Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 19.08.

20.08.2017. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Karta situacije na frontu za 18.08. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 19.08

Kijevske snage 51 put napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 51 put napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 21 naselje Republike.

Tokom prethodnih nedelju dana poginulo je 12 vojnika DNR. Dvoje je ranjeno a ranjeno je i četvoro civila.

Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana devet puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Znamenka, Sokoljniki, Želobok, Frunze i Donjecki.

Tokom prethodne noći kijevske snage napale su naselje Zajcevo u okolini Gorlovke. Tom prilikom lakše je ranjen jedan civil.

Predsednik Zaharčenko o situaciji na frontu

Od početka godine u Donjeckoj Narodnoj Republici poginulo 212 ljudi - Od početka ove godine više od 200 ljudi je poginulo, a gotovo 500 je ranjeno u borbenim dejstvima u Donjeckoj Narodnoj Republici, saopštila je kancelarija ombudsmana DNR.

„Od 1. januara do 17. avgusta 2017. godine na teritoriji Donjecke Narodne Republike poginulo je 212 ljudi, među kojima 187 vojnika i 25 civila, uključujući maloletno dete“, rekao je predstavnik ombudsmana.

On je dodao da je od početka godine ranjeno 477 ljudi, među kojima je 188 civila.

„Od početka oružanog sukoba u Donjeckoj Narodnoj Republici poginuo je 4.501 čovek, među kojima je 605 žena i 3.869 muškaraca. Među poginulima je 75 maloletne dece“, dodao je predstavnik ombudsmana.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 19.08.

U Ukrajini uklonjeno 2.389 sovjetskih spomenika, umesto njih spomenici „herojima rata protiv Rusije“  - U ukrajinskim gradovima koji su pod kontrolom vlasti u Kijevu više nema nijednog spomenika vođi Oktobarske revolucije Vladimiru Iljiču Lenjinu, izjavio je šef Ukrajinskog instituta za nacionalno sećanje Vladimir Vjatrovič.

List Komersant prenosi da je Vjatrovič dopustio mogućnost da su neki spomenici ostali u selima ili u preduzećima.

„Prema našim informacijama, u gradovima na teritoriji koju kontroliše Ukrajina više nema Lenjina“, izjavio je Vjatrovič, koga Komersant naziva poznatim ideologom dekomunizacije Ukrajine.

Prema Vjatroviču, ukupno je uklonjeno 2.389 sovjetskih spomenika, od čega 1.320 posvećenih Lenjinu.

On je naveo da je većina njih uništena jer je reč o gipsanim statuama koje „ne predstavljaju ni materijalnu ni istorijsku vrednost“. Bronzane figure su pretopljene ili predate muzejima, a nekoliko je sačuvano za muzej „monumentalne sovjetske propagande“ koji bi trebalo da se krajem godine otvori u Kijevu.

Na pitanje novinara šta će biti sa postoljima, Vjatrovič je rekao da će većina biti uklonjena jer je „Lenjinova senka previše gusta“ ali da bi u manjim mestima, gde su se spomenici vođi boljševika nalazili u centru grada, mogli biti postavljeni spomenici „herojima rata protiv Rusije“.

„Za dekomunizaciju nije važan samo rezultat, da svi Lenjini i (prvi šef sovjetske tajne policije Feliks) Đeržinski nestanu sa mape Ukrajine, sa ulica i trgova. Važan je i proces“, izjavio je Vjatrovič.

Ukrajinski zakon „o osudi totalitarnih komunističkih i nacional-socijalističkih režima“ kojim je zabranjeno isticanje sovjetskih simbola usvojen je 2015. Njim se predviđalo uklanjanje sovjetskih spomenika i promena imena lokacija nazvanih po sovjetskim političarima.

U martu je u Zaporožju srušen najviši spomenik Lenjinu u celoj zemlji, a parlament je promenio imena 152 naseljena mesta. Tako je u maju 2016. Dnjepropetrovsk postao Dnjepr.

Prvi talas rušenja Lenjinovih spomenika desio se na zapadu Ukrajine 1990. i 1991. Mnogi drugi su srušeni tokom krize u zimu 2013-2014, a proces je dobio ime „Lenjinopad“.

I iz ukrajinskog predsedništva je rečeno da je uklanjanje spomenika sprovedeno u skladu sa zakonom o dekomunizaciji.

