovima počivala. Njegov rezultat je bio animozitet Grka spram ostalih carskih podanika ali i netrpeljivost Jermena Slovena i drugih prema Grcima. Oduševljeni za pohvale koje su stizale sa zapada koji je bio na početku epohe oživljavanja antičkih grčkih vrednosti (renesansa) Grci su naivno poverovali u iskrenost zapadnjačkih osećanja. Ono što su dobijali bilo je samo prezrenje i potcenjivanje zapadnih naroda koji u svojoj vizuri nisu razumeli pravilno ni antičke a kamoli vizantijske Grke. No ovo sve je imalo za posledicu dalje slabljenje nekada moćnog carstva koje se kao epidemija širilo i odražavalo na odbrambenu snagu svih balkanskih pravoslavnih naroda. A da je odbrana bila potrebna bila je. Naime od XI veka Vizantiju sa zapada pritiskaju italijanske republike bilo vojno bilo ekonomski i sa istoka Turci pretežno vojno. Kombinacija ovih pritisaka kulminirala je u XIV i XV veku te se država našla u bezizlaznoj situaciji. I da nije imala unutrašnjih problema, da je pravilno procenila namere svojih neprijatelja i da je dijagnostifikovala i primenila odgovarajuću terapiju imperija bi bila u velikim problemima. Ali gotovo sigurno bi ih rešila kao što je to radila u mnogim slučajevima u prošlosti. Ovako ona je postala lak plen Mehmeda osvajača koji je 1453. probio odbranu nekada neosvojivog Carigrada, porobio stanovništvo te srušio milenijumsku imperiju. Beda njene elite kulminirala je po ulasku Turčina u Konstantinopolj. Naime kada su pri pljačkanju grada uhvaćeni „vizantijski tajkuni" i kada je Mehmed video njihovo bogatstvo upitao ih je što ga nisu upotrebili za odbranu grada. Sebični tajkuni su servilno nadajući se milosti rekli: „čuvali smo ga za vas" na šta je vidno iznenađen Turčin naredio da im se poseku glave a tela bace psima. Na ovaj način je neslavno završila vizantijska ebezduhovljena i materijalno zaslepljena elita. VIZANTIJA KAO POUKA Ovaj film je svakako opomena ne samo ruskom nego i svim pravoslavnim narodima uključujući i srpski. U širem značenju on upozaorava i čitav svet. Oslonac na svoju duhovnu tradiciju i istorijsko iskustvo je prva i najbitnija, a oprez kada su u pitanju „humanistički" projekti zapada su je druga poruka filma. Gledajući film svako je u situaciji da napravi analogiju sa današnjim izazovima. Pored Rusa čini se da su Srbi najviše u stanju da uoče razarajuće posledice vizantijskih grešaka. Propusti Vizantije sastoji se u napuštanju svojih tradicionalnih vrednosti i iskustava što je imalo za posledicu usvajanje tuđih, zapadnih vrednosti i običaja. Rezultati tog procesa su i onda i danas isti. Propadanje naroda, slabljenje društva, ekonomsko siromašenje i na kraju krah države. Takođe suočavajući se sa žalosnom vizantijskom sudbinom nije teško pretpostaviti epilog savremenih usvajanja zapadnih vrednosti i servilnog ispunjavanja njihovih zahteva i interesa. Vizantija je sve uradila što su zapadnjaci tražili od nje a zauzvrat je dobila ekonomsku pljačku, vojno razaranje i „medijsku" satanizaciju. Mržnja koju su zapadnjaci ispoljili prema carstvu kroz propagandu skovanu pred napad i njeno osvajanje još u XII veku kao „imperiji zla" i danas traje kroz sve istorijske udžbenike sačinjene na zapadu. Ona se može objasniti kao