Najpoznatije misije čuvenog generala KGB-a Jurija Drozdova

General Jurij Drozdov, majstorski špijun koji je bio zadužen za veliku mrežu agenata KGB-a u inostranstvu tokom hladnog rata, umro je u Moskvi 21. juna.Imao je 91 godinu.

Drozdov, od kojeg su strahovali i istovremeno ga jako poštovali i moskovski saveznici i suparnici, imao je karijeru dugu gotovo četiri decenije.

Nakon što je završio Vojni institut stranih jezika 1956. godine, pridružio se obaveštajnoj službi. Njegov prvi zadatak bio je u Istočnoj Nemačkoj, gde je učestvovao u nekoliko važnih misija, blisko sarađivao sa tajnom policijom Štazi.

U KGB-u je Drozdov bio odgovoran za operativni rad sa takozvanom jedinicom „ilegalaca“, koja se sastojala od špijuna koji su živeli i radili u inostranstvu pod lažnim imenima i biografijama.

To se smatralo jednim od najzahtevnijih i najvažnijih zadataka spoljne obavještajne službe KGB-a.

Razmena Abel - Pauers

Najpoznatija misija Drozdova bila je razmena sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela za američkog pilota Frensisa Garija Pauersa.

Rudolf Abel (pravo ime Vilijam August Fišer) je radio kao špijun za Moskvu u SAD-u od 1948. godine, a uhapšen je 1957. godine.

Odbio je saradnju sa američkim vlastima i osuđen je na 30 godina zatvora. SSSR je aktivno pokušavao da ga oslobodi.

Abel se iz zatvora dopisivao sa tajnim saradnicima sovjetske obaveštajne službe. Najvažniji od njih je bio njegov „rođak“ Jurij Drozdov.

Moskva i Vašington su konačno odlučili da će Abela zameniti za Pauersa, koji je zarobljen 1960. godine, dok je leteo nad sovjetskom teritorijom u špijunskom avionu U-2 koji su srušile sovjetske protivvazdušne snage.

Razmena je održana 1962. godine na Glinikskom mostu, još poznatom kao „Mostu špijuna“, na granici između Istočne i Zapadne Nemačke.

Operacija Oluja-333

1979. godine su sovjetske vlasti odlučile da uklone avganistanskog predsednika Hafizulaha Amina, zbog njegove povezanosti sa SAD. 

Operacija je poverena KGB-u i specijalnim jedinicama sovjetske vojske. Drozdov je odigrao veliku ulogu u napadu na Aminov dvorac.

Napad je izveden 27. decembra 1979. Operativci SSSR su zarobili predsednika Amina, veći deo čuvara dvorca je ubijeno, oko 150 je zarobljeno. Istog dana je objavljeno da je Amin umro. Kasnije se Drozdov u svojim memoarima prisetio šta mu je sovjetski vođa Jurij Andropov rekao u telefonskom razgovoru neposredno pre operacije: „Mi ovo ne želimo, ali moramo.“

Ubrzo nakon ovog je izbio desetogodišnji avganistansko-sovjetski rat.

Rođenje KGB-ovog Specnaza

Inspirisan uspešnim napadom na Aminov dvorac, Andropov je zatražio da se osnuje elitna jedinica specijalnih snaga KGB-a. Drozdov je podržao ideju i 1981. je osnovana grupa „Vimpel“.

Specijalnost ove grupe su bile akcije u inostranstvu. Bila je zadužena za duboko prodiranje na tuđu teritoriju, tajne akcije, zaštitu sovjetskih ambasada i aktivaciju špijunskih ćelija u slučaju rata.

Drozdov je postao i mentor i vođa ove nove elitne sile.

Poštovanje od strane suparnika

Drozdova su uveliko cenili neprijatelji SSSR-a. Zapadni mediji su ga zvali „legendarnim špijunom“, dok je engleski pisac i bivši špijun Frederik Forsit rekao da je Drozdov bio jedan od najznačajnijih ruskih špijuna.

Učestvovao je u nekoliko specijalnih operacija, ali većina informacija o njegovim misijama je i dalje poverljiva. Međutim, poznato je da je Drozdov bio na tajnim špijunskim misijama u Kini od 1964. do 1968. i u SAD od 1975. do 1979.

Artjom Kurejev,
Ruska reč