„Ukrajina je zakonom odobrila dekomunizaciju i dejstvuje u skladu sa tim. Mi, kao ni Poljaci, ne diramo spomenike poginulima u Drugom svetskom ratu ali spomenici Lenjinu moraju biti uništeni. Isto tako, mi ne branimo da se prave muzeji za bivše idole“, naveo je zvaničnik predsedništva koji je tražio da ostane anoniman.

Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je ranije za ukrajinski zakon o dekomunizaciji izjavila da je „nerazumljivo demontiranje zajedničke istorije kojim se bavi politički establišment Ukrajine“ i da „kijevski režim nije ni prvi ni poslednji koji pokušava da reformiše zemlju za račun nacionalističkih manipulacija“, piše Komersant.

Litvanski parlament razmatra plan za ekonomsku pomoć Ukrajini  - Litvanski parlament razmatra plan za ekonomsku pomoć Ukrajini, prema kojem Kijev može da očekuje do pet milijardi evra godišnje za sprovođenje reformi, saopštio je vicepremijer Ukrajine Stepan Kubiv na svojoj stranici na Fejsbuku.

„Ova inicijativa litvanske skupštine (Sejma) podrazumeva ekonomsku, političku i finansijsku pomoć Ukrajini u kontekstu evrointegracija. Reč je o najmanje pet milijardi evra godišnje podrške za reforme ekonomskog rasta i razvoja“, napisao je Kubiv.

Prema njegovim rečima, sada se projekat litvanskog parlamenta aktivno razmatra na međunarodnom nivou, formira se „grupa prijatelja“ Ukrajine koji će podržavati plan i pomoći da on bude realizovan.

U aprilu ove godine predsednik Ukrajine Petro Porošenko izrazio je nadu da će Evropa njegovoj zemlji pružiti pomoć sličnu „Maršalovom planu“.

„Maršalov plan“ je program pomoći zemljama Zapadne Evrope tokom posleratne obnove ekonomije. Predložio ga je 1947. godine američki državni sekretar Džordž Maršal.

Pentagon: SAD privržene obnavljanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti Ukrajine  - Američki ministar odbrane Džejms Matis posetiće Ukrajinu tokom avgusta, saopštio je Pentagon.

Matis će, kako je saopšteno, u Kijev doputovati 24. avgusta. Razgovaraće s predsednikom Ukrajine Petrom Porošenkom i ministrom odbrane te zemlje Stepanom Poltorakom.

„Tokom sastanaka ministar će potvrditi našim ukrajinskim partnerima da su Sjedinjene Američke Države i dalje privržene obnavljanju suvereniteta i teritorijalne celovitosti Ukrajine, kao i učvršćivanju strateškog partnerstva dveju zemalja u oblasti odbrane“, navedeno je u saopštenju.

Ambasada Ukrajine u SAD saopštila je da će Matis posetiti Kijev 24. avgusta, na Dan nezavisnosti Ukrajine.

Matis pre Ukrajine planira da poseti i Jordan i Tursku.

Novak: Projekti Turski tok i Severni tok 2 biće realizovani u roku bez obzira na nove sankcije  -
Projekti "Turski tok" i "Severni tok 2" biće realizovani u roku bez obzira na nove sankcije Rusiji koje su usvojile SAD, izjavio je ministar energetike Rusije Aleksandar Novak. On je istakao da je do sada po dnu Crnog mora postavljeno više od 170 kilometara cevi i da izgradnja morskog dela gasovoda "Turski tok" teče po planu.

"Svi ugovori koji se tiču izgradnje gasovoda 'Turski tok' zaključeni su, a izgradnja teče u punoj meri. Zbog toga smatramo da će projekat biti realizovan nezavisno od toga kakvi se normativno-pravni akti ili zakoni usvajaju", rekao je Novak u intervjuu televizijskom kanalu "Rosija 24".

Prema njegovim rečima, novi gasovod će diversifikovati isporuku gasa u Evropu.

„Gasprom“ je izgradnju gasovoda započeo 7. maja, a projekat predviđa postavljanje dva kraka ukupnog kapaciteta 31,5 milijardi kubnih metara godišnje.

Plan je da prvi krak gasovoda proradi 2018. godine, a godinu dana kasnije i drugi.

Kada je reč o "Severnom toku 2", mnogo toga će, kako je rekao Novak, zavisiti od neodređenosti koje postoje u zakonu i koje zahtevaju razjašnjenje.

"Računajući na to da su evropske zemlje zainteresovane za isporuke gasa iz Rusije i 'Severnim tokom 2', imajući u vidu da se povećava obim evropske potražnje i da pada obim njene proizvodnje, uvereni smo da će projekat biti realizovan u naznačenom roku", naveo je Novak.