priprema i opravdanje počinjenog zločina. Svedoci smo sličnih situacija kroz čitavu istoriju, ali naročito podseća na današnju situaciju koju stvara ekspanzija zapada na istok. Krstaški ratovi iz XI i XII veka, razaranje Vizantije su bili u početku kolonijalnih osvajanja zapada koja su se nastavila osvajanje Indije i Kine, pokoravanja Afrike, osvajanje Amerike kroz potiranje Indijanaca, pohode na Moskvu od kojih se izdvaja Napoleonov i Hitlerov „pohod na istok". U tom duhu je i današnje širenje NATO-a na istok kao i divljačko bombardovanje Srbije 1999. To su varijacije na istu temu, odnosno isti model zapadnoevropske agresivne pljačke i osvajanja. Oni su to nekad opravdavali širenjem „prave vere" a danas „širenjem civilizacijskih vrednosti" ili preduzimanjem „humanitarnih intervencija". Uvek je iza pokoravanja sledila propaganda o navodnim zlim varvarima koji su ugrožavali opstanak „najhumanije civilizacije". Uvek su „varvari" krivi za sve a zapad potpuno nevin. Uvek su loši momci bili proglašeni primitivcima, nacionalistima, mrziteljima svih humanih vrednosti, zločinačkim čudovištima ili onima koji su činili genocide nad drugima. Kao što je danas slučaj sa Srbima koji su ozloglašeni kao agresivni negativci i krivci za ratove, kao oni koji su vršili etnička čišćenja iako Srba nema na onim teritorijama sa kojih su navodno etički očistili druge narode. Najbitnija pouku filma je da do poraza i do katastrofa je dolazilo kada je došlo do napuštanja vekovnih životnih iskustava koji svoj izvor imaju u pravoslavnoj tradiciji, baš kao što je slučaj sa Vizantijom. Ovo vizantijsku pouku kroz film oca Tihona čini još ubedljivijom i aktuelnijom. To je njegovo najsnažnije upozorenje. Vratimo se istorijskim narodnim izvorima koji su garant nacionalnog zdravlja i prosperiteta kako u duhovnom tako i u materijalnom smislu. Inspirisan ljubavlju prema Vizantiji, kakvu verovatno samo Rusi imaju, film je jedan od retkih projekata sa pravoslavnom edukativnom komponentom u moru literature i kinematografije prožete stranim ideološkim duhom i tuđinskim uticajima. Ogroman je broj paralela i pouka, koji se može kroz gledanje filma, povući između propadanja vizantijskog i sada srpskog društva. Zato svaki Srbin treba da ga pogleda jer on osvetljava istorijske izazove i greške u velikoj meri objašnjava i današnje naše propadanje i ukazuje na spasonosne izlaze.






VIDEO

02.01.2021 16:53
Prava istina o migrantima

VIDEO

31.12.2020 16:03
Najlepše Pravoslavne pesme

VIDEO

30.11.2020 14:11
Univerzitet iz Sankt Petersburga - 50 godina stariji od Amerike

VIDEO

16.02.2020 07:35
BEOGRADSKI SINDIKAT - SVIĆE ZORA

VIDEO

14.02.2020 10:34
Ustanite, ustanite, nema nazad više sine!

VIDEO

16.01.2020 22:40
MOLEBAN BERANE 16. 01. 2020.

VIDEO

13.01.2020 22:33
Prava bakljama formirala krst i čestitala Pravoslavnu novu uz poruku NE DAMO SVETINJE

VIDEO

01.01.2020 16:37
Moleban Berane 31.12.2019.

VIDEO

29.12.2019 19:51
Moleban Berane 29.12.2019.

VIDEO

29.12.2019 14:59
Podrška s Pala pravoslavnom narodu Crne Gore

VIDEO

28.12.2019 15:13
Borci podržali braću u Nikšiću: Crna Gora i Srbija, to je jedna familija

VIDEO

23.12.2019 09:52
VIZANT - Sačuvajmo Hramove (Zemlja Njegoševa)